М. К. Бадракумар: Америчко подизање улога у Украјини

Ближи се крају лагоднији руски положај у Украјинском рату који је потрајао последњих неколико месеци пошто је Бајденова администрација, коначно, остварила успех у америчком Конгресу у вези са предлогом закона о помоћи Украјини који је дуго био у застоју. Помоћ је изгласана у Представничком дому у суботу и њоме је опредељено 60,8 милијарди долара за помоћ Украјини.

Потврда овог предлога закона у Сенату очекује се већ у уторак [У уторак увече, Сенат је са већином од 79 према 18 усвојио четири законска предлога, међу њима и помоћ Украјини, Ројтерс, прим. прев]. Председник Бајден је обећао: „Сместа ћу потписати овај закон како бих послао сигнал целом свету: подржавамо наше пријатеље и нећемо дозволити Ирану или Русији да успеју у својим наумима”.
Катастрофалан преседан

И заиста, САД повисују улоге како би осујетило оно што делује да су руски планови за потпуну војну победу у Украјини током ове године. Није изненађујуће да се пресабирају и амерички трансатлатски савезници, што је порука упућена са виртуелног састанка Савета НАТО-Украјина на нивоу савезничких министара одбране којим је у суботу у Бриселу председавао генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг.

Осећај олакшања у Кијеву је опипљив, где је председник Владимир Зеленски рекао Ен-Би-Сију: „Мислим да ће подршка заиста оснажити оружане снаге Украјине и имаћемо шансу за победу”. Рекао је такође и да амерички законодавци настоје да „одрже ток историје на правом путу”.

С друге стране, реакција руског министарства спољних послова је била поприлично полемична, пошто је Москва очекивала овакав развој догађаја. Изгледа да оно што највише узнемирује Москву у америчком закону о војној помоћи јесте приступ који заговара конфисковање замрзнутих руских средстава у корист Украјине, што је – како је истакао портпарол Кремља Дмитриј Песков – „суштински уништење самих основа економског система. Ово је задирање у државну имовину, државна добра и приватну имовину. Ни на који начин ово не би смело бити сагледано као легални чин, пошто је незаконито. И у складу са тиме биће мета нашег узвратног деловања и правних поступака”.

Москва можда наслућује да је америчка намера да:

присили ЕУ да и она ступи на сличну путању и тиме дугорочно уништи било какве преостале изгледе за измирење између Русије и Европе;
да обезбеди потребна финансијска средства уз помоћ замрзнуте руске имовине како би генерисала пословне могућности за амерички војно-индустријски комплекс;
да у у геополитичком погледу створи преседан за било који будући сукоб између Запада и Кине.

Сувишно је говорити да је Москва у праву када процењује да је у дугорочној перспективи Акт о миру кроз снагу за 21. век (21st Century Peace through Strength Act), који је такође усвојио амерички Представнички дом уз двостраначку већину од 360 према 58 гласова у суботу, а којим се америчка извршна власт опономућује да заплени и пренесе замрзнута руска средства похрањена у САД Украјини прожет последицама много разорнијим него што је 60 милијарди долара вредна финансијска помоћ Украјини. Занимљиво је да се оне узајамно допуњују.

Не би требало грешити у вези са двостраначким консензусом о овој теми у Конгресу. То је важно знати пошто се Доналд Трамп поставио двосмислено и одлучио да подржи предлог закона о помоћи Украјини. Састанак између Трампа и председавајућег Представничког дома из Републиканске странке Мајком Џонсоном уочи гласања у суботу требало би да сугерише да Џонсона, на крају крајева, можда неће ни сменити његове десничарске републиканске колеге.

Пекинг савршено добро разуме ову дијаболичну игру. Коментар објављен у недељу на Глобал тајмсу наводи: „Уколико предлог закона на крају буде усвојен и ступи на снагу, он ће представљати катастрофални преседан против постојећег међународног финансијског поретка”.
Преломна тачка

Наравно, напредовање руске војске потребно је пажљиво посматрати пошто, у овако колебљивим околностима, дела говоре много више од речи. У сваком случају дошло се до преломне тачке пошто, очигледно, једним оком осматрајући предстојећу посету руског председника Владимира Путина Пекингу, Бајденова администрација је променила приступ и почела да отворено прети Кини због наводне подршке руског војној индустрији. Амерички државни секретар Ентони Блинкен у среду стиже у тродневну посети Кини.

