Кршљанин: Српско-руски савез је наше најмоћније оружје на међународној сцени

* Српско-руско савезништво – данас, када се успоставља Нови свет, који смо ми Срби иницирали – мора нам бити и идеја водиља и организација за будућност и главни приоритет спољне политике… Српско-руски савез је један од најчвршћих и најтрајнијих савеза на свету. Постоји већ осам векова, а утемељио га је Свети Сава на заједничким духовно-моралним вредностима

* Кина, наш други велики савезник, покренула је Глобалну развојну и Глобалну безбедносну иницијативу, које ће окупити оних 80% човечанства, којима је доста западне агресије и уцена. Кина и Русија подржавају проширење БРИКС-а, који ће ускоро постати централни светски чинилац, уместо посрнулог и изанђалог Г-7

* Крајње време да се започне озбиљан дијалог и са Русијом и са Кином о томе како удружити напоре да и Србија и читав Балкан буду заиста слободни и да са што мање штете заузму достојно место у Великој Евроазији и ослобођеној Европи

________________________________________________________________

Аутор: Владимир КРШЉАНИН, потпредседник Међународне словенске академије, виши саветник у МСП Србије

НАША славна историја, упоредо са великим цивилизацијским достигнућима и примерима мучеништва и хероизма у борби за слободу, као једно од највећих својих достигнућа, вековима ствара и потврђује огроман спољнополитички капитал, какав мало ко у свету има, а то је српско-руско савезништво. Управо данас, када се успоставља Нови свет, који смо ми Срби иницирали, то нам мора бити и идеја водиља и организација за будућност и главни приоритет спољне политике.

Није наравно, реч само о томе «да нас Русија никад није бомбардовала», па ни само о томе да нам је кључно помогла у стицању независности, да је због нас ушла у Први светски рат и да нас је ослободила од фашизма. Није реч ни само о томе да Русија брани Републику Српску и српско Косово и Метохију.

Српско-руски савез је много више од тога. Један је од најчвршћих и најтрајнијих савеза на свету. Постоји већ осам векова, а утемељио га је Свети Сава на заједничким духовно-моралним вредностима. Потврда тога је заједнички завршетак Храма Светог Саве.

Управо зато што је тако утемељен, тај савез је издржао искушења и патње која су нашим народима наносили поједини владари окрећући се или се подређујући Западу и занемарујући братске везе.

Темељи српско-руског савеза су темељи европске културе и цивилизације. Они садрже и хришћанство, и антифашизам, и међународно право, и човекољубље. И зато је тај савез од великог позитивног значаја за регион, Европу и свет.

Деведесетих, носиоци светске олигархијске диктатуре из САД, Велике Британије и ЕУ су водили рат против српског народа и Европе. Они до данас нису одустали од покушаја да учине трајним резултате тог неправедног агресивног рата.

Данас, међутим, видимо оно што смо већ тада предосетили – да је тај рат био само припрема за рат против Русије. И данас исти носиоци, са истим фашистичким и терористичким помагачима, воде (истина, још увек) хибридни и прокси рат против Русије, Европе и – целог света!

Русија и Кина данас предводе Нови свет у коме Велика Евроазија представља најмоћнији замајац брзог и праведног светског развоја. Наш други велики савезник, Кина, покренула је Глобалну развојну и Глобалну безбедносну иницијативу, које ће окупити оних 80% човечанства, којима је доста западне агресије и уцена. Кина и Русија подржавају проширење БРИКС-а, који ће ускоро постати централни светски чинилац, уместо посрнулог и изанђалог Г-7. «Колективни Запад» засад вуче очајничке, губитничке и самоубилачке потезе, који га изолују, гурају у страшну кризу и на маргину светског развоја.

Дуго одлагани Блинкенов «стратешки говор» свео се на план САД да «међународни блок који се противи руској инвазији Украјине», постане шира коалиција за супротстављање, озбиљнијој и дугорочнијој претњи – Кини!

Једина нада за део Европе под америчком контролом је управо постојање српско-руског савеза! Само тим путем се Европа може вратити у светски развој и прикључити Новом свету.

Западне државе данас не делују у интересу својих народа, већ у интересу врхушки које су у њима узурпирале власт, а то нема никакве везе ни са демократијом, ни са међународним правом.

Русија није нарушилац, већ творац и најмоћнији бранилац међународног права.

Већ почетком марта, група истакнутих српских правника, на челу са др Бранком Ракићем, редовним професором и шефом Катедре за међународно право и међународне односе Правног факултета Универзитета у Београду, објавила је своје образложено стручно мишљење о томе да је руска специјална војна операција у складу са међународним правом.

Са друге стране, кључне земље западне коалиције, укључујући садашње и бивше чланице ЕУ, паралелно са слањем оружја украјинским нацистима (које ови највише употребљавају против сопственог цивилног становништва) и минирањем европске и светске стабилности, врше притисак на Београд и охрабрују антисрпске и антируске снаге у Загребу, Сарајеву, Приштини и Подгорици на дестабилизацију Балкана.

Српско-руски савез се и у таквим околностима показује као наше најмоћније оружје на међународној сцени. У интересу је српског народа и његовог јединства, да се на тој основи даље унапреди и наше спољнополитичко деловање, и гласање у међународним организацијама, и редослед међународних приоритета.

Тешко је замислити наставак пута у ЕУ док она отворено делује против руског и српског народа и поткопава сопствену економију у интересу недемократских и ванинституционалних фактора.

Суштина нашег српско-руског савезништва и духовно-моралне вредности на којима оно почива, у многоме надилази организационе форме које оно сада има или може добити. Али је крајње време да се започне озбиљан дијалог и са Русијом и са Кином о томе како удружити напоре да и Србија и читав Балкан буду заиста слободни и да са што мање штете заузму достојно место у Великој Евроазији и ослобођеној Европи.

Србија и Русија су увек биле и остале отворене за равноправну сарадњу са свима, за праведни мултиполарни поредак, за истински мултилатерализам стварно суверених субјеката. На суверености и почива српско-руски савез и његова позитивна улога у данашњем свету.

(преузето из „Политике“)