Љага која ће се памтити: Како је Словенија минирала Газу

Словенија је, као и приликом напада на Ирак пре тридесетак година, када се придружила “коалицији вољних” источноевропских држава, поново стала уз скуте некадашњих колонизатора који газе права немоћних, експлоатисаних и жртава геноцида

Словенија се 1. јануара преко реда “прогурала” на место несталне чланице Савета безбедности Организације уједињених нација тако што је у финишу америчког лобирања из трке истиснула Белорусију. Пре него што је Љубљани успео тај подухват, делегације словеначког министарства спољних послова и парламента растрчале су се по свету, нарочито циљајући земље Азије, Латинске Америке и Африке. Словеначки емисари су домаћинима обећавали да ће Словенија бити непристрасна у СБ УН и да ће се посебно бринути за интересе “малих земаља”. Високи државни функционери на челу са Самуелом Жбогаром, државним секретаром, заклињали су се у своје поштење и убеђивали саговорнике да је врлина Словеније што, и сама мала земља, “нема скривене интересе”. Многе је уверила управо та аргументација.

А онда је, непосредно уочи гласања, испливала истина. Бивши премијер Јанез Јанша није могао да се суздржи а да не истакне своју ролу у целом том замешатељству – открио је да је Словенија не само фаворит Вашингтона него и “амерички кандидат” јер је у време своје владе словеначку кандидатуру поднео на иницијативу, управо, САД. Зато се већ тада могло наслутити да ће Словенија одмах по уласку у Савет безбедности УН почети да делује и пре свега гласати као продужетак својих мецена из Сједињених Америчких Држава.

Није требало дуго чекати па да се то заиста и догоди. У време када су испред словеначког парламента демонстранти од тек палог снега формирали на десетине хумки, “снежних гробова”, како би посланицима илустровали више од 25.000 убијених Палестинаца у Гази, махом жена и деце, а хиљаде потписивале петицију за хитан прекид израелског геноцида, словеначке дипломате су у Савету безбедности УН помагале Америци да скује и сашије “дипломатско покриће” незаконите употребе силе против Хута који су се једини дигли у одбрану Палестинаца. Штавише, словеначке дипломате су оћутале незакониту употребу силе од стране САД и Велике Британије.

Узрок а не последица

Све је почело још 3. јануара на 52. заседању СБ УН, усвајањем резолуције СЦ/15552. Тада је словеначки амбасадор у Америци Боштјан Маловрх рекао да је мешање Хута у слободу пловидбе “потпуно неприхватљиво”. Има ту истине, али је амбасадор пренебрегао да помене да су Хути нападали само бродове повезане са Израелом као одговор на више од сто дана израелског масакра Палестинаца у Гази.

Са друге стране, ни од амбасадора Маловрха, а још мање од Самуела Жбогара који је званични представник Словеније у СБ УН, до сада нисмо чули да су израелски злочини над Палестинцима “потпуно неприхватљиви”. Али то није све. Непосредно потом, 10. јануара, Словенија је гласала за резолуцију којом се захтева да Хути престану да нападају комерцијалне бродове. Четири земље, укључујући Кину и Русију, биле су уздржане, а три предлога руске делегације су претходно одбијена. Да би одмах затим Савет безбедности УН затражио од Хута да зауставе нападе на бродове повезане са Израелом, иако су Хути сами рекли да ће их прекинути чим се постигне прекид ватре у Гази и почне испорука хуманитарне помоћи угњетеним Палестинцима.

Уместо да се Савет безбедности и словеначки изасланик у том телу баве узроком проблема (израелским истребљивањем Палестинаца), они су све своје напоре усредсредили само на последицу, на нападе Хута, иако су они само вршили притисак на Израел у одбрани права Палестинаца. Очекивано, Америка је одмах после тих гласања ту резолуцију искористила као смоквин лист за напад на Хуте. Словеначке дипломате на челу са Самуелом Жбогаром истакле су, непосредно после првих америчко-британских бомбардовања Јемена, да је Словенија гласала за резолуцију како би се притисли Хути и осигурала “слобода пловидбе”.

“Слободна пловидба и поморска безбедност су од кључног значаја за Словенију”, изјавио је у свом првом наступу у СБ УН Самуел Жбогар, својевремено “гувернер” ЕУ на Косову; у недостатку аргумената, латио се фраза о поштовању “хуманитарног права” које је за америчку и европску дипломатију, исто као и међународно право, селективно, подређено “реду заснованом на (западним) правилима”.

