Ли Смит: Хитлеризација Трампа као увертира у репресију

Пропагандна кампања која означава Доналда Трампа као политичара са диктаторским амбицијама, који је одлучан да употреби војни и безбедносни апарат против својих политичких противника, осмишљена је не да утиче на предстојеће изборе, већ да обликује постизборну атмосферу. То је кључна тачка наратива који, карактеришући Трампа као тиранина (заправо га поредећи са Хитлером), успоставља услове за насиље — и то не само још један покушај Трамповог убиства, већ и политичко насиље масовних размера, које за циљ има дестабилизацију земље.

Као што сам истакао у својој књизи Нестанак председника (Disappearing the President), истраживања Демократске странке и медијски извештаји показују да се многи високи партијски званичници и оперативци припремају за могућност Трампове победе. Сходно томе, њихови планови су усредсређени на подривање будућег председника, уз количину насиља која би била неопходна да уздрма његову администрацију.

Истакнути постизборни сценарији предвиђају нереде који би се проширили до те мере да би новоизабрани председник био приморан да активира Закон о побуни. Ту би се, у даљој разради сценарија, оружане снаге САД-а поделиле јер би неки високи војни званичници одбили да прате Трампова наређења. Америку би то довело на ивицу понора.

Поређење са Хитлером

Омаловажавајући га као деспотског лудака који се мора зауставити пре него што почне његова „владавина терора“, режимска пропагандна машинерија не само да напада Трампа, већ и превентивно угрожава репутацију и егзистенцију, а можда и слободу, војске. Поента је да се војска окрене против републиканског кандидата. Односно: када дође време за акцију, да ли ћете се залагати за демократију или стати уз тиранина који војску види само као инструмент за унапређење својих личних интереса?

На пример, прошле недеље је главни уредник Атлантика, Џефри Голдберг, цитирао бивше званичнике Трампове администрације који тврде да он презире америчке оружане снаге и да, према речима Трамповог бившег шефа кабинета Џона Келија, жели да код њих има једнако поштовање какво је Хитлер имао код својих генерала.

Ово није први пут да се Трамп пореди са Хитлером, а није ни први пут да се Кели, пензионисани генерал маринаца, окомио на свог бившег врховног команданта. Кели је био кључни извор за причу објављену пре избора 2020. године, такође у Атлантику и опет пером Џефрија Голдберга, да је Трамп наводно назвао „наивцима и губитницима“ америчке војнике из Другог светског рата сахрањене на француским гробљима.

Истинитост Келијевог најновијег открића да се Трамп диви Хитлеру мора се оценити у светлу чињенице да је чекао пет година да такву ексклузиву открије, премда је мало вероватно да ће то имати великог утицаја на тренутни изборни циклус.

Војска, а посебно ветерани „глобалног рата против тероризма“, у великој мери подржавају кандидата који се противи вођењу бескрајних и стратешки бесмислених ратова у иностранству. Штавише, Трамп је издржао далеко штетније измишљотине (попут лажних тврдњи да су га руске обавештајне службе компромитовале) које су му само ојачале подршку.

Сврха „наратива о Хитлеру“ није да промени изборне преференције левичарског дела јавности, који је већ у највећој мери сврстан против Трампа, него пре да оправда предузимање екстремних мера против републиканског кандидата и покрета „Америка на првом месту“ (America First), као и да обезбеди да се већина припадника оружаних снага сврста против њега. Стога је то најбоље тумачити у контексту недавних извештаја који обећавају или подстичу насиље након гласања у новембру.

На пример, прошле недеље, Њујорк Тајмс је објавио дуги интервју са стручњаком за фашизам који је изјавио да је Трамп фашиста. Поред тога, новине су објавиле још један чланак написан од стране двојице харвардских професора, који позива на масовну мобилизацију у случају Трампове победе. Предлог подразумева да се приватна индустрија придружи организацијама цивилног друштва како би „остракизовали“ Трампа и његове присталице и, учествовањем у великим јавним протестима, изазвали кризу. Камала Харис је, током трибине у организацији Си-Ен-Ен-а (CNN town hall), коментаришући Келијеве оптужбе у чланку за Атлантик, изјавила да је њен противник „фашиста“.

