МАРИН ЛЕ ПЕН: Србија нема интерес да уђе у Европску унију

Француска се годинама суочава са повлачењем, оставком јавне власти, одрицањем да обезбеди једну од својих основних мисија, а то је да осигура безбедност грађана, истиче, у ексклузивном интервјуу за Новости Марин ле Пен, председница странке Национално окупљање, коју институти за испитивање јавног мњења виде као главног противника Емануелу Макрону на предстојећим изборима у Француској.

Да ли је Француска заиста пред грађанским ратом, као што су то недавно упозорили пензионисани и активни официри и полицајци?
– Тренд, који су 2016. већ приметили високи званичници задужени за безбедност, а који изазива ситуације грађанског рата у одређеним областима безакоња, погоршао се инертношћу Емануела Макрона који је урушио и разградио ауторитет државе. Долазимо у ситуацију глобалне, хроничне и растуће несигурности, на читавој територији Републике, где сви са страхом примећују да данас више нема државе и закона. У овом институционалном вакууму, последично влада насиље, закон оних који намећу своју снагу и трајно тражење конфронтације која ће заменити владавину закона и логика хаоса.

Француску је напао исламски тероризам. Да ли је то у Европи већ почело сукобима у Босни током деведесетих?
– Исламистичка идеологија је тоталитаризам који има за циљ да наметне притиском, претњом, уценама и, у најекстремнијој верзији, тероризмом, тоталитарни теократски режим, у ком би појединци и народи заувек били подређени законима новог верског поретка. Против ове идеологије морамо показати чврстину и непоколебљиву одлучност и поново потврдити шта су суштина и главни принципи наших демократских и плуралистичких друштава: одвојеност државе и религије, апсолутно поштовање и у свим околностима слободе савести, наших колективних и индивидуалних слобода и супериорност грађанских закона над верским. Неће бити победничке борбе против исламистичког тероризма ако претходно одустанемо од борбе против исламистичке идеологије, подлоге на којој он напредује и развија се.

Хоће ли се Француска и Србија наћи једног дана заједно у ЕУ?
– Као што знате, ми се боримо против политичког система који представља ЕУ и, сходно томе, принципа проширења који је пре свега процес преноса суверенитета и разводњавања идентитета. Штавише, с обзиром на тоталитарне ексцесе функционисања ЕУ, не верујем да Србија има интерес да се интегрише у овај систем који игнорише национални суверенитет. Политика уцена и претњи против Мађарске и Пољске на основу тога што ове две државе с правом одбијају да им се намећу мигрантске квоте, као и учестало мешање Европске комисије у политички живот држава чланица, знаци су упозорења које не би требало превидети.

Да ли би ЕУ морала да има боље односе са Русијом?
– Самовољни ставови и санкције које је ЕУ увела последњих година против Русије историјски су контра смер и геополитичка грешка. Трагедија лидера ЕУ је у томе што нису разумели преокрет историје, још увек залеђени у Хладном рату, погледа усмереног искључиво на САД и њихово наоружано крило, НАТО. Свет се променио, Европа се променила. Јучерашњи непријатељи данас су савезници у рату који водимо против исламистичког фундаментализма у Сирији и на Блиском истоку. Они су, и треба да буду, и важни трговински партнери у мултиполарном свету. Наши односи са Русијом су од суштинског значаја и неопходни за ублажавање међународних криза. Жеља да се Русија искључи из дијалога између нација довешће само до геополитичког, трговинског и економског ћорсокака.

Које бисте прве мере преузели на безбедносном плану када бисте дошли на власт?
– Потврђивање државног ауторитета мора се артикулисати око снажних мера које представљају поновно морално и материјално наоружавање полицијских снага, извесност казни које прете, изрицања казни и њиховог извршења, напуштање културе изговора, немилосрдну борбу против рецидива и успостављање претпоставке легитимне одбране снага реда у вршењу њихових мисија.

