МАРКО МИЛАЧИЋ: Атомска слобода

То је вриштеће лицемјерје: сав „демократски“ свијет згрожен је сјевернокорејском нуклеарном пробом; Вашингтон је подигао сву своју пропаганду, јер је Сјеверна Кореја, на територији своје земље, испробала хидрогенску бомбу; наследник мајора совјетске армије Ким Ил Сунга, Ким Џонг Ун, је, диктирају, лице зла. И тако редом, знате, уосталом, како иде та спирала лажи.

То раде они – са мотором те машине у Вашингтону – баш они, који су милитаризовали планету, изградили око 1000 војних база ван своје територије, након другог рата окупирали десетине држава, уништили таман толико, побили стотине хиљада цивила, стигнувши у томе и до наших крајева, а што се тиче нуклеарног наоружања – сами започели ту канибалистичку трку, опаливши, попут хица на почетку спринта, двије атомске бомбе, у Хирошими и Нагасакију, када су побили више од стотињу хиљада људи, у пар дана.

Кажу на Си-Ен-Ену и то да је ова нуклеарка из Пјонгјанга пет пута снажнија од оне из Хирошиме, таман колико пута су јој више медијске пажње посветили од оних, својих, у свих ових претходних седам деценија од када су бачене. Нема везе што ова није убила никог, а она спржила све пред собом: од пацова у канализацији, до дјетета у пеленама.

То раде они, Амери, који су педесетих година прошлог вијека, током рата на корејском полуострву, на простор Сјеверне Кореје, пазите сада, бацили више од 600.000 тона бомби и више од 30.000 тона напалма! Пореđења ради: током читавог Другог рата на простору цијелог Пацифика бачено је мање бомби. Е, ти, баш ти, нас сада упозоравају да смо на ивици катаклизме.

Од стране кога? Сјеверне Кореје, која нема војну базу ван своје територије; која не ратује; која не „демократизује“ авганистане, либије, ираке, сирије, нас; која не убија цивиле по планети; која никада није убила нити једног јединог човјека нуклеарним наоружањем; која, ријечју, не дира никог!

Али – и због тога ова лицемјерна драма „моралних фундаменталиста“ – Сјеверна Кореја жели да буде суверена и своја. То је смртни гријех и јерес за који се губи глава и разарају државе и народи. Одлично зна Пјонгјанг да си без нуклеарног наоружања – ако нијеси превише велик – само плијен и да ће ти судбина највјероватније бити као Моамеру Гадафију од Либије. Да је имао атомску бомбу, Триполи и све око њега данас не би било уништено, а Пуковник би био жив и здрав.

Зато – ако већ не можемо зауставити нуклеарно наоружавање; а морали би – онда постаје разумљива, ако не и симпатична, чињеница да такву врсту оружја немају само они који шире пакао рата по свијету – Вашингон и НАТО – већи и они који нијесу дио те дружине геополитичког зла, трудећи се да се, како знају и умију, од тудје атомске бомбе спасу – својом.