Љубиша Спасојевић: Шта подразумева демилитаризација и денацификација Украјине

Демилитаризација Украјине садржи краткорочни и дугорочни план. Краткорочни план је потпуни пораз украјинске војске и/или њена капитулација. Дугорочни план је спречавање поновне милитаризације, а он подразумева контролу копнених, ваздушних и поморских граница Украјине (ако их буде), обавештајни и контраобавештајни рад. Демилитаризација је у блиској вези са денацификацијом, заправо једно је немогуће без другог. Демилитаризација Украјине обухвата и превентивну денуклеаризацију.

Денацификација Украјине се може спровести само у дугорочном периоду, од десет и више година јер да би била успешна морају се извршити корените промене у државном систему на целокупној територији садашње Украјине. При одређивању тог рока треба имати у виду да је, за двадесет година, Русија од Чечена народа другог порекла, вере, језика и културе направила савезнике, па је логично да ће за већину Украјинаца (изузимајући западни део) који су истог или сличног порекла, вере, језика и културе бити потребно мање времена. Послератна обнова Украјине, коју ће спровести Русија, и привредни развој који ће за последицу имати дизање стандарда становништва још више ће убрзати тај процес –Украјинци ће моћи да пореде празан стомак као последицу европске перспективе и пун као последицу руског ослобађања. Осим тога, велики број Украјинаца ради у Русији, а и избеглице које су у Русији – због руског збрињавања и коректног односа – у томе ће помоћи. Када црева не крче, ум јасно размишља.

Денацификација – поред хапшења и суђења нацистима – подразумева и промене у образовном систему које ће садашње генерације младих нациста преваспитати и спречити настајање нових, а садашњу и будућу децу васпитати у антинацистичком духу. То ће се постићи мењањем предшколског и школског програма, законском забраном оснивања и деловања нацистичких организација и појединаца и њиховим кажњавањем, укључујући ту и родитеље, јер деца – која поздрављају нацистичким поздравом, једу торту у облику руске бебе, прете убијањем Руса – то не би радила да немају подршку родитеља. Хапшење и суђење украјинским нацистима једино ће бити успешно ако су полиција и правосудни органи део руских структура, јер ће то дати много ефикасније и брже резултате. Ако би школство, полиција и правосуђе остали у украјинским рукама денацификација, онда би потрајала дуго јер би била ометана од старих кадрова, а питање је да ли би икада и била до краја спроведена. До каквих невоља то може довести Русију нека послужи пример Хрватске и онога што је учинила – и чини – Србима.

Из горе наведеног произилази да се само суштинском и свеобухватном променом државних граница, образовања, правосуђа, полиције и органа државне безбедности може у потпуности извршити демилитаризација и денацификација Украјине. Привредни развој као последица ослобађања Украјине ће само убрзати тај процес. Половична решења, односно демилитаризација и денацификација само дела Украјине, за неку годину би Русији донела исте или чак увећане проблеме.

Нема сумње да ће Русија у томе успети. Европа је започела капитулацију када је први пут платила енергенте рубљама. При томе треба имати у виду да сваки нови пакет санкција Русији доказује неуспешност претходних. Свака нова помоћ Украјини – било она материјална или финансијска – доказује неделотворност претходних. ЕУ је већ добро испразнила војне залихе и кесе. Једини савезници САД који (за сад) нису у озбиљној кризи су Канада, Аустралија и Нови Зеланд, а САД – као предводник рата против Русије – у великој су економској, социјалној и политичкој кризи. Ову кризу САД не умеју и не могу да реше јер су претходне решавали државним интервенцијама и ратовима, одржавајући тако и глобалну доминацију. Рат за ослобађање Украјине избија јој из руку уз војну силу најмоћнију полугу те доминације – долар, а истовремено уједињује државе које су деценијама биле жртве таквих поступака. НАТО и вазали нису спремни, нити су се спремали за дуготрајни рат против Русије. Русија јесте. Показатељ за то су њихови испражњени магацини оружја и муниције. Са друге стране, руска војска свакодневно троши велику количину мина, граната и ракета и нема назнаке да јој прети несташица, што значи да су јој залихе попуњаване плански и у дужем периоду, а и да утрошено надокнађује свакодневном производњом.

Дошло је време када Запад почиње да плаћа за векове пљачки, убистава, робовског рада и уништавања целих народа. Најновији вид неоколонијализма – тзв. Зелена агенда – пропао је на самом почетку, јер су због несташице руског гаса принуђени да је одбаце повратком на атомске и термоелектране на угаљ. Њихов идеал живота – амерички сан је завршен. У току је њихова америчка мòра.