М. К. Бадракумар: Велико војно зближавање Русије и Ирана

Израел је очигледно срезао свој планирани напад на Иран. Ово повлачење може се приписати комбинацији околности, која поништава запаљиву реторику Израела о спремности да се зада снажан ударац.

Упркос израелском брилијантном медијском менаџменту, извештаји који су се појавили указују да је ирански ракетни напад првог октобра био спектакуларан успех. Он је био показатељ иранског капацитета за одвраћање и капацитета да сломи Израел, уколико је тако нешто нужно. Неуспех САД да пресретну иранске хиперсоничне ракете представља посебну поруку. Иран тврди да се деведесет одсто његових ракета пробило кроз израелски одбрамбени систем.

Вил Шривер, технички инжењер и аналитичар безбедносних тема, пише на друштвеној мрежи „Икс“: „Не разумем како неко ко је видео велики број видео снимака иранског ракетног напада на Израел не може да препозна и призна да је то била запањујућа демонстрација иранских могућности. Иранске балистичке ракете пробиле су се кроз америчку/израелску противракетну одбрану и задале су неколико удараца снажним бојевим главама по војним метама“.

Израел у паници

Очигледно, у паничној ситуацији која је уследила у Израелу, како је рекао амерички председник Џо Бајден, до четвртог октобра, још није донета одлука о томе какав би одговор Тел Авив требало да упути Ирану. „Да сам на њиховом (израелском) месту, размишљао бих о другим алтернативама осим напада на нафтна поља“, рекао је Бајден у ретком појављивању у сали за брифинге Беле куће, дан након што су израелски званичници саопштили да је „значајна одмазда“ неминовност.

Бајден је додао да Израелци „још увек нису одлучили шта ће учинити“ као меру одмазде. Амерички председник је додао да би израелски премијер Бенјамин Нетанјаху требао да има на уму америчку подршку Израелу када буде одлучивао о наредним корацима. Тврдио је да планира окупити „читав свет“ у настојању да се избегне општи рат у Западној Азији.

У овој игри пантомиме, сигурније је поверење поклонити Бајдену, пошто је очигледна истина да без америчке подршке и практичне помоћи, новца – и непосредне интервенције – Израелу једноставно недостаје снаге да се носи са Ираном. Израелска регионална доминација сужава се на извршење атентата и напада на ненаоружане цивиле.

Али и овде је такође крајње упитно колико је Израел самодовољан у хипотетичком сукобу са Ираном. Појавили су се извештаји да је уз помоћ нове америчке обавештајне технологије прецизно одређено место вође Хезболаха Хасана Насралаха, што је прослеђено Израелу, те је на крају извршен атентат.

Занимљиво, директор ЦИА-е Вилијам Барнс одбацио је гласине како је Иран извео нуклеарну пробу у суботу. Говорећи на безбедносној конференцији у понедељак, Барнс је назначио да Сједињене Државе пажљиво посматрају иранску нуклеарну активност пратећи сваки знак јурњаве према изради нуклеарне бомбе.

„Не видимо сада доказе да је таква одлука донета. Посматрамо веома пажљиво“, рекао је. Барнс је тако, лаганим потезом, уклонио још један алиби за напад на Иран.

Кључан фактор који је уверио Израел/САД да се уздрже од било каквог напада на Иран јесте отворено упозорење Техерана да ће на сваки напад на иранску инфраструктуру бити још жешће одговорено.

„Када је посреди одговарање, ми нити се уздржавамо нити журимо“, да наведемо речи иранског министра спољних послова Абаса Арагчија, који је, узгред буди речено, путовао у Либан и Сирију током викенда чиме је Израелу упутио пркосну „поруку“ – како је рекао – да „Иран снажно подржава снаге отпора и да ће их увек подржавати“.

Раније четвртог октобра, врховни вођа, ајатолах Али Хамнеј одржао је ретку јавну проповед у којој је стао у одбрану иранског ракетног напада, рекавши да је он био и „легитиман и легалан“ и да ће „уколико је потребно“, Техеран то поново учинити. Говорећи и на персијском и на арапском током молитви одржаних у петак у Техерану, Хамнеј је назначио да Иран и Осовина отпора неће устукнути пред Израелом. Иран нити „одуговлачи нити делује исхитрено у извршавању својих дужности“ у сучељавању са Израелом, обзнанио је Хамнеј.

