Почела сам да читам новопреведену књигу Вивејка Рамасвамија „Woke inc: Иза фасаде корпоративне реторике о социјалној правди“. О томе како велики бизнис користи актуелна збивања у своје сврхе.
Рамасвами је, за оне који не знају, амерички бизнисмен, један од републиканских председничких кандидата и Трампов присталица. Он, заједно са Илоном Маском, сад има задатак да води департмент за ефективност владе.
Дакле, читам, али сам истовремено и тужна што овакву анти-woke књигу у лаком новинарском жанру код нас није написала нека од статусних личности (па чак и у име Путина) да би фиксирао Русију као центар конзервативног отпора глобалној левичарској помами.
Чини се да је ово одлична ниша за позиционирање на светској сцени, коју је требало заузети и пре Специјалне операције. Али уместо озбиљних разговора, код нас испада или хистерија политиколога са пљувачином по ТВ емисијама, или закони који забрањују екстремистичке ЛГБТ+ особе. Ни једно ни друго се не може приказати спољној публици.
Па, пошто смо ми ову тему прозевали, потребну нишу заузима Америка. Тек сад, у личности Трампа и његовог тима. Илон Маск путује по Европи, дружи се са Алтернативом за Немачку, и више то нису десничари који симпатишу Путина, већ десничари оријентисани на Трампов тим. Тако ће постепено освајати Европљане који нас симпатишу, и не само њих.
Ми ћемо, као и обично, завршити у ниши суморне северњачке диктатуре са нафтом и гасом, коју осим те нафте и гаса ништа друго не занима.
Како иронично каже и сам Рамасвами: „Прљава тајна у срцу престижа корпоративне Америке: претварајте се да вам је стало до било чега осим профита и моћи, управо да бисте добили више и једног и другог.“
Баш згодни момци, вау. Битка између леве и десне руке једног те истог луткара.
(Телеграм канал Homo Politicus; превео Ж. Никчевић)