М. К. Бадракумар: Како ће тећи рат после Бахмута?

Украјински председник Зеленски и амерички председник Бајден сусрели су се на маргинама самита Г7 у Хирошими. Тренутак њиховог сусрета делико је свега неколико сати од изјаве из Кремља у један послеподне у којој је пренета честитка руског председника Владимира Путина руским снагама за „завршетак операције ослобођење Артјомовска”.

Операција је трајала 224 дана и претворила се у битку епских размера. Украјина је платила високу цену у крви покушавајући да се одржи у Бахмуту, који је назван „машином за млевење меса”. Амерички аналитичари су набројали двадесет пет украјинских бригада, најмање девет батаљона и пет пукова – процењује се да је било распоређено најмање 120.000 људи – које је Кијев укључивао у битку у неком тренутку. Процена губитака од седамдесет одсто значила би да је Украјина претрпела преко 70.000 мртвих и рањених. То је разарајући пораз.

Конвенционална војна доктрина наводи да је армији која напада утврђеног непријатеља потребно најмање три пута више војника него браниоцима у утврђењу. Али борци групе Вагнер бројали су свега 32.000 војника и суочили су се са војном испоставом НАТО, која је имала барем четвороструко више бораца опремљених модерним наоружањем.

Застрашујући пораз

Шок застрашујућег пораза био је видљив на лицима америчког председника Џозефа Бајдена и украјинског председника Владимира Зеленског када су се сусрели са представницима медија у Хирошими неколико сати после саопштења Кремља. Читајући унапред припремљени текст, Бајден је објавио велико одступање од раније утврђене политике – да ће САД „покренути још један заједнички напор са нашим партнерима ради увежбавања украјинских пилота на авионима четврте генерације као што је Ф-16”.

У међувремену, у низу упадљивих инцидената Украјина је почела да дејствује по метама у Русији оружјем које су обезбедиле САД и Велика Британија. Било је спорадичних артиљеријских напада и напада ракетама система хајмерс на руске пограничне градове; два напада дроновима на Кремљ и британским крстарећим ракетама „сторм шедов” на мете у Русији. Прошле недеље. је дошло и до прекограничног упада у руски Белгород трупа опремљених америчким наоружањем и возилима.

Док се САД и остатак НАТО прави невешт у вези са овим нападима, кључна је чињеница да Украјина располаже подацима за нишањење које могу да обезбеде само НАТО обавештајни капацитети. Тако да се прешло преко више деценија старе црвене линије још из времена Хладног рата – наиме, да ни САД ни Русија неће напасти територију друге стране ни директно ни индиректно. (Оне су се овога држале чак и током авганистанског џихада осамдесетих година.)

Прелазак црвене линије

По свој прилици биће последица. Прва назнака јесу вести да је нуклеарно наоружање већ распоређено у Белорусији, а министар одбране Сергеј Шојгу био је у Минску да потпише нужне споразуме који регулишу распоређивање оружја и потребну логистику. Бајден је рекао извештачима после свог повратка из Јапана да је његова реакција на руско распоређивање наоружања „изузетно негативна”.

Заправо, намера Москве јесте да обезбеди Белорусији средства одвраћања против било каквог пренагљеног потеза НАТО којим би се покушало пресецање веза са Калињинградом. Узгред, и САД држе распоређено нуклеарно наоружање на европском тлу током дугог низа година.

Увек може да се појави нека варница. Предстојећа НАТО вежба названа „Ер дефендрер 23” (Air Defender 23) која би требало да се одржи између 12. и 23. јуна, биће најзначајнија војна вежба изведена над европским небом као и највеће распоређивање ваздухопловних снага ради увежбавања у историји западне алијансе – укључује 25 НАТО земаља, 10.000 војника и отприлике 220 авиона.

