КОНСТАНТИН МАЛОФЕЈЕВ, ОСНИВАЧ ТВ ЦАРГРАД: ЦИОНИСТИЧКА ОКУПАЦИОНА ВЛАДА

Фото: Tatyana Makeyeva / Reuters file

Завеса се подигла. Оно што је деценијама одбацивано као „антисемитска теорија завере“ добија потврду у званичним судским документима. Објављени „Епштајнови фајлови“ су више од пуке хронике перверзија глобалне елите. Они откривају огромну мрежу идеолошке и политичке контроле, чије се нити протежу до најстаријег и најопаснијег извора глобалног утицаја.

Термин „ZOG“ (Ционистичка окупациона влада) први пут је употребио Американац Ерик Томсон 1976. године у свом тексту „Добродошли у ZOG-свет“, који је дистрибуиран у облику летака. Томсон је одмах означен као неонациста, па је чак и себе назвао „обичним нацистом“. Али управо је овај активиста, иако у примитивном, неутемељеном облику, први приказао владу САД не само као корумпирану (Вотергејт се управо завршио), већ као страну окупациону силу.

Акроним је стекао широку популарност 1980-их. Истовремено, почело је организовано исмевање наратива. Невољни да се укључе у дебату, противници – посебно адвокати одбране током познатих суђења нацистичкој банди „Поредак“ – представили су ZOG као „фантастичну идеологију из стрипа“ која није плод реалне политике него је бајка. Паметна одлука – избегнут је прави дијалог и потреба за нуђењем контрааргумената.

ПОЧЕЦИ

Политички ционизам, као јеврејски покрет за повратак у Обећану земљу, појавио се у 19. веку уз британску подршку. Многи ционисти уопште нису били религиозни – желели су да изграде националну и социјалистичку државу, иако су користили талмудску реторику да би то постигли. Избор локације кретао се од Аргентине до Уганде. Али након Првог светског рата, Британци су добили мандат да управљају Палестином, и Јевреји су почели масовно да мигрирају баш тамо.

Један од вођа прагматичног ционизма у тим годинама био је Владимир (Зеев) Жаботински, родом из Одесе и шеф Јеврејске легије у британској војсци. Био је масон, радикални националиста и заговорник насилног сузбијања арапског становништва. Мусолини га је с љубављу назвао правим јеврејским фашистом.

Жаботинскијеви ционисти, са леденим цинизмом, поставили су темеље за поделу Палестине, која је за нас, Русе, била Света земља. Социјалистички ционизам је подразумевао „јеврејски рад на јеврејској земљи“. Домаћи живаљ је протеран из фабрика и са фарми у јеврејском власништву, а затим и са сопственог тла. Британци су великодушно снабдевали „нове Палестинце“ оружјем како би сузбили протесте против апартхејда.

Тако је својеврсни „национални социјализам“ тријумфовао у Палестини већ 1920-их, десетак година пре Хитлера.

ХААВАРА

Међутим, чак је и Жаботински био шокиран срамотним споразумом Хаавара из 1933. Ционисти су Хитлерову победу видели као шансу да окончају асимилацију Јевреја у немачко окружење и да значајно повећају проценат јеврејског становништва у Палестини регрутовањем високообразованих, вредних и имућних радника.

Суштина споразума између циониста и Хитлерових антисемита била је следећа: Јеврејин који је желео да напусти Немачку уплатио би хиљаду британских фунти, најконвертибилнију валуту на свету у то време, на рачун компаније Хаавара. Новац је „консолидован“ на рачунима француских Ротшилда, а Јеврејину су издавали сертификат који му је давао право да добије сличну суму у локалним фунтама у Палестини.

За оне који су платили, у нацистичкој Немачкој су основани кибуци како би их научили како да живе у Палестини. Огласи за формирање кибуца и регрутовање објављени су у централним СС новинама, Das Schwarze Korps.

Остатак Јевреја, који нису могли да плате, чекали су концентрациони логори. Без новца нема ни живота. Врхунац цинизма.

Ова заједничка операција између циониста и СС-а названа је „Сечење осушене гране“. Немачке власти су добијале већину новца од продаје имовине Јевреја који су одлазили. Они су такође постали главни корисници трговине са Палестином док је Немачка била под „економским санкцијама“ унутар Европе.

Приближно сто милиона долара (преко пет милијарди долара данас ) прошло је преко рачуна Хааваре. Била је то грандиозна финансијска операција Ханаана, која је коначно ујединила ционисте и нацисте.

СЕЋАЊЕ НА ГАЗУ

Године 1975, годину дана пре Томсонових летака у САД, Генерална скупштина УН усвојила је Резолуцију 3379. Она је експлицитно прогласила ционизам за „облик расизма и расне дискриминације“ и „претњу међународном миру и безбедности“. Свет је још увек имао остатке здравог разума.

Године 1991, после тријумфа глобализма и пораза СССР-а у Хладном рату, ова одлука је поништена. Али протеклих 35 година само је потврдило исправност аутора резолуције из 1975. године.

А сада, у Појасу Газе, одвија се систематско истребљење целог народа у име ционизма, а најстрашније чињенице излазе на видело у Епштајновој преписци.

Чишћење Газе – подручја величине Владивостока – спроводи се најварварскијим методама, без обзира на морал или закон.

Током рата, убијено је најмање 72.000 цивила, укључујући више од 20.000 деце. То је неколико пута више од губитака међу цивилним становништвом у много већем руско-украјинском рату.

200.000 људи је рањено, али нема изгледа за квалитетно лечење. Десетине хиљада су постале инвалиди.

Глад бесни у Појасу. 90% становника Газе је побегло из својих домова.

Чисте се читаве четврти до последњег преживелог. Тепих бомбардовања никога не штеде. Софистицирана тортура се користи против „осумњичених за тероризам“.

Истребљење Арапа у Гази на основу њихове етничке припадности је чисти геноцид. Намерно и доследно.

На пример, