Лука Багатин: ПОСТХУМНА ПОБЕДА ЕДУАРДА ЛИМОНОВА

Писац и политички лидер Едуард Лимонов, који би 22. фебруара 2022. године, напунио 79 година, први је, средином 1990-их, након распада СССР-а, предвидео неизбежност сукоба између Украјине и великог броја руског становништва Крима, Донбаса и Новоросије. То је зато што би, како ми је рекао и написао његов италијански издавач Сандро Тети, „пре или касније, права Руса била нарушена”.

Лимонов је у свом есеју „Анатомија хероја”, објављеном 1997. године, страховао да ће у Украјини (територији на којој је одрастао, иначе) доћи до ситуације сличне сукобу у бившој Југославији, где ће се пробудити етнички шовинизми и Руси на тим територијама бити потиснути.

Лимонов је, желећи да заштити Русе у постсовјетским републикама (не само у Украјини, већ и у Казахстану, Естонији, Летонији, Литванији, Белорусији итд.), у Москви прижељкивао и народну револуцију која би требало да свргне либерално-капиталистички режим Владимира Путина.

Народну социјалистичку револуцију по лењинистичком и махновистичком моделу.

У истом есеју Лимонов је између осталог написао: „Подразумева се да сукоб између руског становништва и украјинских окупационих снага није циљ сам по себи, већ само први корак у неизбежној оружаној побуни за смену власти у Москви. Сви који су ратовали у Придњестровљу, Србији и Чеченији морају да оду на Крим. Ових људи сада има на десетине хиљада. Нека Крим буде наша Сијера Маестра и ми ћемо стићи до наше Хаване и наше Москве“.

Лимонов је, дакле, већ 1997. наговестио шта ће се десити 2014. године, када су створене Народне република Доњецка и Луганска, независне и од Украјине и од Русије.

У мају 2014. године, на конституисању Народних Република Донбаса, Едуард Лимонов, тада на челу дисидентске и левичарске патриотске партије „Друга Русија“, покренуо је апел о стилу антифашистичког против Франкових бригада током Шпанског грађанског рата 1936. године, па не не изненађује што је носио назив „No Pasaran!“ (Неће проћи!).

Tекст апела је био следећи:

 

„NO PASARAN!

 

Трудимо се да помогнемо свима онима који нам дођу са жељом да учествују као добровољци.

Чланови наше групе су већ овде. Они у епицентру догађаја у Доњецку, Славјанску, Краматорску и другим градовима Донбаса, помажући у одбрани достигнућа Руског пролећа.

Последњи догађаји показују да казнене трупе послате из Кијева никада неће стати, без обзира на све.

Масовно убијају цивиле: жене, старце и децу.

Многе куће су уништене њиховом артиљеријском ватром. Они су спремни да збришу градове и села Новоросије и нису спремни да им дају самоопредељење или слободу.

Под овим условима, идеја о добровољсном служењу и подршци југоисточној Украјини постаје питање живота и смрти за милионе наше браће.

Без нас ће бити згњечени и поробљени од казнене машине ове хунте, рачунајући на подршку кијевских власти, украјинских олигарха и страну помоћ.

Сада је све хитније да наш слоган постане, као у Шпанији, 1936. године: NO PASARAN!“

 

Не изненађује што је Лимонов био први политичар који је у децембру 2014. годинепосетио народне републике Донбаса, посетио борце и са својом партијом организовао мрежу хуманитарне помоћи становништву тих територија. Што ће, накнадно, учинити и Комунистичка партија Руске Федерације Генадија Зјуганова.

Парадоксално је да је, наш на дан Лимоновљевог 79. рођендана, његов највећи политички противник Владимир Путин, признањем народних републике Дољецка и Луганска, заправо ратификовао резолуцију највеће руске опозиционе партије – Комунистичке партије Руске Федерације – изгласану 15. фебруара 2022. године.

Ово, у ствари, означава постхумну победу Лимонова и његове партије (од 2020. године, после Лимонове смрти, назване „Друга Русија Едуарда Лимонова“) коју, у сваком случају, руске власти и даље прогоне због свог ангажмана у прилог Руса на северу Казахстана, којима су угрожена грађанска права. Што се руским властима, као савезнику казахстанског режима, никако не допада.

Признање република Донбаса од стране Русије је од 2014. до данас била углавном битка руске левице, која је увек била у опозицији.

Није случајно да је тај став у Думи промовисала Комунистичка партија Руске Федерације, при чему не треба заборавити да је Комунистичка партија забрањена у Украјини 2015. године, осим наравно у две народне републике, које су се отцепиле од Украјине, и увек је имао подршку свих партија руске левице. Али не и самог Путина и његове либерално-конзервативне странке, која је одлучила да их призна тек данас.

Сврха овог признања је да заштити 600.000 руских држављана на тим територијама и да избегне могуће одмазде и сваки сукоб који би могао да утиче на становништво.

 

Лука Багатин је италијански песник и политички активиста. Чланак је изворно објављен на: liberalcafe.it

 

Превео са италијанског Владимир Коларић