Видео конференција украјинског председника Владимира Зеленског са америчким сенаторима (отказана у међувремену на захтев председника Украјине; прим. прев.) биће, очекује се, важан моменат рата у Украјини из три разлога:

1. Бајденова администрација га није у потпуности отписала, и, што је још важније, нема свог фаворита у борбама за власт у Кијеву.
2. Бајденова администрација још увек није одустала од надања да није све изгубљено у овом рату.
3. И што је најважније, САД сигнализирају Европљанима да не размишљају о пресецању веза и повлачењу из Евроазије у авганистанском стилу.

Неупитно је да ће поверљиви брифинг, који ће Зеленски одржати законодавцима у Вашингтону, представљати „бити или не бити” за покушаје Бајденове администрације да их убеди да би било какво обустављање помоћи имало далекосежне последице. Гласање у Сенату, такође, може бити судбоносно важно за Бајденово све мање изгледно настојање да обезбеди други мандат на изборима 2024. године.

Будућност Украјине

И сама политичка будућност Зеленског биће под пресудним утицајем одлуке коју ће донети амерички сенатори у вези са додатном помоћи вредном 60 милијарди долара коју је Украјини наменила Бајденова администрација (сенатори су, за сада, гласали против овог пакета; прим. НС). Бела кућа даје све од себе да овај предлог буде изгласан.

Шаланда Јанг, директор Канцеларије за управљање и буџет, написала је у писму упућеном у понедељак страначким вођама у Конгресу: „Желим да будем јасна: без деловања Конгреса, до краја године, остаћемо без ресурса потребних за прибављање додатног оружја и опреме за Украјину, као и без средстава да обезбедимо опрему из америчких војних залиха. Нема магичног ћупа са доступним средствима који би могао бити употребљен у овом тренутку. Понестаје нам новца – и скоро да нам је понестало времена”.

Јангова је изнела оштро упозорење да би губитак америчке финансијске подршке „довео до тога да Украјина поклекне на бојном пољу – што не само да би представљало ризик по успехе које је Украјина остварила, већ би повећало шансу да Русија однесе војну победу”.

Она је изнела тмурну прогнозу да би руска победа могла да изазове преливање рата у шири регионални сукоб који би обухватио америчке европске савезнике. Ово може да делује као претеривање, с обзиром да Русија не пружа назнаке вођења континенталног рата, али уколико Украјина доживи колапс – уследиће отимање њених западних суседа који имају територијалне претензије према овој земљи, што је тешко бреме историје.

Орбан кочи ЕУ

Исто тако, судбина Бајденове кандидатуре за други председнички мандат биће запечаћена перипетијама које је изазвао рат у Гази, пре него ратом у Украјини, али лоше вести са ратног фронта потенцијално могу да допринесу смени вођства у Белој кући. Једноставно речено: све се врти око Бајденовог надметања са Доналдом Трампом.

Може ли амерички новац да надомести украјинску живу силу? Уколико изостане амерички новац – неће бити рата. ЕУ нема кредибилитет да одмени САД. За 10 дана ће европски лидери одржати самит (14. и 15. децембра) на којем је „наставак подршке ЕУ Украјини и њеном народу” наведен у самом врху приоритетних тема.

Велико питање предстојећег самита јесте да ли ће мађарска остати непопустљива док лидери ЕУ разматрају историјску одлуку о придруживању Украјине у овај савез као и о формализовању кључног буџетског договора који ће определити 50 милијарди евра за подршку кијевским финансијама. Премијер Виктор Орбан захтева да се цео процес обустави док се лидери не усагласе са свеобухватном ревизијом подршке ЕУ која је дата Кијеву.

Поента је, у принципу, то да Орбан може да држи блок замаља као таоце пошто је предвиђено да се делује консензуално приликом доношења великих стратешких одлука. Ствари компликује што је Орбан ударио у време када је замореност Украјином све снажнија међу јавним мњењем у многим државама ЕУ.

Има и других назнака – победник недавних холандских избора, Герт Вилдерс, је одлучно оријентисан против ЕУ. У будућности, уз успон још неколико тврдо десничарских лидера у Европи и потенцијални повратак Трампа у Белу кућу – прилике у ЕУ више неће бити исте.

Борба за моћ

Много теже је предвидети стање ствари у Кијеву. Украјина би, наводно, требало да се креће према изборима у марту 2024. године, како стоји у Уставу. Али почетком новембра, портпарол америчког Стејт департмента рекао је да украјински устав допушта да ова земља одгоди изборе. Последично, парламент у Кијеву се сагласио да би избори требало да буду одгођени све док је на снази ратно стање, плус додатних шест месеци након што оно буде укинуто.

Иза сцене, међутим, борба за моћ која ври између Зеленског и његовог највишег војног команданта генерала Валерија Залужнog је доспела у јавност. Популарност Зеленског је недавно пала испод 65% и стално пристижу извештаји како армијски команданти одбијају да се сложе са тактиком коју је обликовао председник Зеленски.

Тврдњу Залужног, у интервјуу који је недавно дао за магазин Економист, да је рат доспео у стање застоја јавно је одбацио Зеленски који је поткресао крила харизматичном генералу – последњи у низу таквих потеза била је смена једног од Залужнијевих заменика, шефа операција специјалних снага генерала Виктора Коренка.

Према наводима Њујорк тајмса, „Спекулације о напетостима између председника и војног врха у вези са стратегијом и наименовањима на командне положаје круже у Кијеву дуже од годину дана… Амерички војни официри који су радили са генералом Коренком били су изненађени вестима о његовој смени и описивали су да је сарадња са њим била ефикасна и блиска… Смена наизглед поткопава ауторитет генерала Залужног”. (овде)

Мировни преговори

Све ово, интересантно, се временски поклапа са сензационалним чланком добро познатог новинара Симора Херша објављеног током викенда у којем се наводи да „сви у Европи разговарају” о тајним мировним разговорима који теку између Залужног и генерала Валерија Герасимова, који води рат у име Кремља. Важно је обратити пажњу да је новинска агенција ТАСС известила о Хершовим открићима – што је оснажило њихову уверљивост – иако прича има својства информационог рата који је вероватно усмерен ка томе да закомпликује живот Залужном.

У међувремену, уверљиви опсежни чланак објављен у понедељак у Вашингтон посту, у својеврсном виду обдукционе анализе катастрофалног неуспеха некада хваљене украјинске „контраофанзиве” против руских снага, сугерише да је одбијање Залужног да делује у складу са предлозима западне војне доктрине о концентричном удару са циљем досезања обале Азовског мора, те његова одлука да Русију изазове дуж готово 1.000 километара дуге линије фронта, на крају умањила ватрену моћ украјинске војске у свакој појединачној тачки напада, те смањила њену борбену моћ, док се руска одбрана постављена по совјетским уџбеничким стандардима чврсто држала.

Остаје да се види како се наратив Вашингтон поста уклапа у борбу за власт у Кијеву. Како ствари стоје, Зеленски има предност, и све указује да га Бајден сматра сигурним избором да прегура кључни период 2024. док се интензивира његова борба за реизбор.

Наслов и опрема текста: Нови Стандард

Превод: Милош М. Милојевић/Нови Стандард

Извор: indianpunchline.com

Насловна фотографија: Clodagh Kilcoyne/Reuters