Увертира за насиље

Ове приче су само најновије у читавом низу медијских извештаја који упозоравају на потенцијалну Трампову диктатуру. Људи из утицајних кругова у Вашингтону, попут Роберта Кејгана, рано су упозорили, пишући чак и пре Трампове номинације, да ће се, без растућег отпора против републиканског кандидата, Америка наћи „на неколико кратких корака или на месец-два од могућности диктатуре.“ У једном чланку из јануара, NBC је тврдио да Трамп истражује начине да искористи војску за убиство политичких ривала.

На највишим нивоима унутар Демократске странке појачана је пропаганда која има за циљ да направи основу за примену насиља ради Трамповог зауставаања.

Када су новинари питали тренутног председника Бајдена да ли је уверен да ће доћи до мирног преноса власти након новембарских избора 2024, он је одговорио: „Ако Трамп победи, не, уопште нисам сигуран.“ Затим се исправио казавши: „Мислио сам ако Трамп изгуби, уопште нисам сигуран. Он мисли све што каже, само што га ми не схватамо озбиљно. Он заиста мисли: „Ако изгубимо, биће крвопролића (bloodbath).“

Бајден је ту, заправо, реферисао на Трампов коментар из марта месеца о кинеским напорима да изграде фабрике за производњу аутомобила у Мексику. Извоз тих аутомобила у Америку, рекао је Трамп, довео би до „крвопролића“ (bloodbath) за америчку индустрију аутомобила. Наравно, Бајденова кампања је злоупотребила ову Трампову реторичку фигуру да га оптужи за подстицање „политичког насиља“.

Демократски конгресмен из Мериленда Џејми Раскин је представио конкретнији сценарио који би могао довести до насиља, када је обећао да ће Конгрес уклонити Трампа позивајући се на трећи члан четрнаестог амандмана, који забрањује свима „који су укључени у побуну или устанак“ да обављају федералне функције. „На нама ће, 6. јануара 2025. године, бити да кажемо гневним Трамповим присталицама да је он дисквалификован,“ рекао је Раскин. „А онда ће нам свима требати телохранитељи у условима грађанског рата.“

Ратни сценарији

Али најзначајније постизборне сценарије развила је Роса Брукс, бивша званичница Пентагона у Обаминој администрацији, чије је „ратне игре“ (мисли се на могуће насилне постизборне сценарије, прим. прев.) из 2020. године, развијене са Пројектом интегритета транзиције (TIP), левичарска штампа означила као „тачне“.

Пре последњих избора (2020), Бруксова и Пројекат интегритета транзиције (TIP) су, према Гардијану, „замишљали тада прилично удаљену идеју да би Трамп могао одбити да призна пораз и, тврдећи да је било много превара приликом гласања поштом, ослободити ‘мрачне силе’ које би водиле ка насиљу. Сваки, ма колико неуверљив детаљ симулације се остварио у виду ‘напада на Капитол’ 6. јануара 2021.“

То је прилично маштовит начин да се замагли истина. TIP је предвидео да ће Трамп оспорити резултате јер су партијски оперативци унапред знали да ће бити неправилности на изборима, произашле из нових процедура попут масовног гласање поштом, бити очигледне. Стога, због претходне активности Росе Брукс и њене централне улоге у мрежи која обухвата медије и тренутне и бивше званичнике одбране, њен рад је нашироко признат као мапа пута левице за планирање могућих ситуација након избора.

За овогодишње новембарске изборе, Бруксова се удружила с новинаром Бартоном Гелманом у разради серије „ратних игара“ (насилних постизборних сценарија, прим.прев.) у мају и јуну месецу, под покровитељством Пројекта будућности демократије (DFP), који је део Центра за правду Бренан при Нјујоршком универзитету.

