КОРОНОКРАТИЈА И СУДБИНА СРБА: ТРИ ЗАПИСА ДУШАНА КОСАНОВИЋА 

УМЕСТО УВОДА 

Имам сјајног кореспондента из Хрватске, Србина Душана Косановића, с којим се електронски дописујем. Начитан, образован, интелектуалац старога кова, овај човек ми чини част тиме што ми редовно шаље одломке из свога дневника – личног, али и јавног. Одобрио ми је да те одломке могу публиковати, што ја, са задовољством, и чиним. Распон његових разматрања је широк – од коронократије до судбине српског народа у 20. веку. Читаоче, изволи за мисаону трпезу. ( ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ )

ТЕРАПИЈА ТЕРОРОМ Свакодневно на менију јест, кад се у један казан стрпају сви садржаји индустрије забаве, све фармаколошке тираде и све геополитичке дезинформације, онда настаје медијска папазјанија која се крчка, ето, већ годинама уназад, а главни је извор енергије за овдашнју популацију, и шире. Ограничења људских права и грађанских слобода, у име нашег спасења, само су пасивизирала популацију широм Европе. Критерија више нема, естетика и етика су прогнане, критичко мишљење је постало непожељно, култура је сведена на пусту забаву, а духовитост на сарказам и цинизам.

Индустрија забаве нас пак, својом инфатилношћу, својим простаклуком, раскалашеношћу, развратом, безбожношћу, содомијом, неписменошћу, гротескношћу, грубошћу и сличним сензацијама, жели скандализирати, – чиме губимо способност разумског расуђивања, а све како би смо лакше гутали тоталитаристичке мјере које су ту за „наше добро“. Најновије медијско ђубре из америчке подземне кухиње које се сервира: 20. априла 2021. амерички Стејт департмент савјетовао је својим грађанима да не путују у Италију – због тероризма!? Зашто? Тешко је рећи. У сваком случају, ван сваке разумне сумње је чињеница да је Европа више од годину дана у ванредном стању, што је у ствари већ постало нова норма. Како год, бојим се да ће мјере ванредне опасности бити обавезне и због могуће заразе. Отуда ће нам се и даље наметати хитне мјере терапијског терора које нам одузимају основне слободе да би нас заштитиле од вируса. Мислим да администратори новог терапеутски исправног поретка неће престати да нас муче све док нова норма не буде уведена и прихваћена од већине као природна.

