Очекује се да ће индијски премијер Нарендра Моди посветити приоритетну пажњу историјском преокрету индијских односа са Кином, што би могло бити кључно наслеђе његових петнаест година на власти. Ствари се заиста крећу у том правцу.
Виши индијски званичник говорио је за националну новинску агенцију ПТИ о потреби да се заузме „одмерени приступ” према страним директним инвестицијама (скраћено СДИ) из Кине и да је влада спремна да размотри предлоге о СДИ из Кине у секторима који обухватају високе технологије, као што су електрична возила и производња батерија, као и модерна капитална опрема различитих врста.
Ово је опипљив помак у индијској политици у претходних шест месеци. За њега је заслужан узајамни утицај три кључна фактора. Прво, стабилизација пограничне ситуације захваљујући новом механизму за смиривање граничних напетости (успостављање „тампон зона” које раздвајају две армије из којих ће обе стране повући своје трупе и престати са свим патролама) већ је дала позитивне учинке.
Такве зоне већ су биле успостављене у пет од седам жаришта. Влада није претерано истицала овај значајан успех, али синергија ближих трговинских веза важна је обема државама које су суочене са жестоким ударима трговинских баријера широм света. Постоји постојано попуштање индијских ограничења визног режима за кинеске стручњаке у појединим индустријским гранама.
Друго, овај прагматичан потез такође наглашава насушну потребу Индије за кинеском технологијом, инвестицијама и стручним знањима, како би биле задовољене текуће индустријске потребе. Прошле недеље, главни економски саветник [индијске владе] Ананта Нагесваран је објавио у годишњем економском истраживању да би Делхи требало да стави фокус на СДИ из Кине како би појачао индијски извоз у САД и друге западне државе, и како би се растући индијски трговински дефицит са Пекингом одржао под контролом.
Изјава Нагесварена уследила је након што су подаци индијске Банке за резерве (Reserve Bank) показали да је нето прилив СДИ у Индију опао 62,17 одсто у односу на исти период претходне године, на свега 10,58 милијарди долара 2023/2024, што је најнижа вредност за протеклих седамнаест година. Једноставно речено, индијска способност да привуче стране инвестиције нашла се у тешким искушењима услед међусобног утицаја различитих неповољних чинилаца – глобалних економских несигурности, трговинског протекционизма, геополитичких ризика, итд. Кинеске инвестиције могле би да донесу средства у Индију, уведу напредну технологију и управљачко искуство и промовишу унапређење индијске индустрије и оптимизацију њене економске структуре.
Трећи неизречени чинилац јесте да се геополитичко окружење радикално променило. Свакако, Русија је стекла преимућство у рату у Украјини. То је тежак ударац по кредибилитет САД и НАТО и дешава се у време када се азијско-пацифичко подручје помаља као друго потенцијално жариште. Регионалне државе – изузев можда Јапана, који се убрзано милитаризује – не желе да виде још један разарајући рат НАТО посредника у свом региону.
Вашингтонска злоупотреба санкција у сврху вођења економског рата на почетку рата у Украјини такође није наишла на повољан одјек у Југоисточној Азији. Наиме, уколико колективни Запад може да замрзне руске девизне резерве (отприлике четиристо милијарди долара) и да троши камате на ова средства кршећи међународно финансијско право, шта спречава такво разбојништво према мањим државама у региону?
Будимо сигурни да растућа привлачност БРИКС-а у региону Југоисточне Азије представља снажну поруку. Тајланд и Малезија су последње у низу држава из овог региона које су изразиле интересовање да се прикључе блоку. То ће природно додатно појачати њихове односе са Кином.
У међувремену, индијски односи са Вашингтоном су се донекле погоршали у последње време, након што су САД обновиле везе са калистанским сепаратистима који тамо имају своје седиште. Оптужбе САД да Индија организује завере ради извођења атентата, указујући на тобожње убедљиве доказе који воде до највиших ешалона политичког вођства у Делхију, створиле су утисак да САД имају скривене мотиве који су усмерени да се створе тачке притиска на индијско вођство. Очигледно, САД нису способне да разумеју отпорност и средишњи значај индијске стратешке аутономије.
