Руски дневни лист Независимаја газета објавио је извештај уочи самита Кине и земаља Централне Азије насловљен „Кина мења формат сарадње са Централном Азијом“. У овом тексту изнета су очекивања да ће шест шефова држава на сусрету са Си Ђинпингом 18. и 19. маја расправљати о „стварању“ новог механизма за сарадњу у различитим пољима и да ће потписати важна политичка документа.

Чланак подсећа да би Сијев самит требало сагледати у контексту сусрета између председника Владимира Путина и петорице шефова средњоазијских држава у Москви 9. маја (на руски Дан победе). Лист истиче мишљење експерата да настаје „нова осовина 5+2 (Централна Азија плус Русија и Кина)“. Очигледно, иако Путин није био присутан на споменутом догађају у Сијану, руски интереси су узети у обзир.

Нова, „пет плус два“ осовина која је формирана имаће сопствене механизме, који ће се разликовати од Шангајске организације за сарадњу (скраћено ШОС) или Иницијативе појас и пут и Евроазијске економске уније. На самиту у Сијану је разматрана могућност институционализације централноазијско-кинеског формата кроз Секретаријат „како би се промовисала свеобухватна сарадња… и функционисање релевантних механизама“. Наравно, узимајући у обзир процес доношења одлука који у средњоазијским државама функционише одозго-надоле, механизам Савета лидера Кине-Средње Азије (Consultative Meetings of the Heads of State of the China-Central Asia), која ће се одржавати наизменичних година, биће кључни фактор у осигуравању безбедности, стабилности и одрживог развоја у региону.

Допуна ШОС-а

Потпуно је замисливо да у време када Шангајска организација за сарадњу постаје све апстрактнија, након укључења Индије у ову групацију земаља, и пошто је почела да меандрира без јасног циља, то представља разлог због чега су Кина, средњоазијске државе и Русија осећале потребу да оформе ефикаснији механизам и да осмишљавају планове у њиховом заједничком простору како би створиле нови квалитет односа и допуниле Шангајску организацију за сарадњу уколико се укаже потреба.

У само функционисање Шангајске организације за сарадњу увукле су се извесне противречности. Индија, на пример, још увек тражи право место у овој организацији. Свакако, садашње стање није оно што су Кина и Русија имале на памети 2005. године када су окупиле Шангајску петорку (из које је касније проистекла Шангајска организација за сарадњу). Консензус као начин доношења одлука усвојен је као средишњи принцип ШОС-а, али поприлично касно, пошто је већ у организацију пробио такмичарски дух у разрешењу спорова проистеклих из билатералних разлика. На недавном састанку министара спољних послова земаља чланица у Делхију могла се посведочити заједљива пат позиција између Индије и Пакистана која је покварила „шангајски дух“, док су централноазијске државе, Русија и Кина, немо посматрале.

Ту је и трагични пример Јужноазијске организације за регионалну сарадњу која је последњих деценија претрпела трауме које су је довеле у коматозно стање, на граници смрти. Али Русија и Кина не могу да допусте тако трагичну судбину ШОС-а. Стратегија двоструког обуздавања према Русији и Кини коју примењују САД и безмало иманентно проширење НАТО у Азији чини нужним стварање кохезивног, мотивисаног и добро координисаног процеса за регионалну сарадњу који би стајао на располагању земљама на заједничком простору у унутрашњости Азије.

За сада, Русија је била укључена у јачање политичких интеграција, док је Кина систематски и снажно сарађивала са владама земаља Средње Азије у развију енергетских и инфраструктурних пројеката у оквиру своје свеобухватне економске експанзије. Ова подела рада функционише прилично добро, но у последње време дошло је до драматичне промене регионалног безбедносног окружења.