У новом терапеутски исправном поретку, који из дана у дан вриједно кују кроз праксу између гротескне и терористичке, они ће увијек и у сваком случају носити маске. Средња класа ће бити уништена, предузећа и радње заувјек затворени, радници отпуштени. Умјесто грађана с правима и дужностима, постојаће само плебс лишен свега, по свом животном стилу сличан мигрантима, односно нови модус који је владајући капитал изабрао као антрополошки и егзистенцијални модел. Претвара се да воли грађане само да би проширио нови модус вивенди на цјелокупно свјетско становништво. Овај нови плебс осуђен на биједу биће лишен свега и строго дистанциран од патрицијских двораца. Социоекономски темељ новог терапијског капитализма биће олигархијски колективизам, цитирајући Орвела. С једне стране имаћемо масу очајних људи којима ће све бити одузето, присиљену да живи дистанцирано и закључана у своје домове. С друге стране имаћемо елите милионера без маски, у пространим и утврђеним вилама, мирним, јер је плебс коначно стављен у услове да више ни на који начин не штети новом немилосрдном поретку. Ствара се најригорозније асиметрично друштво у цијелој људској хисторији. Елем, мислим да се најновије политичко застрашивање тероризмом пласира из кухиња власника крупног капитала јер се плаше све изгледније социјалне бомбе. Како год, овај бесрамни терапијски режим заштите наших живота одузима нам све. И стога уопће не штити животе, јер не можете заштитити мој живот ако ми одузмете слободу, ако ми одузмете право на рад, ако одузмете све и претворите ме у органски остатак који попут зомбија остаје затворен у кући годину дана. Ово није живот. У име овога, била би потребна револуција попут француске или руске да би се силом задобила слобода. Свако ко вам каже да слобода мора бити ограничена у борби против вируса је криминалац! ЈА ЛЕУКОЦИТ „Jа бијах онај који цијели живот на раскрсницама стајах, размишљах, оклијевах. Бијах онај који се питах како да небо не стари, а из њега се стално рађају нова и нова годишња доба.“ – Натпис на стећку, околина Стоца, 1258. година Задњих година, свједочимо суставном и трајном покушавању дерогирања и релативизирања улоге Совјетског савеза и Црвене армије у побједи над Њемачком и њеним слугама (албански балисти, босански ханџарлије, хрватске усташе, словенски белогардејци, мађарски стреласти крижеви, француски вишијци, грузијска легија, латвијска-СС, норвешки квислинзи, енглески „Greenshirts“, белгијски рексисти, и др.) у Другом свјетском рату. Ако се нетко, по увјетованој навици запита, зашто нисам навео и српске четнике, тога не треба осуђивати, већ ваља образовати, односно, упутити на нашу забрањену хисторију, дневнике и писма, чијим је ауторима деценијама било онемогућавано да објелодане „страшне и ружне истине“ (Ниче), а то од стране титоистичког режима (данас пак, имамо либералне љевичаре, односно,  первертиране фашисте). Незнање не ослобађа одговорности, али није ни гријех, изузев ако је ријеч о проституираним стручњацима („заведеним заводницима“ – Ниче). Свједочимо и минимизирању цијене положене на олтар слободе цијелога свијета, а она је у жртви око тридесет милиона Руса. Свједочимо, дакле, глобалистичкој и глобалној интелектуалној перверзији. Кроз масовне медије и преко образовања, оркестрира се стратешки из Лондона, а тактички из Вашингтона. Nota bene: Све државе које су данас у Европској унији, биле су у саставу Хитлерове обједињене Европе, неке добровољно, а неке увјетовано. Свему унаточ, славити ћемо и поносно обиљежити ове године ДАН ПОБЈЕДЕ НАД ФАШИЗМОМ – 9. мај и гледати торжествену Параду побједе на Црвеном тргу у Москви. Јер побједа над злима овога свијета, снажи морални кредибилитет и генерира политички квалитет. Иако отровни пауци трију мора и атлантистичке подрепне мухе, опструирају сваку критичку мисао или слободно дјеловање. „Ал’ тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветија!“ – Његош Међутим, парадоксално, надам се тренутно, данас се извор антисрпства налази управо у Београду! Хрвати пак, политички дилетанти, инфинитезимални родољуби, хришћански лилипутанци и хипертрофирани мартиромани, још нису у стању да из себе екскрецирају  аустроугарски хередитет, па сљедствено томе, нити србофобију као фундамент својег идентитета. Наиме, декадентни западни свијет, атлантисти, англосаксонци, и прибалтички нацисти у ремисији, разумиљиво је – мрзе све што високо лети, оно недостижно а богато животом, јер јагњећа памет мрзи орлове, што су им недокучиви, али их се при томе још и плаше, јер све што не разумију, сумњиво им је, а тиме и опасно; „Не мрзи лакеј јунака јер је овај јунак, већ јер је сам лакеј!“ – Ј. В. Гете. Мрзити могу само људски разломци и либерални парамецији које је сам живот разбаштинио још у матерници, па побацио „зелене љевичаре“ (Загреб). Мрзе због ресантимана, не подносе друге због своје (не)вјере, јални и због племенских архаизама, они већи ратују због квалитета или квантитета ресурса, богме и због љепших жена (Тројански рат), итсл. Та и слабовидни еунух види разлику, примјерице, између труле Медлин Олбрајт и мушкараче Карле дел Понте, у успоредби са елоквентном и мудром Маријом Захаровом и Путиновом ратницом – Наталијом Поклонскајом. Одох ја у естетско етичке меандре, али хтједох апострофирати, како једино Хрват може да мрзи ирационално а примордијално! Атавистичко сатанистички, јер му је агресија погонско гориво, као и сваком вирусу. Мислим да је племенитије и врједније било живјети у доба рекрудесценције римокатоличког варварства и свете инквизиције, мада и опасније, него ли преживљавати у ово технократско и корпоратистичко доба отуђених елита, када трон стоји у блату, а понекад и блато сједи на трону. Живимо у свијету у којем су параде нациста и содомиста, не само друштвено прихватљиве, већ и наметнуте споља као политички покрети. Ова европска епилептична мастурбација мора да се прекине, а њој у крај стати, може само народ богоносаца – Руси и, христољубиви српски народ, али обавезно у синергији са аутентичним Исламом! „Косово ће у 21. веку бити мера и провера свих нас – од скромних трудбеника свакодневице до патријарха и вођа српског племена. Не будемо ли достојни Косова, нећемо бити ни свог земаљског постојања. Нестаћемо као да нас није било, а на нашем месту живеће неко други.“ – Патријарх Павле

 

КОСМОС ГРЕГОРА САМСЕ

 

„Размахат ће се безакоње и охладњети љубав многих.

