Љиљана Смајловић: „BBC” и измишљање напада Србије на Црну Гору

Пита ме одлична млада новинарка зашто сам ту скоро у некој телевизијској емисији оћутала опаску Сузане Васиљевић о измишљању Милошевићевог рата против Црне Горе зарад боравка на Св. Стефану у јесен 1999. године.

Можда није лепо да се хвалим, али ја сам се том измишљеном рату ругала у реалном времену, још оног давног новембра 1999. Нисам чекала да прође 26 година.

Ко не верује, увериће се ако на мрежи потражи НИН број 2551 од 18.новембра те за нас кобне године, и мој урадак под насловом „Приватни рат Веслија Кларка“. Није тешко.

Теже је мени да гледам како се гомила лицемера из моје професије претвара да појма нема о чему говори медијска саветница Александра Вучића када прича о свом раду за BBC у времену пре и после НАТО бомбардовања. Разумем да опозиционим редакцијама цури вода на уста на помисао да Вучићеву саветницу ухвате у лажи, утерају у лаж или набеде да је лажљивица: то им је можда у опису посла. Али ко се у новинарству још размеће непознавањем историје своје земље и неразумевањем међународних прилика у којим се у одсудно време нашла?

Можда су колеге трауме потиснуле у сећању, или не замерају превише војном пакту који нас је бомбардовао. Али да се јавно хвале својом игноранцијом, то је у новинарској професији и даље бизарно. Милион ствари не знамо, али се обично распитамо пре него што се јавно огласимо, чак и ако нам од политичког беса пена излази на уста.

Зато ево, укратко, шта се те јесени и зиме кувало у и око Црне Горе.

Кампања лажи

Већ почетком октобра 1999. амерички генерал Весли Кларк, ког црногорски Монитор по завршетку бомбардовања слави као „победника ваздушног рата над Југославијом“, официјелно тражи дозволу Пентагона да сачини детаљне војне планове за евентуално дејство НАТО у Црној Гори. Зашто би НАТО војно деловао у Црној Гори? Јер Кларка „брине могућност“ да Милошевић употреби Војску Југославије како би спречио осамостаљење и независност Црне Горе од Савезне Републике Југославије. Министар одбране Вилијам Коен и шеф Генералштаба Хенри Шелтон издају одобрење да се, „за сваку евентуалност“, праве планови за рат у ЦГ. Врло брзо те планове почињу да праве и друге НАТО земље.

Америчка штампа о томе јавља већ почетком новембра. Контекст је јасан: Кларк те зиме одлази у пензију, а Милошевић је још на власти, и амерички генерал се упиње да убеди политички и војни врх своје земље да посао промене режима у Београду не остане недовршен.

Још је првог јула 1999., у првом наступу пред Сенатом САД казао да југословенски председник „припрема снаге, прикупља обавештајне податке“ и „способан је да крене у акцију против Ђукановића“. У то време ни Бела кућа ни НАТО немају војног плана за случај „агресије Војске Југославије на Црну Гору“ коју Кларк најављује, али је до октобра генерал изгледа успео да убеди довољно људи да су “контингентни планови” за ту евентуалност смислени.

И Мило је призивао НАТО у помоћ. Уосталом, BBC је још током бомбардовања (23.маја) јављао како Ђукановић упозорава да ће Милошевић, уколико НАТО не исходује његов одлазак са власти, после бомбардовања изазивати „читав низ других конфликата у Санџаку, Војводини и Црној Гори“.

Ми сада са сигурношћу знамо, као што смо и тада могли знати, да никакве агресије Војске Југославије на Црну Гору неће бити. У Београду смо се смејали што је Кларк Конгресу причао да Милошевић проводи „кампању етничког чишћења ниског интензитета у муслиманском делу Санџака у Србији, близу црногорске границе, што делом има за циљ да Ђукановићу пошаље застрашујући политички сигнал“.

То је тада била новина чак и за лидера Странке демократске акције Сулејмана Угљанина, који се није ни огласио тим поводом, док је Њујорк тајмс, ваљда по аутоматизму, са Кларковог слушања у Конгресу известио како „Милошевићева војска у Санџаку проводи етничко чишћење етничких Албанаца“.

Претече „фејк њуза“

Али је зато план што га је Весли Кларк припремио за случај да “Црна Гора постане поприште следећег НАТО рата”, како је америчка штампа извештавала, предвидео да амфибијске јединице, међу којим би било више од 2000 америчких маринаца, муњевитом акцијом заузму луку Бар (где би наводно „неутралисале“ југословенску морнарицу, нарочито „две подморнице на дизел гориво и неколико бродића опремљених крстарећим ракетама“) и аеродром у Подгорици. (У Подгорицу би се упутила „ваздушна бригада која би се спустила хеликоптерима“, а за то време би ратни авиони осигуравали небо и гађали евентуалне тачке отпора.)

Гомила лицемера из моје професије претвара се да појма нема о чему говори медијска саветница Александра Вучића када прича о свом раду за BBC

Но Американци су јављали и да се “неименовани високи званичници администрације и Пентагона” плаше да генерал Кларк “не изазове рат у Црној Гори уместо да га предупреди” јер је “познат по заговарању агресивних дејстава против Милошевића”. Цитиран је званичник Пентагона по ком “људе брине слање таквог сигнала. Лако се прелази граница између прављења планова за сваку евентуалност и активирања тих планова у стварном животу“. Други официри тврдили су да би „копнени рат НАТО у брдовитој Црној Гори“ произвео „хорор сценарио“ у ком би покрети трупа без подршке оклопних јединица (које би се споро кретале по лошим путевима) били права „ноћна мора“.

Било па прошло, рећи ће неко. Па шта ако је због оваквих планова мала војска страних новинара и њихових преводилаца месецима „дежурала“ на Св. Стефану? Имало се, могло се. Американци кажу, ако је на тржишту потражња за морским сиренама, на тржишту ће бити морских сирена. Кад НАТО прави „контингентне“ планове за рат, и редакције праве планове да прате тај рат, да буду на лицу места ако и када почне. Па макар рат морали да чекају на Св. Стефану. Је ли ово уопште важно? И по чему знам да јесте?

Па по томе што су две моћне телевизије и неколико штампаниих и онлајн медија у Србији управо покушали да слажу да се није десило. Да Кларк није измишљао да ће у Црној Гори избити рат пре него што он оде у пензију. Да се западни медији за тај рат нису спремали. Да за ту евентуалност нису имали локалне „фиксере“ и хотелске собе. Да западне владе нису финансирале новинарство које ће потврдити да се „Милошевић спрема да изврши агресију на Црну Гору“. Да локалци нису писали пројекте за донације у те сврхе…

Ваљда нико није толико наиван да мисли да се са таквим новинарством у међувремену престало. Да, примера ради, 2016. није измишљен фарсични руски план свргавања Мила Ђукановића уз помоћ неколико пензионера из Србије и оружја које никад нико није видео јер је тобож бачено у Скадарско језеро. Или да није измишљано Садамово „оружје за масовно уништење“. И да у акцији промене ирачког режима нису добровољно, али врло полетно, учествовали најугледнији медији на свету, укључујући и BBC . Давно пре него што је смишљен термин „фејк њуз“.

Наслов и опрема текста Нови Стандард

Извор: Euronews

Насловна фотографија: Снимак екрана/Јутјуб/Kurir