Марина Хакимова Гацемајер: ГЕНЕРАЦИЈА ИНФАНТИЛНИХ НАРЦИСА

Сад ћу вам задати директан ударац, зато што такве ударце већ више од годину дана задајем себи самој, постављајући једно питање: како и зашто смо добили армију агресивних пацифиста у нашој земљи, у нашој породици, у нашој кући? Где смо ми, 40–50-годишњаци, толико погрешили? Како смо зезнули нашу децу? Како је рођена и одгајана читава генерација верховенских, љубитеља Дуде, Медузе, Тројицког, Наваљног?

Прошлог лета сам радила у омладинском кампу. Од педесетак младића и девојака тамо сам видела само једног који је потајно саосећао са СВО, и то сам сазнала из личног разговора кад ми је рекао да се његов рођак бори у Донбасу. Сви остали су били против рата, против Путина. Многи су управо ту читали „Лето у пионирском кампу“, а пар девојака је искрено, па чак и поносно признало: „Ја сам лезбејка“. Немо сам све то видела и слушала, јер сам схватила да ће сваки мој патриотски приговор изазвати одбијање, огорчење, гнев.

Они су добри, љубазни, великодушни, читају и „психолошку“ литературу: „Заволи себе“, „Ти си себи једина“, „Како постати успешан“. Храбри су и отворени, јер их је васпитао тик-ток, где је све могуће, и све је за похвалу, сва осећања су добра, позитивни су – подешени на позитиву. Они су сјајни. Кажу да желе само најбоље.
А за њих је добро – да се Русија преда, да се подели, и све ће бити океј – више неће бити рата! Треба се предати! Морамо се сагласити, схватити, опростити и живети онако како пропагира Запад. Онда ће свима бити добро.

Многи од њих сада сањају да оду из агресивне Рашке, јер мрзе агресију, не схватајући да, мрзећи Рашку, и сами емитују агресију и рат. Такав је њихов избор. И такви су им снови о доброј будућности коју заслужују. Предаја. Баш нас брига за Донбас.

Јер то је рационално. Нека Путин заустави рат и никаквог рата неће бити. И нека Русија буде некакав додатак, вазал, роб. И нека немамо историју, традицију, нека се згази све руско. Али зато неће бити жртава, неће бити ове машине за млевење меса. Уништити стару Русију, у парампарчад, једним налетом, раскомадати је, елиминисати све што је остало од омражене совјетске историје. Дођавола са религијом. Све се може. Све док нас нико не дира. Тако ја разумем њихову логику.

Галкин, Дуд или Наваљни на трону – и Русија ће се одмах претворити у рај! Али не и за Русе! Рај за русофобе. Јер млади у антируском не виде ништа негативно.

Покушајте да заузмете њихово место. Уђите у њихове душе и умове.

Младе веганке, феминисткиње, лезбејке, либертријанке, демшизе (како су их звали пре 10 година), толерантни дечаци и девојке, уметници, дизајнери, програмери, шминкери, редитељи, блогери, тик-токери, инстаграмери… Еколошки чисти шопинг. Заштита природе. Негде сам то већ видела. Па то је и моја хипи младост: водимо љубав, а не рат!

А сад смо одједном кренули да им наметнемо наш ирационални патриотизам. Ћутали смо целог живота, заједно с њима гледали ТНТ, куповали им паметне телефоне и компјутере да прате антируску пропаганду, читав живот смо у нашим породицама узгајали русофобију, понизно затварали очи на ово, сањајући да деци дамо боље образовање, да их шаљемо да студирају на најбољим универзитетима, штедели смо новац за летовања у иностранству, неговали њихову слободу и попустљивост, а сад смо одједном одлучили да они треба да постану патриоте.

А њихова домовина је самохрана мајка измучена послом или отац који уз пиво коментарише вести, експерт са кауча: „Јеси ли урадио домаћи?“, „Остави тај компјутера!“ Они виде гламурозни живот на ТВ-у. Али они сами живе у отрцаној хрушчовки. Твојој и мојој хрушчовки, из чијег подрума заудара на канализацију. И сад ти хоћеш да они пролију крв за ту и такву хрушчовку? Преносим њихове мисли.

Нисмо ни приметили како смо одгојили генерацију без отаџбине, јер нашу децу нисмо васпитавали ми, него тик-ток и инстаграм, филмови о менталним траумама, видео снимци о траумама из детињства, тренери и „психолози“ који у свест уводе искључиво – воли себе, води рачуна о себи , забави се!

Наша деца су гледала гламур на својим паметним телефонима, а кад су ујутру изашла из куће, видела су ђубре на улазу и десет продавница пића заредом. Мајку која се жали да нема новца. Одрастали су у таквим парадоксима, недоследностима, у таквим лажима.

