Многи медији пишу о учинковитости иранских дронова на линијама фронта у Украјини. Званична агенда медија, такође, све чешће говори о посетама званичних делегација или заинтересованости за сарадњу са неком од индустрија. Средином децембра сам прилично дуго боравио у Ирану, где сам на састанцима и садржајним интервјуима могао да видим најновија достигнућа ове земље и проценим билатералну сарадњу и изгледе за даљу интеракцију Русије и Ирана.
Почећу са личним утисцима. Последњи пут сам био у Ирану у мају 2017. године. У међувремену су се тамо догодиле неке запањујуће промене. Прво, процедура за улазак у земљу је много једноставнија. Требало је десет минута да добијем визу и платим таксу на аеродрому. Издата је на парчету папира, који сам уз пасош показао на шалтеру пасошке контроле. У пасошу није било печата. У Техерану је никло много луксузних зграда. Свуда се гради много солитера, а посебно у северном делу града. Метро је проширен. У ствари је завршена линија до Међународног аеродрома Имам Хомеини, што ће знатно олакшати логистику. У сатима дневног шпица има много саобраћаја, чему доприноси инфраструктура престонице, која је проширена прилично хаотично.
Што се тиче протеста о којима западни медији толико и стално пишу – они једноставно не постоје. Такозвана „хиџаб криза”, која се догодила након смрти курдске девојке, била је само још један покушај Запада да изведе обојену револуцију. Заиста јесте било покушаја да се спроводе нереди у бројним градовима, а протести су били организовани и у Техерану. Али, сада је све потпуно мирно. Што се тиче хиџаба: у Техерану редовно и на свим местима можете да видите девојке и жене, непокривених глава – на улицама, у кафићима, музејима и парковима, на базарима и у продавницама. Наравно, у џамију није дозвољено ући без мараме. Али на другим јавним местима жене ходају сасвим слободно и изгледају прилично срећно. Нико их не зауставља, нити их притиска. Да додам и то да сам видео не само у плаво офарбане жене, већ офарбане и у тегет боју, са уснама пуним ботокса, са тетоважама на длановима и вратовима, па чак и са пирсингом на лицу. Дакле, нема ничег лошег са правима и слободама у Ирану.
Осуде и санкције
Још западних санкција против једног броја иранских званичника је стандардна политичка процедура, а смрт курдске девојке била само изговор за интервенцију. А колико је људи страдало од полицијских акција у градовима Немачке, Француске, Сједињених држава и других западних земаља? Ко је пребројао жртве самовољних поступака власти у ЕУ? Колико невиних људи је осудио амерички правосудни систем? Па ипак, овим државама нико не уводи санкције јер концепт суверенитета подразумева немешање у послове других држава. Међутим, Вашингтон и Брисел сматрају да им је то дозвољено. Опште узев, циљ стратегије Запада према Ирану је потпуна промена политичког система, а у ту сврху се користе сви расположиви механизми и прецизни удари на Исламску Републику Иран.
У контексту актуелних догађаја, Иран је 15. децембра, 2022. године избачен из Комисије за статус жена од стране Економског и социјалног савета УН (28 гласова за, 8 против, међу њима и Русија која је довела у питање легитимност такве одлуке, 16 – уздржано). Ирански званичници су поступак назвали кловновским, истичући кршење људских права у Сједињеним државама, посебно против црног становништва. А, санкције ЕУ против Ирана, које је Брисел недавно увео „због кршења људских права и испоруке дронова Русији”, оцењене су као еклатантан чин иранофобије. Иранско Министарство спољних послова је уложило протест и додало да Запад следи двоструке стандарде тако што затвара очи на оно што се дешава у Палестини и да ће се ЕУ суочити са последицама ако настави да шири иранофобију.
Иран је, иначе, увео узвратне санкције званичницима и организацијама из Британије, Сједињених држава и ЕУ, укључујући медије, невладине организације и разне компаније. Можемо претпоставити да ће Запад у будућности користити сваки изговор за нове санкције. На пример, почетком децембра, у провинцији Систан и Белучистан, непознате особе су киднаповале и убиле сунитског имама, Моулавија Абдулхаведа Ригија. Неки западни медији већ покушавају да представе овај случај као неку врсту кривице иранских власти, јер је покојник био сунит. Али, сви страдају од деловања бандита и терориста (од којих већину намерно и стварају западне специјалне службе за дестабилизацију ситуације у земљи), без обзира на веру и друштвени идентитет. Корпус Исламске револуционарне гарде је недавно изјавио да је спречио покушај убиства ајатолаха Ахмада Аламолходе.