Али тко устраје до свршетка, бит ће спашен.“ – Матеј, 24. Ја не знам за нити један примјер у хисторији човјечанства у којему је брисана фундаментална разлика између поражених и побједника, као примјерице 1918 године (стварање Југославије), кад су Срби рекли да нема везе ко је ратовао на чијој страни. Или након 1945. године (побједа комуниста), када унаточ јасеновачког искуства, 35 година државом влада један Хрват!? Па ова погубна политика, која је свакако преузета од аустромарксиста и коминтерне, да се у Црној гори ствара нова нација!? Данас пак, са окупираног територија Косова и Метохије, терористички башибозук, као неки суверени правни фактор, жели тужити РС за геноцид!? Бошњачки јањичари у Сарајеву исто тако! А о хрватској нато-пјешадији да и не говорим! По новом западњачком наративу, Срби су криви за Први свјетски рат (Србија је са више од 28 одсто погинулих и умрлих становника на листи страдалника на првом мјесту), а Руси пак, криви за Други свјетски рат (са око 25 милиона жртава)!? Тко је ту луд, а тко зао? Перфидно је судбински везивати Јевреје и Србе заједно са Хрватима! Та политички корозивна лаж уопће не држи воду, мада и данас метастазира кроз медије и образовање. Наиме, нити један Хрват није страдао зато што је Хрват, већ по основи идеолошког и етичког противљења  злочинима Хрватских власти, док су Јевреји и Срби страдавали на најмонструозније начине не зато јер су били противници власти и њене политике, већ само зато јер су били Јевреји и Срби! Та је разлика бјелодана из авиона, изузев слијепом политичком стампеду у прашини. Промичу контагиозни патогени на све стране, као жохари из мемљивих зидова, та ко би их све поватао и обранио се: један од њих је тај, да манастири Дечани и Грачаница нису Српски манастири!? Ово је трагично и поразно за оног који се зарази овим шиптарским секретом. Зашто овакве безочне лажи, које нити ћено са маслом не би прогутао? Па зато, док се ствар и културолошки не преобликује, није завршена! Колики само напор хрватска култура чини, суставно и трајно, како би избацила Србе из српског језика! Колико се само напреже не би присвојила Иву Андрића, Николу Теслу, Руђера Бошковића, и друге великане. Крпељским вјештинама, Хрвати тако перфидно пенетрирају у српску културу, да успијевају преко своје културе, уштрцати отров – тзв. „комплекс српске кривице“ као културолошку регресивну појаву. Примјерице, све што долази са Запада, у старту је привилегирано, и заведеним Србима. „Јер тада ће бити велика тјескоба какве не бијаше од почетка свијета све до сада, а неће је ни бити. И кад се не би скратили дани они, нитко се не би спасио. Но поради изабраних скратит ће се дани они.“ – Матеј, 24. Дакле, кроз механизам терора, кроз механизам идеологизације и кроз механизам корупције дошли смо до друштвенополитичког суноврата. Гебелсовска пропаганда куља и данас, куља из адског ждријела Хилари Клинтон, која антихришћански лобира: „Свима препоручујем да погледају „Кво Вадис, Аида?“ (филмски памфлет везан за сребренички случај). Камо ћемо са овом жохарском памети у 2021 години!? Како год, пред свјетлом разборитости, све оно што има рђаву крв у себи, одмах се даје у бијег! Да закључим, кључни и обликотворни чиниоци српског културног идентитета јесу прво, светосавско насљеђе, друго, косовска традиција, треће, искуство геносида, четврто, сеобе и, пето, секуларно искуство. Елем, мој космос настањују Михајло Пупин, Михаило Петровић Алас, Јован Цвијић, Милутин Миланковић, Никола Милошевић, Михајло Ђурић и њима сличне хималаје, а њима нека буду Лејди Гага и Бил Гејтс и њима слични.

 

„Српски пишем и зборим,

Сваком громко говорим,

Народност ми Србинска,

Ум и душа Славјанска.“

 

(Његош, 1833)