Као и код „ратних игара“ из 2020. године, обе супротстављене екипе састојале су се од бивших званичника из републиканских и демократских структура. Резултати су објављени током медијске кампање усред лета, како би се други званичници и оперативци припремили за врло вероватне постизборне операције.

Четири чланка су објављена истог дана, 30. јула. У Њу рипаблику, Гардијану и Вашингтон посту, објављен је Гелманов текст, а сама Брукс је написала један за Булварк— показујући да сценарији које су развили, барем они који су обелодањени, претпостављају Трампову победу. Такав исход подразумева прављење блокада.

Планирано ометање, дестабилизација и насиље „легитимисани“ су наративом вођеним самоперцепцијом у којој се тзв. браниоци демократије супротстављају „ауторитарном“ Трампу.

Бруксова и њен тим игноришу доказе о злоупотреби власти од стране Бајдена и Камале Харис и тврде да ће Трамп користити федералну власт против својих противника. Према тим „ратним играма“, Трампова ЦИА и Министарство правде ће отпуштати званичнике националне безбедности који буду забринути због „политизације обавештајних података и притисака за покретање идолошки мотивисаних истрага.“

Трамп је тај који ће користити Пореску управу (IRS) да нападне непрофитне организације. По његовом налогу новинари ће бити мета, а медијске куће повезане с демократама биће истраживане, док ће Федерална комисија за комуникације одузимати дозволе за емитовање. Такође, Бруксова пише да ће Трампово руководство приморавати високопозициониране војне званичнике да поднесу оставке због њиховог „противљења Трамповој блиској вези с Русијом.“

Најалармантнији сценарио укључује политичке и војне званичнике који „одбијају напоре да се ‘федерализују’ њихове јединице Националне гарде и да се пошаљу у гушење антивладиних протеста у великим градовима Сједињених Држава.“ То значи да постизборни план предвиђа (или подразумева) широко распрострањено насиље, које је толико интензивно да председник мора применити Закона о побуни. Прогнозирају се и поделе у вишим редовима америчке војске након што Трамп замени начелнике штаба официрима који следе његова наређења, и распореди снаге за гушење немира.

Ето где води политичко насиље које гаји деструктивна левица: крвљу натопљене улице и подељена војска. Сврха „наратива о Хитлеру“ је да натера припаднике војске да се окрену против Трампа. На крају крајева, лојалност Уставу значи борбу против Хитлера, а не повиновање његовим наређењима.

На примеру два недавна покушаја убиства Доналда Трампа, видели смо како наративи режима истовремено стварају услове за насиље и објашњавају исто. Када је Трамп погођен на митингу у Батлеру, у Пенсилванији, званичници Демократске странке и медији не само да су негирали било какву везу између пуцњаве и њихове запаљиве реторике, већ су окривили самог Трампа.

На крају крајева, он и његов амбициозни атентатор у покушају били су „од истог материјала“: „Нападач и Трамп, на супротним крајевима путање пушчаног зрна, и даље су спојени као заједнички непријатељи закона и демократије,“ написао је Дејвид Фрум у, замислите, Атлантику.

Према овом ставу, Трамп је толико дубоко поларизовао земљу да је коначно одговоран и за насртај на свој живот. Међутим, то је још једна инверзија реалности, прилагођена да задовољи крвожедност мрачног режима. То је логика терора: насиље наших жртава нас просто тера да их покољемо.

Ова себична логика не само да ослобађа левицу од одговорности за претходне преступе; она се користи и као изговор за будуће насиље против Трампа, његових сарадника и присталица. Након 5. новембра, овај „наоружани“ (weaponized) наратив могао би бити проширен да оправда масовно насиље које би имало за циљ да разбије Републику.

 

Наслов и опрема текста: Нови Стандард

 

Извор: tomklingenstein.com

 

Превод: Михаило Братић/Нови Стандард

 

Насловна фотографија: Jabin Botsford/The Washington Post