Уосталом, Жбогар никада није крио да је “амерички човек”, што није сметало словеначкој министарки спољној Тањи Фајон да га именује за вођу мисије у Њујорку. Заузврат, њему је већ на старту нове службе “промакло” да напади САД и Велике Британије на циљеве у Јемену представљају незакониту употребу силе и кршење међународног права.

Право на самоодбрану

Вербалним атаком на Хуте Жбогар је на нове муке осудио ту сиромашну, али поносну и храбру нацију, скоро деценију бомбардовану од стране Саудијске Арабије уз оркестрацију Запада, народ који се усудио да одлучно и јавно устане у бој за права Палестинаца како би се супротставио надмоћном непријатељу у тренутку када се пред нашим очима одвија историјски најбоље документован геноцид. Геноцид Јевреја над Палестинцима. Словенија је, са друге стране, као и приликом напада на Ирак пре тридесетак година, када се придружила “коалицији вољних” источноевропских држава, поново стала уз скуте некадашњих колонизатора који газе права немоћних, експлоатисаних и жртава геноцида.

Вишак цинизма је да су Америка и Велика Британија агресију на Хуте образложиле као “право на одбрану”, позивајући се на члан 51 СБ УН. На шта је Василиј Небензја, представник Русије у СБ УН, узвратио да позивање на “право на самоодбрану” не важи за саобраћај комерцијалних бродова, а уз то је упозорио да слободу пловидбе регулише Конвенција Уједињених нација о праву мора која предвиђа преговоре и арбитражу – ако дође до кршења. Небензја се приде подсмехнуо Вашингтону јер “није способан ни да појасни своју причу” и додао да “концепт пиратерије” у овом случају – не важи.

“Чак и ако говоримо о гусарима, Конвенција вам даје право само да заплените пиратско пловило и кривично гоните посаду, али не и да бомбардујете још једну земљу да бисте је вратили у камено доба”, упозорио је Англосаксонце и њихове лакеје руски представник у УН. И амбасадор Кине је подвукао став да Савет безбедности никада није дозволио ниједној земљи да употреби силу против Јемена.

“Контрадикторно и неодговорно је позивати на спречавање ширења сукоба а уједно доливати уље на ватру изазивањем војног сукоба”, истакао је кинески амбасадор у Уједињеним нацијама Џанг Јун.

Придружио им се и заменик амбасадора Швајцарске у УН, Адриан Доминик Хаури. Он је упозорио да су све одбрамбене мере дозвољене само у циљу “пресретања напада на трговачке лађе и ратне бродове ради заштите наведених бродова и особа на палуби”, али да је свака већа војна операција – несразмерна.

Без гриже савести

Све то наводи на закључак да Словенија у улози несталне чланице СБ УН не штити интересе “малих и потлачених”, нити поступа објективно и одговорно. Поново игра корисног идиота и продужену руку западне империје, све у складу са захтевима америчких патрона. У тренутку када су велике западне силе, чланице СБ УН, грубо згазиле Повељу УН нападом на другу државу, што је злочин над злочинима, Жбогар је неодређено мрмљао да је неопходно поштовати “хуманитарно право” и “људска права”. Док у Гази дневно гине и по више стотина људи, Жбогарове ескападе у СБ УН није могуће протумачити другачије него да је за Словенију најважније да бродови из Азије не касне и да до Луке Копар плове најкраћим путем. И зато Словенија у СБ УН без гриже савести аминује америчко бомбардовање Хута, иако тиме у исти мах даје Израелу ветар у леђа да настави геноцид над Палестинцима.

Отуда крв невиних жртава није на рукама само англоамеричких политичара који шаљу бомбардере већ и дипломата из вазалних земаља који кукавно ћуте, суочени са очигледним кршењем међународног права и Повеље УН, чиме допуштају нове злочине против човечности.

Да парадокс буде потпун, словеначки представници у највишем телу УН онемогућавају Палестинцима да остваре право на самоопредељење, управо оно које су Словенци 1991. тражили за себе и које је основа словеначке државности. Поврх свега, Словенија је, као и остале чланице ЕУ, подбацила и поводом подршке тужби Јужне Африке против Израела. Све то је љага од које ће се тешко опрати држава на сунчаној страни Алпа, настала на згаришту несврстане Југославије.