У таквим околностима, КВАД (скраћено од „Квадрилатерални безбедносни дијалог” у коме учествују САД, Аустралија, Индија и Јапан) губи своју привлачну снагу. КВАД је у несагласју са потребама регионалних држава у азијско-пацифичком региону, где је стратешки избор велике већине држава усмерен према економском развоју. Кина је постала релаксиранија када се испоставило да се Индија није приклонила америчкој стратегији кинеског обуздавања.
Кина са задовољством гледа на изјаву министра спољних послова Индије С. Џаишанкар која је дата након састанка министара спољних послова Квада у Токију у понедељак. Наиме, он је јасно указао да не постоји никаква могућност да Квад игра улогу треће стране у решавању проблема у кинеско-индијским односима. Рекао је: „Ми заиста имамо проблеме, или, радије бих рекао, отворена питања између Индије и Кине… Мислим да је на нама да разговарамо и да изнађемо решења”.
„Очигледно, друге државе могу бити заинтересоване како ће се разрешити ова питања, зато што су у питању две велике државе, чији односи утичу и на остатак света. Али ми не тражимо од других држава да решавају наше међусобне проблеме”, додао је Џаишанкар.
Индија дели забринутост држава АСЕАН-а у вези са проширењем НАТО које предводе САД према овој светској организација која је усредсређена на Азијско-пацифички регион. Индијска реакција је била да додатно оснажи сопствену стратешку независност. Занимљиво, Модијева посета Русији поклопила се са НАТО самитом у Вашингтону (видети мој ранији чланак Индијско-руске везе доживеле су нагли скок услед рата у Украјини).
Недавно истраживање ИСЕАС-а, односно Јусоф Ишак Института (ISEAS-Yusof Ishak Institute), истраживачког центра који финансира сингапурска влада, показало је да у Малезији скоро три четвртине испитаника сматра да би државе АСЕАН-а требало да буду склоније Кини у односу на САД уколико блок држава буде принуђен да се сврста уз једну од две велике силе.
И Индија је прилагођена овим трендовима у региону АСЕАН-а. Средишње место АСЕАН-а је угаони камен индијске политике „окретања Истоку” (Act East policy), док је ова група за САД значајна само на речима, а из потаје раде да ослабе кохезију и јединство исте. Укратко речено, фобија коју распирују амерички истраживачки центри, медији и амерички званичници у вези са сино-руским савезом изгубила је на снази. Индија је оснажила своје везе са Русијом и окренула се стабилизовању односа са Кином, чинећи их предвидљивијим.
Узимајући у обзир описани сценарио, период од сада до октобра, за када је заказан самит БРИКС-а под руским председништвом, требало би да буде формативна фаза. Последњи састанак министара спољних послова Индије и Кине у Вијентијану прошле недеље је по свој прилици добро прошао.
У кинеском саопштењу истакнута је Џаишанкарова изјава да „одржавање стабилности и предвидљивог развоја билатералних односа јесте у потпуности у интересу обеју страна, и има специфично велики значај у одржавању регионалног мира и промовисања мултиполарности. Индија и Кина имају интересе који се умногоме поклапају, над којима се надвија сенка дешавања у пограничним областима. Али индијска страна је спремна да заузме историјску, стратешку и отворену перспективу како би нашла решења којима би се превазишле разлике, а билатерални односи изнова ступили на позитиван и конструктиван колосек”.
Остаје да се види како ће се спровести у дело споразум постигнут на нивоу министара спољних послова у Вијентијану, а који се односи на разрешење преосталих пограничних питања. Промишљени приступ Индије који се своди на привлачење СДИ из Кине је корак у правом смеру. Састанак између Модија и кинеског председника Сија Ђинпинга на маргинама предстојећег самита БРИКС-а у Казању између 22. и 24. октобра је крајње реална могућност.
У дугорочнијој перспективи, нема алтернативе одбацивању себичних индијских наратива о односима са Кином који су изграђени на фобијама, узаврелим ривалствима, па чак и очигледним лажима, a који су дубоко премрежили размишљање индијске елите у протеклим деценијама. Само на тај начин је могуће извести преокрет, оријентисан према будућности за стварање трајног пријатељства између две државе. Задатак није лак пошто су се намножиле интересне групе, а амерички лобисти се интензивно мешају у ове односе. На крају, индијско руководство има одговорност да покаже одважност у свом деловању.
Наслов и опрема текста: Нови Стандард
Извор: indianpunchline.com
Превод: Милош Милојевић/Нови Стандард
Насловна фотографија: AP Photo