Марко Николић: Француско-немачки план за Русију – „оп, трт, гевезен зајн“

Француски председник Емануел Макрон као да се последњих недеља све више угледа на британског премијера Винстона Черчила који је у данима након завршетка Другог светског рата наложио војсци задатак да припреми план напада на Совјетски Савез. Напад је требало да започне 1. јула 1945. године, а операција је носила име „Незамисливо“.

Черчилова „Немогућа мисија“ претворила се у Макронов непромишљени влажни сан и покушај политичке доминације пред изборе за посланике Европског парламента. Макрон је тако у серији својих конквистадорских најава почео да обећава да Француска, Немачка и Италија преговарају о враћању оружја које је раније продато Катару, УАЕ и Саудијској Арабији, како би оно било послато у Украјину, и да би француске снаге могле да се нађу на територији Украјине уколико руска војска продре до Одесе и Кијева.

И поред ових изјава председника Француске, евровизијским речником говорећи, максималних „12 поена“ – у неформалном мартовском такмичењу европских лидера у бламажи године – одлази немачкој влади у епизоди покушаја слања ракета „таурус“ Украјини.
Ко то тамо пева?

Од тренутка тврдње немачког канцелара Олафа Шолца да је апсолутно искључено слање пројектила „таурус“ украјинској војсци, јер би то значило и обавезно присуство немачких војника на терену, до момента објављивања транскрипта разговора високо рангираних немачких војних официра о плановима напада поменутим ракетама дугог домета на Кримски мост, прошло је мање од 24 сата.

„Оп, трт, гевезен зајн“ – што би рекао Иван Бекјарев у чувеној импровизацији у „Отписанима“ у улози Цанета Курбле, која је постала једна од најпознатијих реплика из култне серије. Баш као што у глуми једна вербална акробација у тренутку може од обичне сцене да направи – незаборавну, а од просечног глумца – легендарног, тако и у политици један тренутак може да преломи читаву каријеру, а у конкретном случају и да покрене рат огромних размера.

Немачки канцелар би вероватно више волео да се ради о некој првомартовској шали, али у споменутом аудио-снимку бригадни генерал Франк Графе, начелник одељења команде ваздухопловства за операције и вежбе; инспектор немачког ваздухопловства Инго Герхарц и два официра свемирске команде – Фенске и Фростед, размењивали су мишљења о опцијама извођења напада на Кримски мост, коришћењем немачких ракета дугог домета, пошто су разматрали да Кијеву предају 100 комада таквог оружја.

„Тешко је погодити мост, то је прилично уска мета, али ‘таурус’ то може да изведе, а може да погоди и складишта муниције“, рекао је Фростед, док је Герхарц додао да постоји мишљење да „таурус“ може обавити задатак ако се користе француски борбени авиони у акцији. У току разговора немачки официри долазе и до закључка да би рушење Кримског моста био значајан политички циљ, коментаришући да ипак постоји велики проблем обучености украјинске војске у кратком року за овакав задатак и да би Британци могли да преузму део посла, као и да постоје „црвене линије“ политичког карактера, где јасно наводе да се не сме доћи до откривања директне везе између споменутог плана и учешћа немачке војске.

Цео ток разговора немачких официра може се лако замислити у форми сцене из филма „Хитлер, последњи дани“ Оливера Хиршбигела, када Адолф Хитлер, чији лик маестрално тумачи глумац Бруно Ганц, наређује свим својим генералима да напусте просторију у бункеру, осим четворици високо позиционираних генерала – Вилхелму Кајтелу (начелник врховне команде Вермарха), Алфреду Јодли (заменик начелника Вермахта), Хансу Кребсу (главнокомандујући армије) и генералу Вилхелму Бургдорфу (начелник канцеларије немачке војске). Аутентични транскрипт разговора немачких официра о плановима који би могли да доведу и до директног сукоба између НАТО-а и Русије лако се може придодати већ хиљадама различитих адаптација и мимично-комичних алтернативних титлова које овај филм и сцену чак и 20 година од његове премијере чине константно актуелним.

Немоћ дивљачи и ко режира ову драму?

„Не пада снег да покрије брег, већ да свака зверка покаже свој траг“, каже народна пословица, а траг се указао након изјаве пољског министра спољних послова Радославa Сикорског да су војници НАТО-а већ у Украјини. И шта ћемо сад, што би рекла Констракта?

Ништа. Знало се и од раније ко и како врши обуку украјинске војске, курцшлус у комуникацији међу лидерима европских земаља јавио се оног тренутка када је немачки канцелар Олаф Шолц открио да британски војници помажу у испаљивању украјинских пројектила и да би та одлука могла да учини и Немачку земљом „учесником у рату“. Трик данас лежи у томе што се игра глувих телефона унутар ЕУ преселила на игру нуклеарних кофера, а ту Запад више није доминантна страна.

Командант стратешке команде америчке војске Ентони Котон изјавио је да Русија тренутно има највећи и најразноврснији нуклеарни арсенал на свету. „Ово укључује хиперсоничне системе са нуклеарном способношћу, као што су крстарећа ракета ‘циркон’ за копнени напад и балистичка ракета са лансирањем из ваздуха ‘кинжал’ коју је Русија често користила против Украјине у конвенционалној улози“, закључио је Котон.

Реторика, фолклорне изјаве и беседе се држе по страни када војска изађе са конкретним подацима, а онда се из немоћи јави и шеф Пентагона Лојд Остин који се придружио „евровизијском“ такмичењу у игри великих речи изјавивши да ће НАТО ући у сукоб са Русијом уколико Украјина изгуби. И није само ни реторика више у питању, док се дронови упућени према Санкт Петербургу обарају руским ПВО ракетама изнад финског залива а француски извиђачки и борбени авиони пресрећу од стране руске авијације изнад Црног мора, отрежњујуће добро објашњење дао је шеф европске дипломатије Жозеп Борељ рекавши да је ера западне доминације дефинитивно завршена.

И заиста, најбоља дефиниција немоћи крије се у изреци која се приписује Наполеону – „Никада не прекидајте свог непријатеља док прави грешку“. Скоро 90 година од Черчилове епизоде плана напада на Совјетски Савез – операција „Незамисливо“ добила је своје ново рухо у варијацији на тему немоћи у форми „Немогуће мисије“.