М. К. БАДРАКУМАР: Пандемијско убрзање новог Пута свиле

Са опоравком кинеске економије, Иницијатива појас и пут (Belt and Road Initiative – BRI) поново маршира напред. Извештај који је Асошиејтед прес прошлог четвртка објавио из Пекинга, наводи да је Кина прва велика економија која расте од почетка пандемије коронавируса, при чему у последњем кварталу, након отварања фабрика и продавница, бележи раст од 3,2 одсто. Стручњаци очекују „континуирани раст“ у наредном периоду.

У том смислу, BRI поново наступа као барјактар кинеске дипломатије. Али сада постоји и једна додатна димензија, пошто се BRI такође трансформише у кључни алат Кине за преузимање вођства у постпандемијском опоравку светске економије. Скорашња кинеска анализа тврди да BRI има „потенцијал да буде мотор постпандемијског глобалног економског опоравка и реконструкције на умногоме исти начин на који је амерички Маршалов план обновио девастиране западноевропске економије након Другог светског рата“.

ВИСОКА ОЧЕКИВАЊА
То је величанствен сценарио. Кинеска анализа додаје: „Овај процес ће вероватно убрзати појаву новог светског поретка“. Према овом наративу, базираном на експертском мишљењу, концепт повезаности који BRI наглашава – нарочито у кругу настајућих економија широм афро-евроазије – може се увећати и оснажити „како би се људи вратили на посао и имали храну на столу, те како би било сигурно да су плаћени и да имају запослења“.

Стога би BRI требало да загази у здравство, образовање, дигитализацију и поједине секторе услуга у којим се потенцијал „огромног раста“ може очекивати у кратком року. Све у свему, постоји нада да ће BRI појачати темпо у међународним околностима у којим озбиљно урушена и ослабљена америчка економија неће бити у стању да финансира постпандемијски план обнове земаља у развоју и настајућих економија.

Ту су и нови планови. Предложени двадесетпетогодишњи кинеско-ирански Споразум о свеобухватном стратешком партнерству готово је у целости усмерен на Нови пут свиле. Његов централни стуб је 280 милијарди долара вредна кинеска инвестиција у иранску нафту, гас и петрохемијске секторе, као и 120 милијарди долара вредна инвестиција у модернизацију иранске транспортне и производне инфраструктуре, што би могло да буде унапред исплаћено већ за првих пет година.

Стратешко партнерство између Кине и Ирана постаје фактор преокрета за BRI. Овај пакт ужива подршку врховног вође Алија Хамнеија и без обзира на пропаганду америчких и израелских гласила, ирански Меџлис (ирански парламент, прим. прев.) ће га ратификовати. Уз нешто стрпљења, BRI би могао да пружи заједничку нит која би повезала Иран, Уједињене Арапске Емирате и Саудијску Арабију.

У таквом ритму високих очекивања, Пакистан је у понедељак саопштио да се Кина сложила да финансира брану Дијамер-Баша у Гилгит Балтистану. Процењена цена пројекта износи око 14 милијарди долара. Прошлог петка, премијер је ужурбано покренуо градитељске радове на овом пројекту.

Потом, 25. јуна и 6. јула, Пакистан и Кина су потписали споразуме о два хидроенергетска пројекта вредна 3,9 милијарди долара, лоцирана у делу Кашмира под пакистанском окупацијом, као и један за модернизацију пакистанске железнице, вредан 7,2 милијарди долара. Исламабад удахњује нови живот у BRI након дугог периода хибернације који је уследио са доласком Имрана Кана на власт, пазећи да огромна посвећеност Кине Ирану не баци сенку на CPEC (China-Pakistan Economic Corridor – кинеско-пакистански економски коридор).

Кина тек треба да се огласи поводом Дијамер-Баша бране у Гилгит Балтистану. Интересантно је да је портпарол кинеског министарства спољних послова уместо тога 16. јула изјавио: „Кина поздравља напоре Пакистана и Авганистана да превазиђу потешкоће изазване коронавирусом и то што су однедавно наставили промет робе и људи. Као сусед и пријатељ обе земље, Кина се радује напретку односа и економском развоју између Пакистана и Авганистана и спремна је да одигра конструктивну улогу тим поводом“.