Достигнућа Ирана
Сада о достигнућима Ирана. Према речима заменика Министра за путеве и урбани развој, Мохамеда Мухамедија, флота иранских цивилних авиона повећана је за 77 и сада се састоји од 175 авиона.
Иран је, такође, међу првих десет земаља по производњи челика. Иран је током првих десет месеци 2022. године произвео 2,9 милиона тона челика. Од марта до октобра, земља је извезла 5,9 милиона тона, што је повећање од 30% у односу на исти период претходне године.
Капацитет нафтних терминала се шири. Складиште нафте Харк, на пример, планира да повећа капацитет на 4,2 милиона барела. Извоз минерала и других рудних ресурса, од марта до новембра 2022. године је достигао више од 30 милиона тона, у вредности од 7,8 милијарди долара. Извоз петрохемијских производа повећан је за 30% и достигао је 90 милиона тона. Иначе, један од иранских катализатора за петрохемијску индустрију испоручује се и Русији. Иран производи 60 од свих 87 потребних врста катализатора.
Кина сама је чинила 30% спољне трговине Ирана прошле године. Поред петрохемијских производа, Кина активно купује челик, течне гасове (пропан, бутан), метанол, полиетилен, битумен, легуре, орахе, шафран и производе од коже. Обим трговине са Африком повећан је за 39%. Чак је и трговина са Сједињеним државама порасла за скоро 15% у односу на 2021. годину, иако су укупни бројеви мањи него што су били 2019. У међувремену, лекови из Сједињених држава преко трећих земаља, посебно УАЕ, иду у Иран. А извоз из Ирана у Сједињене државе је ограничен на оно што путници купују и уносе. Чини се да Техеран не брине много о америчком тржишту, које замењују тржишта других земаља.
Треба додати да и сам Иран следи принцип „економије мокавемати” (отпора), чију је доктрину врховни вођа Ирана раније представио као одговор на притисак Запада. Заснива се на принципу где је основа економије друштвена јединица; затим долази локални ниво, па регионални, па национални ниво. Процеси глобалне економије су задња рупа на свирали.
Овакав приступ омогућава Ирану да се ослони на сопствене снаге и да не зависи од страних тржишта. Судећи по економском буму у земљи, овај модел се показао учинковитим и успешним. Штавише, циљеви овакве економије су пружање помоћи сиромашнима и искорењивање сиромаштва.
Али, Иран је направио велики искорак, даље од извоза сировина. У сектору инжењеринга и одржавања, извоз је порастао за 41% на 260 милиона долара. У производима заснованим на интензивном знању, Иран заузима 15. место у свету и водеће у региону. Држава има укупно 8.735 предузећа у овој области и 51 научно-технолошки парк. Буџет за истраживање и развој је око 80 милиона долара.
Односи са Русијом
Занимљиви су показатељи везани за стране инвестиције у Ирану. На пример, половина свих инвестиција у Ирану 2022. године, дошла је од држављана Авганистана. У провинцији Хорасан Разави, удео авганистанског капитала износио је око милијарду долара. Овај феномен је делимично повезан са доласком Талибана на власт у Авганистану, што је приморало многе бизнисмене да напусте земљу. Истовремено се сада успоставља дијалог са талибанском владом – билатерална трговина и коришћење Ирана као транзита постаје важна тачка у процесу преговора. Раније је Авганистан саопштио да је заинтересован за извоз свог угља у Иран.
Расте и домаћа потрошња. Конкретно се очекује да домаћа и комерцијална потрошња гаса порасти са 600 милиона кубних метара дневно на 650. То значи да се домаћа привреда развија, упркос спољним санкцијама и притисцима. То се потврђује и обиљем реклама на иранским централним и регионалним ТВ каналима — а сви рекламирани производи, од кућних хемикалија до мотоцикала и аутомобила, уз неколико изузетака, су локално произведени.
Односи са Русијом се такође активно развијају. Пре пет година, само су стручњаци за међународне односе и стручњаци знали за ЕАЕС и евроазијске интеграције, а сада и обичне новине редовно извештавају о томе. Конкретно, ирански медији пишу да су договорени услови приступања зони слободне трговине са Евроазијским економским савезом. Споразум има 150 страна и обухвата више од 7500 врста роба и услуга. Русија је главни партнер Ирана у ЕАЕС са прометом већим од 1,4 милијарде долара. Током 2021. године, трговина Ирана са ЕАЕС је порасла за 73% у поређењу са 2020. годином. Разговара се и о изградњи додатног железничког крака транспортног коридора север-југ. А говори се и о каналу који би повезивао Каспијско море и Персијски залив.