Када се све ово узме у обзир, оно што се наслућује јесте да Бајденова администрације повећава улог у рату у Украјини, насупрот ранијим очекивањима да је одавно наступио ратни замор. У међувремену, портпарол Пентагона, генерал мајој Пет Рајдер, навео је у изјави за Политико да ће Бајденова администрација размотрити слање додатних војних саветника у Украјину, пошто су се наводно „промениле безбедносне околности”.

Ово додатно особље „неће имати борбену улогу, већ ће превасходно саветовати и подржавати украјинску владу и војску”. Тачан број особља остаје поверљив „због оперативне безбедносни и разлога заштите снага”. Оне ће подржавати логистичке операције и надзирати настојања у вези са америчким наоружањем послатим Украјини док ће „нови контингент такође помагати украјинској војсци у одржавању оружја”.

Уистину, уколико по страни оставимо софизме о не-борбеним улогама, оно што је у игри јесте постепено проширење америчког војног присуства у Украјини, упркос Бајденовим у више наврата поновљеним тврдњама да америчке трупе неће учествовати у рату на украјинској страни, пошто ће, уколико тако нешто чине, то повећати ризик непосредног руско-америчког војног сукоба.

Позивајући се на своје изворе, Политико даље извештава да „је један од задатака војних саветника помагање Украјинцима да планирају одржавање сложене војне опреме дониране од САД, пошто се очекује да се летње борбе појачају”.

Како је распоређен амерички пакет помоћи вредан 60,75 милијарди долара? Он обухвата:

23,2 милијарде долара намењене за попуну америчких залиха наоружања;
13,8 милијарди за куповину напредних оружаних система за Украјину и
још 11,3 милијарде за „текуће америчке војне операције у региону”.

То значи да је ће, у ствари, непосредна војна помоћ Украјини износити око 13,8 милијарди долара до краја 2024. године. Руски стручњаци процењују да оволика опредељена средства искључују још једну украјинску „контраофанзиву”. Али то је слаба утеха, пошто повећан дотур америчког наоружања може да појача украјинске војне капацитете толико да одоле руској офанзиви, што не може а да не утиче на тренутну равнотежу снага на фронту.
Повратак на позорницу

Са војне тачке гледишта, оно што се у најкраће време може очекивати као главни део пакета помоћи јесте отварање простора за трансфер Украјини тактичких ракетних система [ATACMS], способних да делују против мета на удаљености до 300 километара, што значи да је и Крим у њиховом домету. Према извештајима, француске трупе већ се налазе распоређене у Одеси, где контингент броји 1.000 војника и убрзо се очекује пристизање другог контингента. Ово је неколико недеља раније предвидела руска спољна обавештајна служба, али је Париз снажно демантовао те наводе (ОВДЕ и ОВДЕ).

Овде се могу нагласити две теме: с једне стране настојање да се избегне катастрофална војна ситуација која би се развијала на фронту наредних неколико месеци – а која би могла бити политички штетна Бајденовој борби за реизбор – док са друге стране, велики део средстава заправо иде америчким произвођачима наоружања у кључним „колебљивим државама” те задовољава утицајни војно-индустријски комплекс и дубоку државу.

Бајден је изјавио за Волстрит џорнал: „Ми ћемо послати војну опрему из наших залиха, а онда ћемо употребити новац који је определио Конгрес како бисмо попунили те залихе купујући их од америчких снабдевача. Ово укључује ракете за системе Патриот произведене у Аризони, противоклопне ракете Џевелин које се производе у Алабами, и артиљеријске гранате из Пенсилваније, Охаја и Тексаса”.

Можемо бити сигурни да се тријумфалистички наратив о рату у Украјини у враћа на позорницу Стејт департмента.