Љиљана Смајловић: Трампово збогом фектчекерима

Getty Images

Изгледа да сам узнемирила духове у редакцијама које се издржавају донацијама тиме што сам гледаоце једне кабловске телевизије обавестила да је Трампов Стејт департмент забранио америчким конзулатима издавање виза појединцима који се баве „борбом против дезинформација“ односно „фект-чекингом, модерацијом садржаја, сузбијањем лажних наратива“ и „контролом безбедности онлајн садржаја и повиновања правилима“.

Видим то по ескалацији онлајн увреда од уобичајених сумњиваца, а изгледа да је узнемиреност изазвало и то што сам протумачила да се депеша Стејт департмента, која је другог децембра ове године отишла свим америчким дипломатским мисијама, односи и на домаће сајтове финансиране америчким и европским државним и приватним парама. Mea culpa, за илустрацију сам поменула Истиномер и Крик.

Читалац је добро прочитао: није Стејт департмент наредио да се прекине са издавањем виза људима који шире дезинформације, већ обрнуто, онима који се боре против дезинформација.

Промена политике

Американци су и до сада контролисали радне биографије апликаната за визе и њихове налоге на друштвеним мрежама, али ово сада је нешто друго. У вести коју је четвртог децембра као ексклузиву први објавио Ројтерс, да би је потом потврдиле и остале велике медијске куће позивајући се на своје изворе, директива америчким конзуларним службеницима посебно се тиче подносилаца молби за Х-1Б визе, који чине увозну радну снагу неопходну за функционисање америчких високотехнолошких гиганата.

Те визе подносиоцима доносе веома пожељне радне дозволе, све пожељније што је Трампова имиграциона политика строжија и што је више земаља света на његовој црној листи (на којој одскора предњачи несрећни Авганистан).

Најновије инструкције Стејт департмента изискују да амерички службеници на терену нарочито пажљиво прочешљају биографије, LinkedIn профиле и налоге на друштвеним мрежама управо оних људи који зарађују за живот борбом против лажних вести и дезинформација, односно вршењем надзора над онлајн садржајима. А успут да прочешљају и биографије и ставове чланове њихових породица који са њима путују у Америку. Јер су сада, ваљда, сви у старту сумњиви.

Ако кога збуњује то што су Американци прво оснивали невладине организације које ће онлајн садржај делити на добар и непожељан, а сада људе у тим организацијама типују као потенцијално непожељне на америчком тлу, то је зато што се променио станар Беле куће.

Америка је до јуче фаворизовала ове облике контроле говора, али је нови председник њихов љути противник и сматра их голом цензуром. Инструментом цензуре сматра и европски закон по ком је мрежи X у Бриселу управо изречена глоба од 120 милиона евра. Одакле странцима право да контролишу америчке платформе и одлучују шта Американци имају право да постују? Амерички државни секретар је зато европску казну Илону Маску и X-у управо прогласио чином „рата против америчког народа“.

Против цензуре

Порука је да Американце и њихову слободу на мрежама нико изван Америке нема право да контролише и цензурише. Наравно да приликом састављања најновијег упутства конзуларним службеницима ником у Стејт департменту на памети нису били ни Истиномер ни КРИК.

Американце не занимају Пера, Жика и Мика, њих занимају они који етикетирају и уклањају садржаје са платформи које користе амерички грађани. И то, пре свега, политички десно настројени амерички грађани, што је важан део контекста целе приче. Трампова администрација полази од тога да су конзервативни, а не либерални гласови ти који се на мрежама гуше, и зато је слободу говора ставила у први план своје спољне политике.

„Наш је председник био жртва ове врсте насиља кад су му закључали налоге на мрежама. Он не жели да други Американци исто трпе“, кажу у Стејт Департменту

Зато депеша од другог децембра има широк захват. Американци своје противнике лове мрежом коју су веома широко раширили и та велика мрежа неминовно ће захватити и понеког недужног и веома проамеричког и прозападног кандидата за америчку визу. Захватиће можда и Перу, Мику или Жику, јер тако бива са америчким санкцијама и директивама: оне жртве не бирају, у њихове мреже свак може да буде ухваћен.

Зато је и домаћа нервоза донекле разумљива. Но чему убијање гласника, салве увреда на мрежама? Није стрела одапета, није фатва изречена у емисији Јоване Јоксимовић. Свак има право да сумња у свачију намеру, али да ли је намера битна ако је информација тачна?

Узгред, Стејт департмент није званично потврдио постојање директиве о ускраћивању виза борцима против дезинформација, али је зато портпарол Стејта и званично био врло јасан: „Ми не подржавамо да туђинци долазе овде да Американцима зачепе уста. Наш је председник био жртва ове врсте насиља кад су му закључали налоге на мрежама. Он не жели да други Американци исто трпе. То би било нажао америчком народу и увреда за њега“.

Доналд Трамп је непредвидив човек. Европски лидери још себи нису дошли од његове нове Националне стратегије одбране, која тек што је окачена на сајт Беле куће. Тамо пише да је Европа на прагу „цивилизацијског брисања“ јер владе држава ЕУ подривају демократију и сузбијају политичке слободе. Веровали или не, док ми чекамо да нам европске бирократе кажу како се развија демократија, Бела кућа тражи да Европа буде та која ће кориговати опасну путању на којој се налази. А да Америка у међувремену гради политичке и културне везе и јача војну сарадњу са „здравим нацијама централне, источне и јужне Европе“. Какав земљотрес, какав преокрет, и каква иронија.

А дотле, нека свак за себе одлучи има ли слобода говора цену.

И хоће ли да плати.