И ја сваки дан патим од беса, прескачући смеће у свом крају. Загледана у олупине. У алкохолизам. И ти хоћеш да твоја вила ћерка пролива крв због овога?

Твоја ћерка је вила. И моја, одрасла на ружичастим понијима… Генерација инфантилних нарциса. Деловале су тако лепршаве, лепе, лагане, али слабе, као да су њихови гласови, њихова одвојеност, њихова укљученост у мрежу, као да је њихова изолација од стварности безначајна. Али није.

Испод спољашњости ружичастог понија крије се Нарутова борбеност. Нинџа корњача са катаном, спремна да убије свакога ко завири у њихов ружичасти свет, у њихову сведопуштеност, у њихова значења, у њихов значај.

Елфи-вилењаци са тротилом у ранцу. Наша деца.

Овај пост ће изазвати много негодовања, јер руши самообману. Али ено, и ваш IT син са привеском за кључеве аниме хероја сад лајкује антиратне постове. Уметник са академије црта мимове о „крвавом Путину“. Програмер – антиратне видео записе. Образована омладина против нас, стараца. И што је образованија, то је више против. Не затварајте очи пред овим. Не тешите се обманама.

Знам да ће многи који ово читају рећи: „Моја деца нису таква!“ Да, има момака који су отишли у СВО, има младих који су за СВО. Али на универзитетима су такви млади људи ретки, будимо фер и немилосрдни бар према себи.

Програми Соловјева, наше акције „Молите се за ратнике“, наступи Марго Симоњан, телеграм канали наших ратних репортера и патриотских блогера су кап у мору у поређењу са антиратним садржајима! Нико не дира русофобичне професоре, Кашин сваког минута пише нове постове, и у Грузији, Казахстану, на Балтику, у Европи, у САД, мајстори, креатори холивудског нивоа раде за вашу и моју децу, хранећи вашу и моју децу. Ова машина меке моћи је јача од Искандера. То је систем који се развијао годинама. А ти и ја препричавамо вицеве о Штирлицу и Чапајеву које су састављали наши дисиденти и емигранти још 60-их и 70-их година!

Русофобска мрежа је продрла у све сфере нашег живота, глупо је то порицати. И глупо је надати се да ће СВО све то опрати. Образована руска деца бирају другачију будућност, а не ону какву бисмо ми желели.

Покушавам да разумем, да се поставим на њихово место. И проучавајући модерну младост, отварам своје ране – ране својих деведесетих, кад сам била фан Бориса Гребеншчикова, и читала егзистенцијалне филозофе, и покушавала да живим у одвојеном будизму, и студирала позитивистичку психологију, и дискутовала са секташима. И певала леноновско: „водимо љубав, а не рат“. И не могавши да се помирим са мирисом канализације из свог улаза, пила сам алкохол „Ројал“. И требало је да мало поживим у Немачкој, требало је да паднем на дно, требало је да оперем десетине немачких задњица да бих разумела оно што смо сад одједном одлучили да објаснимо својој деци. Требало ми је да лично упознам Бикова да бих разумела сав његов отров, сву његову мржњу, сву његову завист, његову жељу да прецрта руску културу, само зато што је он лишен дара.

У ствари, сви руски русофоби, почев од БГ, прославили су се исмевањем и ругањем свега руског и дивљењем Западу. То су данас идоли наше деце.

Судбина наше деце – феминисткиња, инстаграмерки, блогерки, мимерки – то је, наравно, њихова судбина. Не наша. Али то нас не ослобађа одговорности.

Ударам се у стомак. Гризем нокте, чупам косу. И сама сам пре неколико година постовала нове песме Оксе, ишла на концерт Гребеншчикова, радила на програму код Бикова и читала Акуњина. Покушавала сам да нађем истину, не схватајући да сам само безглаво урањала у ср@ње. Испоставило се да су њихове истине ср@ње. А изгледале су као истина! И тек сам у старости, уз велике муке, успела да то за себе формулишем.
Младић кога познајем недавно је себи тетовирао „Не рату“. У метроу сам видела девојку са ранцем на коме је био натпис „Не рату“. Веома лепа деца. Оштроумна. Душевна. Не схватају да су они за њихов вољени Запад само топовско месо. Само зато што су Руси. Чак и ако на челу напишете „Не рату“, у било којој европској земљи бићете глупи Рус, што значи да ћете бити потрошни материјал. Како им то објаснити? Неће хтети ни да разговарају…

Овај пост ће ми донети много непријатеља. Још више непријатеља. Али кад би само знали из каквог ђубрета… Да нисам годинама радила међу русофобима, да нисам дуго година живела у Немачкој, да нисам својом интимном животном стихијом, својом подсвешћу и рефлексима, да нисам на сопственој кожи доживела све о чему пишем…

(dzen.ru; превео Ж. Никчевић)