Марина Ахмедова: БИБЛИЈСКИ АНДЕРГРАУНД

Ипак бих хтела да разумем Курски гасовод на дубљем нивоу од пуких разговора са војницима који су кроз њега прошли. Јер – ово је прича библијских размера.

Дакле, у нашој земљи нашло се на стотине мушкараца који су ради ње сишли ​​у подземље, у непознато, добровољно пристали на нешто што се у историји савременог човечанства никад није догодило.

Древне књиге говоре о сличним искушењима, које смо до сада сматрали алегоријама, претеривањима.

Ови момци су се спустили метар и по испод земље, не знајући да ли ће из цеви бити излаза. Да ли ће још некад видети сунце, бели свет?

То је исто као да се бориш са подземним чудовиштем, прођеш кроз Сцилу и Харибду, ратујеш са самом Цеви – уском, клизавом, хладном, црном, која човеку одузима памћење и свест, која га лишава самог себе. Која порађа халуцинације, суштину ваших главних страхова – огромне црве, пацове.

Можда су њих – те халуцинације – видели древни грчки хероји који су се добровољно спустили у пећине да би победили зло и тукли се са сторуким дивовима? Можда је и било тако, а ти древни јунаци нису се борили са чудовиштима у телу, већ су проверавали себе? И све то – није мит?

И наши су пошли у борбу против зла. Управо то схватање им је помогло да се не изгубе, да не полуде шестог дана у цеви – они иду да победе зло, али пре него што га сретну морају проћи тест. Чак и ако не изађеш из цеви, сама чињеница да си ушао у њу говори много о теби.

Из цеви је ипак изашло на стотине људи, који су се добровољно спустили у непознато, спремни да се жртвују зарад становника Курске области који су били под окупацијом, зарад земље. Да, изашли су црни, као из пакла, али баш као у библијским причама, не веруј својим очима – то што видиш може бити потпуно супротно.

Земља мора бити свесна да има људе који су спремни да ради ње сиђу у цеви. Мене потреса кад видим како се код нас наставља прича о повратку некаквих певачица, о некаквом Куршевељу, где богаташи лудују, о некаквом смећу. Десио се догађај библијских размера. Морамо бар сад да застанемо, да направимо паузу и дозволимо себи да то схватимо.

(Телеграм канал М. Ахмедове; превео Ж. Никчевић)