Испитивања јавног мњења вас стављају на врх у првом кругу предстојећих председничких избора и у врло блиску позицију у односу на актуелног председника Макрона у другом кругу?
– Емануел Макрон се 2017. кандидовао под окриљем новог света, оног који би раскинуо са дотадашњим системом, тврдећи да ће бити инкарнација тога, и у суштини, и у форми. Четири године касније, Французи су могли да схвате да је ова наводно иновативна политика само наставак и погоршање ултралибералне политике вођене под претходним владама, социјалним пустошењем и пореским наметима, спровођењем мера које је захтевала ЕУ и које су привремено суспендоване кризом пандемије, настављањем продаје Француске, парче по парче.

А оно што траже Французи јесте да у овим немирним временима и неизвесној сутрашњици буду заштићени. Да поврате контролу над сопственом судбином и суверену државу која се обавезује и одређује само својом вољом, у границама супериорног начела закона и у складу са колективним циљем који је позвана да оствари. Ова концепција је очигледно потпуно супротна са визијом ултралиберализма, политиком препуштања и немара, која посебно одбацује свако позивање на заштиту, без обзира на то да је територијална са границама, или привредна са економским патриотизмом.

Да ли сте спремни да преузмете власт и водите ту политику промена?
– То је дубоко промишљена одлука коју сам донела у души и савести, с обзиром на тежину тренутка и искушења кроз која пролази наша земља. Управо смо проживели четири године нејединства, подела и насиља над француским народом. Сада морамо поново да нађемо пут сагласја, грађанског мира и националног јединства. Мој циљ је да окупим оне који стављају интересе државе изнад пристрасних и личних, да окупим искрене, стручне, ефикасне и храбре људе, који имају неопходне квалитете за спровођење политике радикално различите од оне која се тренутно наставља.

У којој мери лобији учествују у томе да се на Западу не признају руске и кинеске вакцине, или у томе да је „Фајзер”, на пример, фаворизован у односу на „Астра Зенеку”?
– Од тренутка када се одговор на здравствену кризу засновао пре свега на масовној кампањи цепљења становништва, била сам први политичар који је указивао на то да ми се чини сумњивим и неразумљивим што нису коришћени и мобилисани сви капацитети вакцинације. ЕУ је у овој здравственој кризи показала неспособност и инертност и сноси кривицу за то. Заправо је учинила све осим да заштити становништво, посебно супротстављајући се руској и кинеској вакцини, не из научних или медицинских разлога, већ из идеолошких и геополитичких. То је политичка грешка због које је изгубљено много времена у кампањи вакцинације, што је погоршало економску и друштвену кризу сукцесивним спровођењем карантина.

Где, по вашем мишљењу, греши власт у начину на који треба да се реши проблем растуће небезбедности?
– Ова влада и Емануел Макрон на челу показују троструку грешку суочавајући се са проблемом несигурности: искљученост, порицање и идеолошко слепило. Искљученост, у односу на оно што Французи свакодневно доживљавају, експлозију ултранасиља која се систематски манифестује у све озбиљнијим нападима на физички интегритет људи. Негирање, да се говори о осећају несигурности, док су све лампице у црвеном и док је безбедност ван контроле државе, што спречава било какво доношење одлука, предупређивање и вољу да се томе стане на пут. Идеолошко слепило, које доводи до одбијања да се види очигледно: веза између експлозије делинквенције и анархичне и неконтролисане имиграције.

Шта за вас значи то што шездесет одсто полицајаца и војника има намеру да вам да глас?
– Снаге безбедности, захваљујући својим задацима, улози и посвећености служењу безбедности Француза, заузимају суштинско и основно место у организацији и функционисању владавине закона. Дуго година упозоравамо Французе на континуирану деградацију службе јавне безбедности, пораст насиља над полицијом, лабавост правосуђа која ојачава некажњавање и рецидив, осећај напуштености и понижавања, погоршање услова рада, сумње које подстичу одређени медији и политички званичници у вези са овом професијом… Када је реч о безбедности грађана, рука никада не треба да задрхти, а реч да буде неодлучна. Верујем да Французи, као и снаге безбедности, знају за моју одлучност да зауставим ову владавину нереда и климу хаоса.

 

Аутор Горан Чворовић