СЛАВКО ХЕЛЕТА: Кроз рупу, преко коцке до ћуприје
Фото: С. Хелета
Ових врелих летњих дана, све већи број туриста који долази у Вишеград, уз помоћ досетљивих вишеграђана пронашли су тајни пут до ограђене ћуприје на Дрини.
Тако је у пракси оживљен чувени виц: „Јеси ли чито На Дрини ћуприју – чуј чито, ја х’одо по њој“!
Овим пролазом, кроз рупу у огради, преко гомила отпадне коцке од старог коловоза, свакодневно се стиже до ћуприје, мада су строги извођачи радова на њеној обнови и ревитализацији из Турске фирме „Ер-Бу“, још пре годину дана забранили пролаз пешацима.
Турци су ипак морали попустити свакодневним навалама туриста, поготово након рупе у огради која је сакривена испод густе крошње тужне врбе.
Вишеграђани, наравно, знају за овај пролаз и свакодневно га користе да премосте двије обале Дрине. А туристе према овом тајном пролазу упућују продавци сувенира.
Фото: С. Хелета
Поред чувеног моста Мехмед-паше Соколовића, који је од 2007. године на престижној УНЕСКО-вој листи светске културне баштине, најинтересантнија дестинација бројним туристима у Вишеграду је комплекс Андрићграда.
И док је све до овог тајног пролаза, већ више од годину дана ограђена ћуприја била практично недоступна, од самог почетка градње Андрићграда, на Видовдан 2011. године, посетиоцима и туристима је био допуштен обилазак градилишта, наравно уз водиче.
Вишеграђани су у више наврата, чак и од општинског парламента, тражили дозволу преласка преко ћуприје, али нису наишли на разумевање, јер је било тешко утврдити ко је надлежан за то!
И тако, кад не може званично, по систему „Около кере, па на мала врата“, одскора функционише заобилазни тајни улаз до овог каменог здања „коме на свету равна нема“, а кога је Иво Андрић овековечио у свом чувеном роману „На Дрини ћуприја“, за кога је 1961. године добио Нобелову награду за књижевност.
У току су, бар према плану, завршни радови на обнови оштећења и ревитализацији ћуприје на Дрини, које преко Турске развојне агенције Тика у БиХ финансира Влада Републике Турске. Судећи по динамици радова очигледно је да се неђе испоштовати планирани рок њиховог завршетка до септембра, када је на ћуприји било планирано обележавање 70 година од оснивања УНЕСКО-а.
Јер, још нису ни почели додатни радови на уређењу прилаза мосту са обадве обале Дрине, укључујући и постављање споменика чувеном Бајици Ненадићу, Мехмед-паши Соколовићу, који се овим доброчинством одужио свом завичају.