Улога Русије

Међутим, оно што одвраћа Израелце и уноси нелагоду у америчке умове јесте нешто друго – све дужа руска сенка на позорници Западне Азије.

Амерички војни аналитичари објавили су да су неке врсте високонапредног руског наорожања трансферисане Ирану последњих недеља уз распоређивање руског војног особља које би требало да рукује овим системима, укључујући ракете С-400. Постоје спекулације да је секретар руског Савета безбедности (бивши министар одбране) Сергеј Шојгу у два наврата у скорије време тајно посетио Иран.

Очигледно, Москва је, такође, одговорила на ирански захтев за сателитске податке о израелским метама за ракетни напад првог октобра. Русија је, осим тога, снабдела Иран системом за далекометно електронско ратовање „Мурманск Бе-ен“.

Систем „Мурманск Бе-ен“ је моћни систем за електронско ратовање, који може да омета и пресреће непријатељске радио сигнале, џи-пи-ес, комуникацију, сателите и друге електронске системе на удаљености и до 5500 километара и да неутралише „паметну“ муницију и дронове – а способан је и да омета високофреквентне сателитске комуникационе системе којима располажу САД и НАТО.

Нема дилеме да руска умешаност у иранску пат позицију према Израелу је потенцијална прекретница. Из америчке перспективе, то појачава забринутост у вези са могућим непосредним сукобљавањем са Русијом, што САД не желе.

У овом контексту, званичне руске новинске агенције цитирале су председниковог помоћника Јурија Ушакова у недељу да Путин планира да се састане са својим иранским колегом Масудом Пезешкијаном, у туркменској престоници Ашхабату 11. октобра.

Ушаков није детаљније говорио о овом састанку. Уместо тога, то је дошло као изненађење пошто је било заказано да се двојица лидера сусретну поново на самиту БРИКС-а у руском граду Казању који би требало да се одржи између 22. и 24. октобра.

Наравно, и Иранци овде играју под маскама. И Москва и Техеран објавили су да ће њихови председници посетити Ашхабат 11. октобра како би присуствовали церемонији обележавања тристоте годишњице туркменског песника и мислиоца Магтимгулија Пирагија. Како да не! (ОВДЕ и ОВДЕ)

У потпуности је замисливо да би усред нарастајућих регионалних напетости, Москва и Техеран могли да убрзају формално потписивање руско-иранског одбрамбеног савеза, што је првобитно заказано за сусрет у Казању.

Историја се понавља

Уколико је тако, догађаји од четвртка подсећају на незаказану посету тадашњег совјетског министра спољних послова Андреја Громика Њу Делхију како би се потписао историјски Споразум о миру, пријатељству и сарадњи између Индије и Совјетског Савеза, деветог августа 1971. године.

Занимљиво, Ушаков је додао да Путин не планира да се састане са Нетанјахуом. Путин би тек требало да одговори на захтев Нетанјахуа за телефонским разговором, који је упућен пре пет дана. Легенда коју је Нетанјаху створио, у свом стилу, последњих година како би засенио домаћу јавност (и збунио арапску чаршију) – да има специјалне односе са Путином – се распада.

С друге стране, заказујући хитан састанак у Ашхабату (у ствари, туркменистански председник Сердар Бердимухамедов је био у Москви у понедељак/уторак у радној посети), Кремљ је јасно указао Вашингтону и Тел Авиву да је Москва неупитно сврстана уз Техеран и да ће помоћи Ирану без обзира шта то буде подразумевало (видети мој чланак Западноазијска криза подстакла је Бајдена да пробије лед у односима са Путином).

Да ли се историја понавља? Индијско-совјетски споразум из 1971. године био је најдалекосежнији међународни споразум који је Индија склопила од своје независности. То није било војно савезништво. Али је Совјетски Савез повећао индијске војне способности за наступајући рат и отворио је простор Индији да оснажи основе своје стратешке аутономије и свој капацитет за самостално деловање.

Наслов и опрема текста: Нови Стандард

Извор: indianpunchline.com

Превод: Милош Милојевић/Нови Стандард

Насловна фотографија: Iranian presidency office