Кршљанин: Хашки трибунал је најопаснији и најподлији удар на резултате Нирнбершког трибунала

Владимир КРШЉАНИН, на московској међународној конференцији „Русија у XXI веку: Велики отаџбински рат и историјско сећање“

ВОДИТИ пропагандни, а поготово савремени хибридни рат са злочиначким делом владајућих кругова на Западу – није нимало лако.

У тој области Запад традиционално има предност због своје пословичне бескрупулозности, због свог вишевековног искуства у манипулисању свешћу маса и због своје веома развијене медијске инфраструктуре, која још увек знатно превазилази ону којом располаже Русија (и Кина).

Зато смо, полазећи од основне потребе света – да се сачува међународно право, створено после Другог светског рата – дужни да се непрестано позивамо на једини глобални консензус у светској историји – о осуди фашизма.

Оно што су Народни фронт и антифашисти успели на нивоу свести 30-их година ХХ века и током рата, посебно у западним земљама, може се сматрати највећом пропагандном победом у историји, и „другом компонентом“, која је заједно са Великом Победом у Великом отаџбинском рату, омогућила стварање међународног права, од којег и даље очекујемо очување мира на Земљи.

Да данас извојујемо тако велику пропагандну победу, а посебно у кратком року, једва да је могуће, али да искористимо ту победу – ми смо дужни.

У сукобима и кризама у земљама бившег СССР и Југославије, али и у другим деловима света, Запад и његове тајне службе су редовно користили фашистичке групације и на њихове злочине затварали очи.

У моралном смислу, ми смо дужни да вичемо о тим чињеницама, и да не престајемо, док год оне постоје. А да је фашизам нешто веома лоше, ни на Западу скоро никога не треба убеђивати.

Истовремено, ми морамо ударити и на квазисудске покушаје (у оквиру УН!) да се амнестирају данашњи фашисти. Ту пре свега мислим на Хашки трибунал за бившу Југославију – најопаснији и најподлији ударац на резултате Нирнбершког трибунала.

Свестан потенцијалне снаге антифашистичког фактора и чињенице да су им руке упрљане, криминални део владајућих кругова на Западу и чини очајничке покушаје да изједначи фашизам и комунизам. А у стварности, антикомунизам је као политички принцип био својствен управо фашизму.

Запад је завичај фашизма, али наравно, не смеју се изједначавати Запад и фашизам.

Конфликтност у организовању (и манипулисању) друштвених и међудржавних односа је свеопшти принцип западне цивилизације. Та чињеница омогућава преживљавање и очување злочиначког дела владајућих „елита“ на Западу. Али, то још не значи да људи на Западу воле злочине и злочинце. А ми морамо према најкрупнијим злочинима – коришћењу фашизма, тероризма, наркомафије – да имамо нулту толерантност.

С друге стране, конфликтност као принцип је туђа духовно-моралним вредностима наше цивилизације. За нас је врховни управо супротан принцип – сарадња.

Сарадња је неопходан услов и темељ стваралачке делатности човечанства и зато Запад, који је сувише толерантни према деструктивном криминалу – губи историјску утакмицу.

Ми не желимо уништење Запада, већ напротив, његово преживљавање, и зато ћемо избегавати пребацивање односа са Западом у конфликтну раван. Али, борба са злочинцима и борба против фашизма су као и борба против опасних вируса – услов су преживљавања.

Присуство конфликтности у комунистичкој идеологији (створеној на Западу) и субверзивни западни утицај довели су историјски и духовно најближе – руски и српски народ (који су имали и водећу улогу у победи над фашизмом у СССР и Југославији) до погоршања односа и до готово потпуног прекида хуманитарних веза у периоду 1948-1980.

Та ситуација је почела да се мења на боље током страшних 90-их, а данас односи двеју земаља достижу историјски максимум.

У том контексту, недавну начелну одлуку (донету на иницијативу руске стране) парламената Русије и Србије да се у Београду формира Међународни институт историјског сећања, сматрамо посебно важном и примамо са великом надом.

То ће бити, прва у укупној историји, заједничка академска институција двеју земаља. Заједно ћемо, а помоћу таквог института, моћи да покажемо и докажемо, например и то да је српски народ три пута у ХХ веку био жртва злочиначких кругова на Западу и да је 90-их година Југославија била разбијена уз учешће фашистичких организација из времена Другог светског рата, које су преживеле у емиграцији на Западу, под окриљем западних тајних служби.

Али, пре свега, Србија и Русија ће показати да су способне не само да заједнички производе вакцину „Спутњик В“ против коронавируса, већ да као доказани стручњаци, створе и одговарајућу вакцину за ослобођење Европе и света од опасног вируса фашизма.

 (Иступање Владимира Кршљанина, потпредседника Међународне словенске академије наука, образовања, уметности и културе и вишег саветника у МСП Републике Србије, на великој међународној конференцији „Русија у XXI веку: Велики отаџбински рат и историјско сећање“ (ХХIХ Мојсејевска читања), одржаној поводом 80. годишњице Хитлеровог напада на СССР, 21-23. јуна 2021. у Црвеној сали Руске академије наука у Москви)