Маркуш: Оно што није успјело аустроугарском цару, успјело Брозовим комунистима 1972. године

Приредио: Јован Маркуш

Оно што није успјело Аустро -угарском цару Фрању Јосифу остварили су комунисти Јосипа Броза Тита разоривши цркву Светог Петра Цетињског и Његошев гроб на врху Ловћена 1972. године- написао је Јован Маркуш на фејсбук профилу прилажући податке о поменутом догађају.

Споменик на Ловћену који је требао да подигне аустро– угарски окупатор на мјесту разорене капелице у част  освајања Ловћена и капитулације Црне Горе 11. јануара 1916. године, према пројекту Марка Рашице.

-,,Ускоро ће се на Ловћену подићи огроман споменик у знак освојења овог »Гибралтара Адрије«. На балчаку мача налазиће се иницијали Ф. Ј. И, а и на мачу историјски датум 11. И 1916, кад су наше побједоносне чете освојиле Ловћен.
Цетлњске новине, 19-X-1916.“-

СПОМЕНИК НА ЛОВЋЕНУ

Отраг два мјесеца био је расписан натјечај за модел једног споменика на Ловћену »у славу заузећа овога јадранског Гибралтара а потомцима на изглед«. Конкуренција је бииа расписана на све архитекте, инжиниере, кипаре, технихе итд. те су у војној служби у подручју од Његуша до Дубровника. Конкурисало је 17 умјетника са преко 100 изложбених објеката. Изложбу је аранжирао у »Хрватскаме Дому« у Херцегноворне академски сликар г. Марко Рашица, који је такогјер био у броју натјццатеља. На Царев-дан (18 аугуста) изложбу јо отворио пресвијетли Ф. М. Л. пл. Wебер са пет чланова, који су имали изабрати најподеснији модел дотићно нацрт од изложоних објеката. И баш једини, који је имао модел из глпса респект. садрц, био је г. Марко Рашица, док су сви други натјецатељи имали само нацрте. Овај нацрт велевриједног нашег сликара однесе сам прву награду по једногласном суду свега скупа за просуђивање. Тако док смо прије упознали у г. Марку Рашици једнога поизбор сликара, сада се упознајемо с још једном веииком његовом врлином у својству кипара и архитекта. Споменик је архитектонско-кипарскц нарави, а бит ће зидан од бијелога камена са црвенкастим каменим умецима. Како ће споменик стајати на огромној висини од 1759 м то ће бити грагђен од прилично сурова материјала, да кумпактније дјелује. Сви непотребни детаљи били су испуштени. Споменик ће стршити у висини од 16 дотично 32 метра.

Споменик представља генија побједе и славе. Обзиром на велику висину гениј је казан у једној врсти тунике са кацигом. Овај, стигавши на највећу висину Ловћена (Стировник), осовио се на вјећна времена прекрижив руке на маћу. На врху маћа је монограм Ф Ј И (симбол војске нашега Цесара) а на доњој страни мача је уклесан хисторијски датум: лл/И 1916 т.ј. дан освојења Ловћена од наше непобједиве војске. Генија овјенчава около главе, низ тијело и преко мача ловор-вијенац (симбол славе). Овај вијенац као и писмена бит ће само од црвенога камена, да их свака застава на Јадрану узмогне видјети и поклонити се колико ономе монограму толико сретноме хисторијскоме датуму. Гениј ће бит окренут прома јадранској пучини и противној италској обали. Он је стража Јадрана и источне јадранске обале. Генију отрага приљубљена је уз тијело трокута кула као обрана проти заврлетним навалама. У споменику је дакле реинкорпорисана И снага, обрана, слава и побједа под величанственим монограмом нашега витешког владара Франа Јосипа И.
Б. Вихтлћ

Права црвена Хрватска (Дубровник), И6-ИX-1916.

Споменик ће се моћи с мора врло лијепо видети, а свака аустро-угарска застава мораће га поздравити.
Обзор (Загреб), 26-1X1916.

Ускоро ће се на Ловћону подићи огроман споменик у знак освојења овог »Гибралтара Адрије«. На балчаку мача налазиће се иницијали Ф. Ј. И, а и на мачу историјски датум 11. И 1916, кад су наше побједоносне чете освојиле Ловћен.
Цетлњске новине, 19-X-1916.