Меденица: Мрак

Све оно што запад сматра „људским вредностима“ сведено је на њихово право да живе и „право“ свих осталих да живот гледају као неми филм, и то негде из последњих редова резервисаних за оне са најјефтинијим улазницама за пројекцију.

По ко зна који пут се доказало да српски живот и страдање српско вреде онолико колико фукара може да, стојећи на српским костима, проповеда о миру, правди и једнакости за све..

За све са скупљим улазницама, блазирану господу из првих редова који о „људским вредностима“ надахнуто говоре уз чашицу крви, српске по могућству, наздрављајући друштву у којем се суди прекланом врату што је отупио нож…

По тим мерилима ђавоље пасторчади филм „Мрак“, Душана Милића, одбијен је на свим фестивалима западних проклетих авлија!

Разлог: па говори о Србима, страдању српском на пресветом Косову и Метохији, о погрому, о палим главама, праговима, олтарима, о палом небу које су звери преклале тражећи Србе кад их нису довољно пронашли у гробовима…

Само и једино због тога је, иначе сјајан филм, проказан и протеран, јер погром људи није свршен ако није и погрома истине о њима, а истина спаљеном српском дому ваља једино ако је испирчана кроз „јецај“ и „муку“ ватре и пламена!

Па, опет, безглаво јурцамо ка том врлишту „људских вредности“ убеђени да је ропство професија, а роб господин јер уз ланце и уларе има и кравату и скупо одело…

За истинске људске вредности и мртав Србин је јуришао!

Устрељен, без пушке, али на распећу и са њим, док су се ове западне протуве укопавале ко кртице, чекајући да пале српске главе ускликну: „Живела Слобода!“

У рату је Србин страдао за мир, у миру пострадавао да не буде ратова, но то врлом свету значи таман толико да је и филм прегласан јер сувише је живих Срба у њему!

Да је „Аида“- ни по јада, све да је у више наставака од „ТЕрминатора“ и „Рокија“ заједно, али погром Срба са заветне светиње на фествалима- па превише је!

Сам погром Срба, само страдање вековно су фестивали за себе, светковине „филмске“ уметности режираних од највеће погани и награђивани од најгорих несоја!

Но, све што нам чине само треба да нас учврсти у вери да се ни по цену живота не смемо одрећи ни корака Косова и Метохије, јер где те толико презиру, распињу и протерују- ту те Господ највише воли, најјасније виде, најгласније чује!

На послетку, није проблем што су за фукару погроми Срба ништавни, страшно је ако за нас то постану, јер где се помиримо да нас и не треба бити- помирили смо се да нас нигде не буде, осим ко робља окованих у скупа одела…

Дани су кад ће нас све бесомучније убеђивати да се може живети без Косова и Метохије, да ће нам и бити боље без њега, и многи ће поверовати, многи већ јесу, но не заборавимо- народ који се одрекне дечанских висина неће имати врхова с којих ће моћи да догледа…

Видеће, али да догледа…

Филм „Мрак“ је прича о свакоме од нас- одрекнемо ли се стопе Косова и Метохије то неће бити само назив филма, но некролог народу који се одрекао постојања- МРАК!