Поред званичних података, процуриле су информације о интензивирању сарадње и у другим областима. Тако су амерички медији, позивајући се на израелске обавештајне службе, јавили да Иран и Русија преговарају о обуци иранских морнара и производњи ратних бродова у Русији. Иран се раније, поводом тога, обратио Кини, али је Пекинг оклевао. Садашњи односи Москве и Техерана погодује најширој сарадњи, па су и шансе да се овај пројекат реализује велике.
Иначе је адмирал Тангсири, командант поморских снага КИРГ (Корпус Исламске Револуционарне Гарде), недавно изјавио да „Сједињене државе не могу ни да замисле какве ракете Иран већ има”. Он је додао и да Иран једини има мале чамце, не дуже од осам метара, опремљене пројектилима. Ово је одраз „стратегије роја”, коју је Иран усвојио пре петнаестак година, о употреби малих и мобилних пловила, као и дронова, против гломазних и великих непријатељских бродова. Потенцијалне мете Ирана су амерички носачи авиона и разарачи у Персијском заливу.
Разлог ратовања
Што се тиче става према СВО у Украјини, мишљења Иранаца се разликују. А то је због недостатка свести о позадини догађаја који су се одиграли у Украјини након државног удара 2014. године – иако постоји опште разумевање агресивне улоге Сједињених држава и НАТО пакта.
Разговарао сам са представницима научних, интелектуалних и идеолошких кругова у Ирану о украјинском сукобу. Покушао сам да им објасним позадину рата у Украјини у историјском и метафизичком контексту. А на накнадно питање зашто овај рат није само рат за Русе, већ је и свети рат, јер се Русија не брани као 1812. и 1941. године, морао сам да направим додатни екскурс, за који моји саговорници су изразили своју захвалност.
Чињеница је да се свети рат преводи као џихад и да се, за муслимане, у том контексту одмах намеће сопствено разумевање. Прво, постоје разлике између шиитског и сунитског Фикха (верског закона). Друго, постоје и разлике између класичног и модерног шиитског Фикха. Али, постоје и заједничке основе, на пример – и код Шиита и код Сунита, џихад је верска обавеза (заједно са молитвом, постом, хаџом и доброчинством).
Међутим, Шиити имају важно упозорење, да имам мора бити доброг моралног карактера; без овога, џихад би био нелегитиман. И сунитски и шиитски џихад је и дефанзивне и офанзивне природе. Међутим, савремени шиитски теолози, као што су Ајатолах Мортада Мотахари и Ајатолах Салехи Наџафабади тумаче ајете на начин да значе да џихад може бити само дефанзивне природе, пошто смо сада у ери скривеног Имама. Али, и овде постоје извесне резерве. На пример, Ајатолах Хомеини је истакао да поред прерогатива Вилајати Факиха (суверенитет типа чувара, за који је задужен Врховни вођа Ирана у време скривеног Имама), други теолози, такође, могу одобрити офанзивни џихад. Али, Ајатолах Голпаигани из Богословије у Кому је тврдио да је офанзивни џихад искључиви прерогатив беспрекорног Имама и његовог овлашћеног представника.
Док се савремена шиитска тумачења офанзивног џихада разликују, мишљење о одбрамбеном џихаду је једногласно. Овде није потребна дозвола беспрекорног Имама, а она представља одговор на непријатељски напад на Муслимане, са намером да им се одузме имовина и потчине животи. У таквом случају, обавеза вођења одбрамбеног џихада је свих оних, који могу да се боре, без обзира на пол или године. Ово је контекст у коме Иранци тумаче специјалну војну операцију у Украјини.
Имајући ове аспекте на уму, потребно је да имамо пажљиво уређен низ аргумената у полемикама са оним снагама у муслиманском свету, које промовишу тезу да „Русија не води одбрамбени рат” и доводе у питање праведност руских поступака. Стога нам је потребно више разјашњавања у овом правцу као и јачање сарадње у размени информација и заједничког супротстављања дезинформацијама и хибридним операцијама Запада против наших земаља. И, наравно, биће корисно и иранско искуство економског развоја под оштрим санкцијама.
Извор thepostil.com/geopolitika.ru
Насловна фотографија: Photo by mostafa meraji on Unsplash