„Кина подржава проширење CPEC ка Авганистану, што ће донети још користи од BRI народу ове земље. Кину би такође радовало да види како лука Гвадар, између осталих пројеката CPEC, игра позитивну улогу у овом процесу и спремна је да сарађује са Пакистаном и Авганистаном у том циљу.“

ЦЕНТРАЛНОАЗИЈСКО ШИРЕЊЕ BRI
Ове вести коинцидирају са иницијативом Пекинга да формира нови формат са пет централноазијских земаља на нивоу министара спољних послова – „Кина плус Централна Азија“ (C+C5). Очигледно да је лајтмотив проширење BRI у регији Централне Азије, при чему су на видику и извесност мировног споразума у Авганистану, као и споразум о стратешком партнерству Кине и Ирана.

C+C5 је ексклузиван формат, иако се преклапа са Шангајском организацијом за сарадњу (ШОС). Заправо, са уласком Индије и Пакистана, ШОС је помало изгубио на значају за Пекинг (па и Москву). Осим тога, Кина већ има одвојен трилатерални формат – Дијалог заменика министара спољних послова Кине-Авганистана-Пакистана (очекује се четврти самит овог тела у блиској будућности).

Дана 16. јула, C+C5 одржао је свој први сусрет путем видео линка. Не чуди што се BRI наметнуо као тежишно питање. У уводном обраћању, кинески министар спољних послова Ванг Ји подсетио је: „Две стране су заједно радиле како би унапредиле сарадњу у склопу Појаса и пута“. Ванг је предложио четири приоритетне области сарадње, укључујући и области везане за BRI.

Како је рекао: „У циљу остварења регионалне повезаности, постепено се мора успоставити транспортна рута кроз Централну Азију. Прекогранична електронска трговина такође мора бити проширена, а развој дигиталног Пута свиле убрзан… Кина позива на рано успостављање механизма сарадње како би се загарантовала безбедност главних пројеката Појаса и пута и обезбедило глатко напредовање важних прекограничних инфраструктурних пројеката. Мировне преговоре треба подстицати како би се процес помирења у Авганистану успешно остварио“.

Геополитички посматрано, C+C5 је реплика Пекинга на формат под америчким вођством познат као „C5+1“, који је покренуо бивши амерички државни секретар Џон Кери у Ташкенту током централноазијске туре у новембру 2015. године. C5+1 остао је нејасан и епизодан, али га је Вашингтон ове године продрмао, спонзоришући већ два самита на маргинама (у фебруару и јуну). Пекинг је сигурно нањушио да државни секретар Мајк Помпео прави неке смицалице по степама.

У сваком случају, Ванг Ји је био прилично експлицитан у свом говору од 16. јула по питању тога да ће С+С5 имати антиамеричку оријентацију. Емпатично је упозорио своје слушаоце на „покушаје спољних сила да испровоцирају обојене револуције и играју игре нултог збира по региону, као и на могућност мешања у унутрашње ствари централноазијских земаља под плаштом борбе за људска права“. Занимљиво је што је 17. јула Ванг позвао свог руског колегу Сергеја Лаврова како би га, inter alia, информисао о резултатима догађаја С+С5.

C+C5 самит је постигао консензус по девет тачака, при чему је, између осталог, истакнуто да ће „Кина и централноазијске државе додатно ојачати своју сарадњу против вируса COVID-19 и формирати туристичке мехурове и зелене коридоре за робу што је пре могуће… додатни напори биће учињени како би се Иницијатива појас и пут ускладила са развојним стратегијама централноазијских земаља, проширила трговина, пронашле заједничке идеје и предузеле конкретне акције за развој Медицинског пута свиле и Дигиталног пута свиле“.

Нема сумње, ови спринтерски кораци из протеклих недеља указују да су, да парафразирам Марка Твена, гласине о смрти BRI услед вирусне инфекције крајње преувеличане.

Превео Владан Мирковић/Нови Стандард