Нама из новинарске бранше било је посебно мучно да гледамо како мађарска ТВ сниматељка на радном задатку одједном почиње да шутира и саплиће избеглице и њихову децу. Срамота за коју се не може наћи никакво оправдање, па ни у ксенофобији званичне мађарске политике. С мађарске телевизије процурила је и електронска порука у којој се од новинара тражи да не приказују децу миграната. Ваљда не желе да призори малих бића изазову вишак саосећања код гледалаца. Морална и професионална брука.
Али ме свеједно нервира неподношљива лакоћа презирања с којом богатији део европског континента дочекује оно што се већ назива „дефицитом сажаљења Источне Европе”. Да, поново постоји Источна Европа, као да се вратила гвоздена завеса. Преко ноћи смо престали да будемо „Западни Балкан”, „Југоисточна Европа” и „Јужна централна Европа”, како нас воде у бриселском књиговодству. Најбоље светске новине објашњавају читаоцима да се најгоре према избеглицама односе земље које су некада биле „део совјетске империје”. Нема везе што су те земље пре само десетак година слављене као „Нова Европа”, само зато што их није занимало је ли заиста било уранијума на оној Садамовој лажној шопинг-листи која је искоришћена као изговор за напад на Ирак.
Проевропски настројени источноевропски интелектуалци увелико се на страницама тих листова у наше име посипају пепелом: просто им је непријатно да је у Немачкој 60 посто грађана благонаклоно према мигрантима, док су незахвалне источноевропске државе негостопримљиве.
Сви ми стидимо се наше мађарске колегинице. Али шта ћемо с лицемерјем западних колега? Како је лепо и уредно у њиховом малом моралном универзуму. Напамет могу да изрецитујем њихову топ-листу одговорних за избегличку кризу, јер је сваког јутра слушам на Би-Би-Сију. Први је кривац Исламска држава, други су кријумчари, а трећи је Путин. Готово никад нећете чути да је западно рушење туђих режима имало неке везе с грађанским ратовима из којих људи масовно беже. Ретко ћете чути да је Исламска држава настала од група које је Запад наоружавао. А Путин им је крив што још није срушен Асад, иако све рачунице говоре да сада чак и Вашингтон страхује да би пребрзи Асадов пад могао да доведе до тријумфа Исламске државе. Сад су за избегличку кризу криве и најсиромашније земље „Источне Европе”.
Запад криви све и свакога, једино у себе никад не упире прстом. И још тврди како је тражење криваца, Blame Game, заправо једна сасвим недостојна игра.
Срамота. Поготову кад се човек сети оне слике ужаса на далекој плажи, која је послужила као окидач за ову најновију рунду западног лицемерја.
Тагови: Љиљана Смајловић