М. Вукашиновић: Добро је што се повезујемо са Евроазијском унијом у тренутку кад је Запад у кризи

Мислим, или се макар надам, да после оваквог нашег заокрета према Истоку ништа више неће бити исто, рекао је Вукашиновић

Повезивање Србије са Евроазијском унијом веома је важно и због нашег што успешнијег повезивања с Кином која је „Иницијативом један појас – један пут“ исказала отворене претензије према простору „од Балтика до Јадрана“. Сигурно је да је интеграција у тај концепт неупоредиво лакша уколико се претходно вежемо за овај евроазијски простор који нам поново отвара огромне предности. Oвo je поручио Милорад Вукашиновић, новинар и публициста,на трибини „Изазов Евроазијске уније“одржаној вечерас у Клубу Трибина младих Културног центра Новог Сада.

Вукашиновић је указао и на то да се тај процес дешава у тренутку када је видљива криза западноцентричне слике света и када и највиши политички ауторитети на западу, попут председника Макрона, говоре о новом свету који ће означити крај западне хегемоније.

– То је уједно и моменат у којем можемо да очекујемо један вид наше националне еманципације каквог није било у протеклим деценијама – рекао је он. Додао је да тему „Изазов Евроазијске уније“ сматра историјском, јер смо сведоци промене геополитичког светског обрасца у којем и ми, као мала земља, на неки начин учествујемо.

– Не мислим само на ово што се десило у Москви када смо потписали неколико трговинских споразума. За мене је фантастична ствар недавна војна вежба и долазак руске војске на наше просторе што је догађај без преседана. Мислим, или се макар надам, да после оваквог нашег заокрета према Истоку ништа више неће бити исто – рекао је аутор.

Говорећи о карактеристикама евроазијске идеје у Русији, Вукашиновић је навео да неки аутори сматрају како је евроазијство у Русији вазда било последица одређене идејне конфузије која се дешава не само малим него и великим нацијама у неким преломним догађајима и потресима у руској друштвеној свести. У средишту тих догађаја били су односи Русије и Запада. Евроазијска идеја први пут се појављује у кругу руских словенофила у другој половини 19. века. Повод је био изгубљени Кримски рат (1853 /56) када се међу руским словенофилима појављује разочараност у Запад који је тада стао на страну Турске.

Почетком 20. века у Русији су се дешавале тектонске промене од руско – јапанског рата и револуције 1905. године, Првог светског рата и две револуције закључно са октобром 1917. године. Опет се догодио велики потрес у руској свести услед чега се појављује идеја тзв. класичног евроазијства коју заступа група интелектуалаца – кнез Трубецкој, геополитичар Петар Николајевич Савицки и други. После Другог светског рата створена је врло компликована територијална ситуација у Европи коју називамо „Хладним ратом“ што је стратешки положај СССР-а и саму идеју евроазијства чинило компликованом.

ПУТИНОВА ИНИЦИЈАТИВА
Последњих година, према признањима водећих западних геополитичара, клатно глобализације све више се помера ка Истоку, где се појављује нови тежишни центар глобалне економије који предводе Кина, Индија и Јапан. Подсетимо, иницијативу за формирање Евроазијске уније изнео је у октобру 2011. године председник Русије Владимир Путин.

 

Аутор Ј. Симић

 

Насловна фотографија: Културни центар Новог Сада

 

Извор Вечерње новости, 28. октобар 2019.