Паљење шибице

Да наведемо речи Ларија Џонсона, добро познатог америчког блогера и некадашњег аналитичара ЦИА: „тренажна операција ове величине и опсега у контексту повишених тензија у региону јесте попут паљења шибице у складишту горива”. Но, осим овога, руска војска се позиционира на тактичком нивоу за извођење даљих операција како би у потпуности ослободила Донбас након што је обезбедила контролу над Бахмутом, који је средишње комуникационо чвориште кроз које пролазе све украјинске логистичке линије дуж Доњецког лука према Северску.

Извештај у Известији у среду цитира мишљење стручњака да су Авдијевка и Маринка следеће „на реду… како би било онемогућено артиљеријско дејство на град Доњецк… Затим ћемо морати да се усмеримо према великом Доњецком луку – од Угледара до Северска са приступима Констатиновки и Славијанску. Ово су два последња града велике донбаске агломерације после чега се налази степа (која води према реци Дњепар) где ће непријатељу бити врло тешко да одржи позиције”.

Но, борце Вагнера смењују регуларне руске снаге, због извођења будућих операција. Портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је у интервјуу за руску телевизију у петак: „Тешко је рећи где је преломна тачка… Очигледно, степен директне или индиректне укључености земаља колективног Запада у сукоб расте из дана у дан. Ово може да продужи рат, али неће драматично изменити његов ток. Уопште не може да преокрене ток ствари. Русија ће наставити да изводи операције и обезбедиће своје интересе на један или други начин у вези са одређеним циљевима”.

У међувремену, Русија изводи интензивну кампању бомбардовања како би отежала Кијеву да прикупи потребну живу силу и ватрену моћ за извођење и одржавање офанзивних операција дуже од неколико дана, а интензивирање те операције ће укупно узевши десетковати украјинске војне капацитете.

„Позната непозната” јесте како ће америчка председничка кампања 2024. утицати на трајекторију рата. Бајденова промена у вези са авионима Ф-16 може се сагледати као рефлексна реакција. Чак је и генерал Марк Мајли, главнокомандујући Здруженог генералштаба признао да Ф-16 није „магично оружје”.

У међувремену Русија наставља да испитује намере САД. У интервјуу за престижни часопис Интернешенел аферс заменик руског министра одбране Сергеј Рјабков је у петак рекао: „Америчка владајућа елита се консолидовала у великој мери на антируској основи, без обзира на страначку припадност. По мом мишљењу, то се претвара у надполитичку, готово природну силу”.

Међутим, Рјабков, који је највише позиционирана личност за односе са САД у Министарству спољних послова, такође је додао: „Без обзира шта се буде десило, ми смо спремни да одржавамо дијалог са било киме ко дође на власт (у САД), или на власти остане”.

Смртна грешка

Стога, украјинско одрицање од учлањења у НАТО и у ЕУ као и повратак неутралној позицији несврставања биће један од кључних услова за успешни мировни процес у Украјини. Велико питање јесте колико је далеко НАТО спреман да иде на предстојећем самиту у јулу у Вилњусу; односно да ли ће то значити пуно чланство или нешто друго? Могућност да се у Вилњусу преломи нека велика одлука могла би, можда, да се отпише.

Занимљиво, Кремљ је инстинктивно показао интересовање за идеју о телефонском позиву Путину „у догледно време”, коју је изнео немачки канцелар Олаф Шолц убрзо након повратка у Берлин са самита Г7 у Хирошими. Берлин је доследно одбијао сваки исхитрени потез НАТО-а у вези са чланством Украјине.

У интервјуу за Волстрит џурнал у петак, којим је прослављена његов стоти рођенан, Хенри Кисинџер је такође запазио: „понуда да се Украјина прими у НАТО била је смртна грешка која је водила ка овом рату”. Уместо тога он се заложио за већу јасноћу Европе у односу на Русију, истичући да, премда је Русија заинтересована за везе са Европом ради сопственог развитка, она је и уздржана због потенцијалних претњи које пристижу са Запада.

 

 

Превод М. М. Милојевић/Нови Стандард