На пример, за Москву је, у контексту раскидања енергетских веза са Европом, постало од виталне важности да разграна извоз нафте и гаса према кинеском тржишту, а ово захтева централноазијску преносну инфраструктуру – што је једна у потпуности нова идеја. Излишно је говорити, за овако нешто потребан је висок ниво хармонизације и синхронизације националних планова земаља Средње Азије. За сада, не постоји договорена заједничка стратегија у централноазијском региону, чије становништво броји седамдесет пет милиона људи. Пројекат појас и пут не узима у обзир на адекватан начин интересе Русије, а ни пројекти у оквиру Евроазијске економске уније не могу да обезбеде довољан ниво сарадње, услед системских слабости.

Свакако, уочи самита у Сијану, шефови централноазијских држава пажљиво су се припремили за овај догађај и представили поприличан пакет различитих предлога. Стога би требало да отпочне градња стратешки изузетно значајне пруге Кина-Киргистан-Узбекистан, која ће повезати Синкјанг (Xinjiang) и Средњу Азију са Авганистаном, Пакистаном и Ираном. Пројекат је одлаган неких двадесет година због међусобица око ширине железничког колосека.

Позитиван фактор

Не би требало да изненади, што осим безбедности, питања инфраструктурне повезаности заузимају изузетно високо место међу темама самита у Сијану, а што укључује побољшање транспортне инфраструктуре између Кине и Средње Азије као и између Кине и Европе преко Средње Азије, као и повећање капацитета граничних прелаза, што би све требало да повећа транспортни и путнички саобраћај.

Позитиван фактор јесте продубљивање сарадње између Казахстана са Иницијативом појас и пут. Кина и Казахстан су ефикасно спровели списак од 52 инвестициона пројекта у оквиру иницијативе укупне вредности од око 21 милијарде долара. У питању су пројекти из области транспорта и логистике, индустрије и пољопривреде, енергије, туризма и других области. Два од шест коридора Пројекта појас и пут пролазе кроз Казахстан и повезују Кину са Европом односно са Ираном и Западном Азијом. Ови коридори Појаса и пута су значајни за већину централноазијских економија за које кинеске луке представљају најближи излаз на море. Ово чини Казахстан потенцијалним чвориштем за приступ целој Средњој Азији.

Самит у Сијану такође је показао важност покретања казашко-кинеске пруге Ајагуз-Таченг и позвао на убрзање изградње четврте линије туркменско-кинеског гасовода. У области Таченг постоје различита минерална добра – угаљ, мермер, злато, бакар, руда гвожђа и други минерални ресурси, на подручју кроз које пролази ова пруга у изградњи.

На маргинама самита у Сијану, кинески председник Си Ђинпинг одржао је састанке са сваким од петорице лидера земаља централноазијског региона. Уочи самита у Сијану кинески медији назвали су Средњу Азију „капијом“ за пројекте иницијативе Појас и пут, коју је Си првобитно обзнанио у Казахстану 2013. године. У информационој сфери Сједињене Државе и Индија нашироко су распиривале страховања у вези са иницијативом Појас и пут, али то изгледа није имало утицаја не државе Централне Азије. Симболички је драгоцено што је Пекинг удесио да се први самит Кина-Средња Азија одржи на десетогодишњицу почетка иницијативе Појас и пут.

Исто тако, Кина се нада да ће повезати Пакистан и Авганистан са инфраструктуром иницијативе Појас и пут. Као први корак, Кина и Пакистан су се недавно сагласили да прошире Кинеско-пакистански економски коридор према Авганистану. Ово је било главно остварење пакистанско-авганистанско-кинеског министарског састанка у Исламабаду 5. маја, две  недеље пре кинеско-средњоазијског самита у Сијану.

Сасвим је очигледно да замајац самита Кина-Средња Азија неће задобити одговарајућу снагу уколико Кина знатно не прошири своје везе са талибанском владом у Кабулу.

Превод: М. М. Милојевић/Нови Стандард

Извор: Indian Punchline

Насловна фотографија: kremlin.ru