Криза идентитета у Давосу: Зашто је глобална елита изгубила поверење народа

Никола Врзић (© РТ Балкан)

Кад Лери Финк, генерални директор БлекРока и први ”градоначелник Давоса” после оставке Клауса Шваба због корупције, уочи овогодишњег Светског економског форума не крије забринутост за будућност (свог) света јер је у дубокој кризи легитимитета, онда то мора да је охрабрујући сигнал за све који нису из његовог света, него су његове жртве.

Утолико више што и либерални ”Гардијан” опомиње да је ово последња шанса за спашавање тог старог, њиховог, светског поретка.

Порука Кирила Димитријева

Који је, разуме се, (био) такав да је БлекРоку и томе сличним финансијским монструмима и омогућио да постану власници свега. Укључујући и све оне младе лидере – од Ангеле Меркел и Тонија Блера до Емануела Макрона и Аналене Бербок – који су деценијама уназад тамо произвођени као на фабричкој (или идеолошкој) траци. Да би (напокон) сви заједно и доспели у поменуту, дубоку, а ваљало би и безизлазну, кризу легитимитета.

Тако да је Кирил Дмитријев, изасланик руског председника Владимира Путина, и допутовао у Давос на састанак са изасланицима администрације Доналда Трампа уз поруку да је то место где глобалисти разговарају о пропасти глобализма, и сугестивно питање да ли је то (дошао) крај њиховог новог светског поретка ? Оног поретка, подсећања ради, који је тријумфално прогласио Џорџ Буш старији кад је после Хладног рата поверовао Френсису Фукујами да је стигао крај историје.

Тај – сада већ стари – поредак, пише лондонски ”Гардијан”, у Давосу се брани под натегнутим слоганом ”Дух дијалога” јер је главна звезда овогодишњег Светског економског форума, председник Америке Доналд Трамп, читаву прву годину свог мандата провео растурајући тај поредак. Дух дијалога је, са нескривеном сетом констатује гласило лондонских (нео)либерала, све теже пронаћи док поредак заснован на (њиховим) правилима, осим традиционалних страшила у виду лидера Русије и Кине, сад заједно са њима уништава и њихов колега из Америке.

Какав је то дух дијалога понајбоље се види у случају Данске која је због Трампа одбила позив у Давос.

Најкомпликованији геополитички контекст

Те стога и није изненађење што је међу 1.300 политичара, бизнисмена и припадника академске заједнице које је Светски економски форум одабрао да кажу шта их брине у идуће две године, највише њих истакло – геоекономску конфронтацију. Уз оружани сукоб међу државама на другом месту. А ту је и податак да војни издаци у свету износе 2,7 билиона долара, уз годишње повећање од 9,4 одсто, највеће још од Хладног рата.

А и Борге Бренде, председник Светског економског форума уместо Клауса Шваба који је сумњичен да је исувише креативно обрачунавао дневнице и хотелске рачуне, признаје очигледно: да се овогодишњи форум одржава у ”најкомпликованијем геополитичком контексту још од оснивања”.

Покушавајући да унесе позитиван тон у суморно расположење власника Давоса упркос импресивним количинама шампањца које се тамо отворе уз прасак – хиљаду и по боца само у хотелу ”Белведере”, пута 320 разних журки током пет дана – ”Гардијан” пише да ”и након више од пола века од оснивања привлачна моћ Светског економског форума за богате и моћне остаје неумањена: више од 60 шефова држава и влада, као и 55 министара економије и финансија, и више од 800 генералних директора и председника великих корпорација”. А уз њих и бројни припадници цивилног сектора – невладиних организација – који тамо иду за џабе, то јест на терет организатора. Тек да не остане нека недоумица за чији рачун ради такав свет…

Ипак, упркос шампањцу и наведеним бројкама, Лери Финк из БлекРока признаће да се, у ово доба популизма и дубоког неповерења у њихове институције – како он описује данашњу друштвену климу на Колективном западу – ово окупљање елите бори да остане релевантно. ”Глобална елита изгубила је поверење јавности”, признаје, и успут открива део разлога за то: ”Од пада Берлинског зида до данас створено је више богатства него у читавој историји људског рода укупно.” А највећи део тога, прокоментарисаће портал Аксиос, завршио је у џеповима оне врсте људи који посећују Давос.

Крај савезништва

Међутим: начелне и углавном јалове расправе о неједнакости у свету и пропасти капитализма који је то произвео, али и нешто конкретнији планови да се самит искористи – употреби – да се Трамп подведе на страну Владимира Зеленског уместо да му, како то дефинише ”Гардијан”, ”намеће проруски мир”, пале су у воду под сенком Гренланда и најозбиљнијег раскола међу трансатлантским партнерима још од Џорџа Вашингтона и америчког рата за независност.

До те мере да председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен и француски председник Емануел Макрон, који је у Давосу с тамним наочарима на очима као жртва насиља у кући да сакрије трагове, проглашавају скори крај савезништва.

У теорији, могућности да узврате Америци због Гренланда имају неколико очигледних. ”Волстрит џорнал” спомиње отказивање добродошлице америчкој војсци у базама у Европи. ”Блумберг” пише о масовној продаји америчких државних обвезница. Сам Макрон прети употребом европске трговинске ”базуке”, такозваног најмоћнијег инструмента против присиле којима има Европска унија.

Трампов министар финансија Скот Бесент поручује им да смире хистерију и с презиром предвиђа да ће, од свега набројаног, Европљани само направити ”застрашујућу радну групу”.

Шта ће се о Гренланду говорити у Давосу? Чему још служи Светски економски форум? И какав поредак настаје на његовим рушевинама?

О овим су питањима у ”Новом Спутњик поретку” говорили новинар и социолог Слобода Рељић и политиколог и народни посланик Александар Павић.