ЛАЗАНСКИ: Шта ће Загребу ракете
Фото: Политика/Викимедија
Ако САД продају Хрватској верзију ракете од 300 мм и са дометом од око 300 км, онда је наше питање: на кога би Хрватска уперила такве ракете.
Можда ће САД заиста донирати Хрватској 16 вишецевних ракетних бацача М-270 калибра 240 мм са могућношћу да се из њих испаљују и ракете калибра 300 мм, али то свакако неће битно променити војни однос снага на Балкану. Додуше, донација би изазвала одређена питања, јер би то била и војна порука САД Србији. Но, пошто ми имамо са САД одличне војне односе, стално са њима вежбамо, а и побратили смо се са Националном гардом Охаја, можда и нама стигне од Американаца нека војна донација. Рецимо, у виду половних авиона Ф-16, или неких половних хеликоптера, камиона, а не само „хамера“. Ако ништа од тога не стигне у Србију, а стигне у Хрватску, бићу слободан да закључим да Американци више воле Хрвате него Србе. Гле чуда. Шалу на страну, није први пут да хрватски тисак лансира бомбастичне најаве у војној сфери. Сећам се да су пре „Олује“ тврдили како имају ПВО ракетни систем С-300, чак су га на камиону и провозали на паради на Јаруну, а после се испоставило да имају само ону цев за лансирање, која може да се направи и у занатској радионици, али да немају ракете. Односно да имају хардвер, али не и софтвер. После се то заборавило јер су у „Олуји“ победили Србе у Крајини. А у ратовима се памти само победа.
Ако САД, дакле, продају Хрватској верзију ракете од 300 мм и са дометом од око 300 км, онда је наше питање: на кога би Хрватска уперила такве ракете? На Мађарску, Словенију, или Републику Српску? Или против Србије? Против савезника у НАТО-у сигурно неће бити. Локације тих лансера, ако стигну у Хрватску, откриће и могуће циљеве. Не могу се гађати ракетом домета 300 км циљеви у Србији из околине Загреба. Ако би те ракете мирнодопски биле лоциране у подручју Жупање, Винковаца, или најдаље око Славонског Брода, онда би било сасвим јасно који су им циљеви. Али онда од стабилизације на Балкану нема ништа.
Који су могући одговори Србије на евентуалне ракете домета 300 км из Хрватске? Србија може својом авијацијом, која је супериорна у односу на хрватску, у случају било каквог оружаног сукоба, врло брзо да неутралише ракетну претњу из комшилука. Србија може и врло брзо да повећа домет својих вишецевних ракетних бацача „оркан“ калибра 262 мм са 50 км на 100 км. Компанија „ЕдеПро“ из Београда већ сада има развијен пројекат за ракету калибра 200 мм и домета од преко 200 км. Србија може да купи, или добије из Русије, разне верзије балистичких ракета типа „скад“ домета од преко 300 км. Нису то прецизне ракете, могу да погоде фудбалски стадион, али нису ни скупе. За претњу стратешког одвраћања сасвим довољне. Србија може да купи сличне ракете и у Кини, и тамо су врло јефтине. Како све то допремити до Србије, питаће скептици? Постоје велики траспортни авиони, а постоји и међународни пловни пут Дунавом. Све се може када се хоће.
Ипак, само неодговорни људи би се у Хрватској прихватили посла набавке ракета домета од 300 км. То показивање мишића аутоматски би морало да изазове одговоре. Коме све то треба у оваквој економској ситуацији. Шта то треба Хрватској? Ушла је у ЕУ и у НАТО, решила српско питање онако како је решила, заокружила авнојевске границе без авнојевских принципа. И шта би још више?
