Меденица: Док је и мртав Србин јуришао „савезници“ нису ни из ровова извиривали!

Иницијатива младих за људска права у Србији, како то дивно звучи, још само да није реч о секти (једној од…) која се понаша као генерални заступник „људских права“, онако и онолико колико мисле да нам следују!

А, следују нам таман толико колико је и логорима следовало хлеба и воде оним мученицима!

Следујем нам таман да се можемо звати Србима (не баш гласно, није пожељно) и да нам се због тога ваља стидети, у најмању руку.

Та секта (један од, а запатило их се Боже сачувај…) људска права своди на блато које нам, као муда за бубреге, продаје за лековито: ако су њега уваљамо бићемо прљави и смрдљиви, али по мери врлог западног полусвета који нас такве највише воли.

Наравно, и ми себе треба да заволимо такве, под хитно, јер нема веће и искреније љубави према свему српскоме од гађења на помен свега српског.

У име такве љубави су прекречили мурал са ликом Милоша Обилића, српском тробојком и цитатом: „Кад се војска на Косово врати…“, у оквиру акције чишћења паркића на Славији од псећег уратка и ресто ђубрета, у који, наравно, понајвише спада поменути мурал, јер…

Јер Србин, што се њих и њима сличних тиче, има права да српство носи ко терет, као казну без права на помиљовање!

Има права, заправо, обавезу да буде грађанин света који ће прећуткивати ко је и одакле је, јер тако је лепо бити понизно нико ни у чему, но поносито свој на својему!

Србин има права да ни случајно не помене том врлом западном полусвету да је управо за његову слободу пострадао највише!

Док је и мртав Србин јуришао „савезници“ нису ни из ровова извиривали! Крвави опанак је рапортирао лакованим чизмама: „Ми изгинусмо, ви сте слободни…“!

Србин има апсолутно права да закорови и затрави гробља и стратишта, не иде црнина српске мајке уз тоалете европске господе!

За ким па плаче кад је и онако рађала да надживи децу, ништа природније од спаљеног српског села и старице што сабира кости…

Мртва природа- најживље српство!

Србин има права на заборав, сећања су разрезана за оне који их немају, за оне која нам их отимају, за оне што најдаље виде кад се попну на гроб Србинов!

Србин има права да му прекрече мурале, иконе, лица, ране, песме, казивања, јунаке, олтаре, Божић, Васкрс, страдање, ћирилицу…и да буде срећан због тога, јел да?!

Но, заборављате најважније, ви слободоумно ујармљени и срећно оковани- можете ви Србину да разрезујете права по вашој мери, но обавезу не можете, а обавеза свакога од нас је да буде живи мурал српству!

Немате ви фарбе, ни снаге у тим просјачким рукама, колико је у нас зидова!

Но, наши вам зидови оћутати неће, неће немо стајати док их поганите, од костију најбољих од нас су саздани, од памтивека и довека, па се не играјте…

Слободно ви носите букагије ко знамење, дичите се јармом и амом, а ми ћемо крст па нек је најтежи…

Не играјте се, није Србин то што продајете врлом полусвету, већ оно што би да купе, ал не могу…

Прекречите себе- можда заблистате, ал замирисати нећете сигурно…