М. К. Бадракумар: Где је запело у односима Индије и САД-а?

Трећи мандат премијера Нарендре Модија, као мандат по којем ће остати упамћен, засада је обележен његовим „сазревањем“ кроз доношење смелих одлука у спољној политици. Тек што се слегла прашина на Модијеву контроверзну одлуку да посети Кијев у својству миротворца, док рат у Украјини само ескалира, Моди је самостално одлучио да позове на састанак Доналда Трампа током своје кратке тродневне посете Сједињеним Државама, која почиње у суботу.

Тачније, за то је дат сигнал, премда „мукла тишина“ влада у Стејт департменту и нашој (индијској) мисији у Вашингтону. У ствари, „ударна вест“ је дошла директно од самог „великог човека“ (Доналда Трампа, прим прев.), а амерички медији су то експресно објавили.

Сада, када је „мачка пуштена из вреће“, стручњаци за пропаганду у Њу Делхију разигравају премијеров састанак са Трампом. АНИ (индијска новинска агенција Asian News International) је интервјуисала истакнутог предузетника из Њујорка и Трамповог блиског сарадника Ала Мејсона (који је део Трамповог најужег круга), а Дордаршан је одмах на својој веб-страници објавио целу „репортажу у 760 речи“ под насловом: „Премијер Моди и Трамп су снажни лидери који се међусобно поштују, каже блиски сарадник бившег председника САД“.

Упркос оркестрираној кампањи против Трампа од стране америчких медија главног тока, Делхи је очигледно „отвореног ума“. Моди је на истој страни као и мађарски премијер Виктор Орбан и пољски председник Анждеј Дуда, који су главни носиоци десничарске конзервативно-националистичке идеологије у европској политици и који одбацују неоконзервативно-глобалистичке погледе карактеристичне за актуелног председника Сједињених Држава – Џоа Бајдена.
Украјина је важна тема

У америчкој политичкој култури није необично да се страни званичници састају са опозиционим политичарима. Израелски премијер Бенјамин Нетанјаху, у пратњи супруге Саре, завршио је једнонедељну посету САД-у крајем јула, посетом Трампу у његовом одмаралишту Мар-а-Лаго на Флориди.

Орбан се састао са Трампом више пута током прошле године и он је веома критичан према Бајдену и рату у Украјини, док отворено изражава подршку кандидату републиканаца на америчким изборима. Такође, мађарски премијер је посетио Москву и Кијев, пре него што се, у јулу, састао са Трампом. Моди ће се такође, по свему судећи, састати са Трампом, а нема сумње да ће и украјинска криза бити једна од тема њиховог разговора.

Прошле недеље, на састанку са индијским саветником за националну безбедност Ајитом Довалом у Москви, Владимир Путин је предложио још један билатерални састанак са Модијем, убрзо након његовог повратка из САД, на маргинама Самита БРИКС-а у Казању (22-24. октобра).

Последњи пут када је Моди посетио Русију, у јулу месецу 2024. године, и састао се са Путином, што је био њихов први такав састанак од почетка рата у Украјини, амерички званичници су на њега испалили праву „баражну паљбу„. Тако је амерички саветник за националну безбедност Џејк Саливен упозорио да су јаке везе са Русијом заправо „лоша опклада“ Индије.

Портпарол Стејт департмента, Метју Милер, рекао је да су САД забринуте због односа Индије и Русије. Ерик Гарсети, амерички амбасадор у Индији, јавно је прекорио Модијеву владу, поручивши јој да пријатељство Вашингтона са Делхијем не узима „здраво за готово“. Гарсети је довео у питање разлог постојања индијске стратешке аутономије.
Панунова тужба

Може ли бити случајност да је, у тако сложеним околностима, контроверзни „калистански“ (калистански покрет је сепаратистички покрет Сика, прим. прев.) активиста, иначе настањен у САД, Гурпатвант Син Панун, поднео тужбу америчком Федералном окружном суду у Њујорку против индијске Владе, Ајита Довала и виших обавештајних званичника, као и против индијског бизнисмена Никила Гупте (који је раније ове године изручен Сједињеним Државама из Прагa), због њиховог „покушаја без преседана да убију америчког држављанина на територији САД“?

Важно је напоменути да у његовој тужби, између осталог, стоји: „Г. Панун у овом тренутку није именовао Нарендру Модија као оптуженог, због имунитета који сада ужива према америчком и међународном праву, као шеф стране суверене владе. Међутим, господин Панун задржава право да измени тужбу и укључи Нарендру Модија као оптуженог, уколико се његов статус шефа државе промени током трајања овог поступка.”

Овакав развој ситуације има озбиљне импликације, јер „приближава ствари до нивоу умешаности премијера Модија, чији је рад са националним безбедносним саветником (Довалом) испреплетен и нераздвојив“, наводи В. Сударшан, искусни новинар који пише о питањима националне безбедности.

Панунова тужба је пажљиво темпирана да се поклопи са Модијевом посетом. Америчке обавештајне агенције и ФБИ активно одржавају контакт са њим и по свој прилици су дали зелено светло за ову тужбу. Америчка дипломатија има дуг историјат уцењивања земаља које воде независну спољну политику.

До понедељка, Моди ће се вратити у Индију, а Самит будућности Генералне скупштине УН, који је повод за његово путовање у САД, почеће да бледи као далека успомена. Међународни консензус о томе „како да садашњост учинимо бољом и осигурамо добру будућност“ остаће неухватљив у нашем добу геополитике.

Једини релативно трајан остатак тих дана биће углавном последице Панунове тужбе. Ово би, такође, могла бити последња Довалова посета САД-у, јер би ускоро могао постати бегунац од америчког закона. То поставља министра спољних послова Џаишанкара у двојаку улогу у комуникацији на високом нивоу са Вашингтоном – дакле, истовремено ће деловати и као индијски „безбедносни цар“. Американцима то не би сметало.

Међутим, сам трансакциони однос Индије и САД добија нову динамику. Стратегија Делхија могла би прерасти у потписивање већих уговора о наоружању са Сједињеним Државама, што, генеришући велике послове, подстиче отварање нових радних места у америчкој економији. То је ситуација у којој је тешко одредити шта је старије: кока или јаје. И немојте имати дилему, Американци ће ово искористити да изврше притисак на Индију.

Самит БРИКС-а у Казању постаје кључни тест (односа Индије и САД). На конференцији за новинаре у Москви, у понедељак, министар спољних послова Сергеј Лавров рекао је да се „унутар БРИКС-а развијају алтернативне платне платформе које омогућавају земљама да тргују, инвестирају и обављају друге економске трансакције, без да зависе од оних који су одлучили да долар и евро користе као оружје.” Лавров је додао да се нови платни систем неће користити само за поравнање прекограничних трансакција, већ ће деловати као комплетна финансијска поставка.

„Дедоларизација“ постаје важно питање кампање у кључним државама на америчким изборима. Трамп је на митингу у Висконсину казао: „Мрзим када земље „напуштају долар“ (…) Рећи ћу им: ‘Ако напустите долар, нећете радити посао са Сједињеним Државама, јер ћемо ставити 100 одсто царину на вашу робу.’“

Вашингтон ће очекивати да Индија успори процес „дедоларизације“ у склопу БРИКС платформе.