ЖЕЛИМ да се захвалим братској Русији у лицу Јевгенија Александровича Примакова, Жење Баранова и Јекатарине Ентине за овај подухват, а пре свега Владама и Председницима Русије и Србије, који су створили услове за то.
Отворена НАТО агресија 1999, са „УЧК“ петом колоном и покушајима копненог упада на Кошарама и Паштрику, а не само бомбардовање, била је последња фаза у рату против Југославије и српског народа, који је западна олигархија започела 1991.
Тај рат је вођен најпре као хибридни и прокси рат, уз коришћење санкција и повампирених фашистичких формација, сачуваних у западном окриљу.
Њихова употреба је настављена до краја, а наставља се и данас – најновији пример је прослављање Џафера Деве од стране Куртијевог режима.
НАТО је погазио међународно право и ставио се ван закона.
Рат против Срба из 90-их и актуелни рат против Руса су потпуно исти и по суштини и по форми, а Русија нигде није прекршила међународно право, како је оценила група водећих српских стручњака, на челу са проф. др Бранком Ракићем.
Та аналогија нас допунски обавезује да детаљно изучавамо српско искуство, јер су методи и средства испробавани на Србима. Ратове против Срба и Руса можемо посматрати и као две фазе истог рата – против православне словенске цивилизације, чије само постојање искључује могућност светске хегемоније западних злочинаца.
Државни ратни план који је био на снази 1999. предвиђао је у случају агресије прекид дипломатских односа са државом – агресором.
24. марта је свима у државном врху било јасно да прекинути дипломатске односе са 19 земаља НАТО за нас не би било добро, али су министар, влада и председник Милошевић прихватили мој предлог и прекинути су дипломатски односи са 4 највеће и најодговорније државе НАТО: САД, Великом Британијом, Немачком и Француском.
Полазећи од њиховог понашања, сматрам да САД и Велика Британија ни до данас нису заслужиле обнову дипломатских односа.
Током НАТО агресије, Русија је убрзано сазревала у војно-политичком смислу. Заокрет Примаковљевог авиона над Атлантиком постао је вечити симбол руског историјског заокрета.
На КиМ су се борили и руски добровољци, а руска војска и дипломатија су током сукоба повећавале своје ангажовање, што је кулминирало заузимањем аеродрома у Приштини и Резолуцијом 1244. Све аспекте нашег садејства још не знамо – сетимо се само судбине носача авиона „Теодор Рузвелт“, који је избачен из строја.
НАТО агресија је узбуркала духове широм света, а наш отпор је охрабрио прогресивне снаге. У фебруару 2000. окупили смо у Београду представнике више од 100 политичких партија из целог света под геслом „За свет равноправних“.
Србија је била весник Новог света, света истинске равноправности, који данас предводе Русија, Кина, БРИКС.
Србија је на првој линији, уз тешке губитке одолевала првих 10 година и није пала, а Русија одолева последњих 10 година и – победиће.
НАТО је нападом на Србе постигао контраефекат – не да није освојио последњу непокорену област Европе, већ је створио ситуацију да целу Европу никад неће контролисати.
А предстојећа победа Русије ће донети олакшање целом свету, јер ће га заувек ослободити западне претње. Међутим, Србија је већ 1999. показала да Запад није свемоћан.
Зато један од темеља Новог света мора бити отклањање историјских неправди према Србима, а пре свега укидање свих пресуда Хашког трибунала – највеће злоупотребе система УН, који је створио апсурдну хипотеку браниоцима отаџбине.
(Излагање на Међународној конференцији „Дугорочне последице бомбардовања Југославије за српско друштво и формирање мултиполарног света“, Руски дом у Београду, 12.11.2024.)
https://webtribune.rs/srbija-je-bila-vesnik-novog-sveta-koji-danas-predvode-rusija-kina-i-briks/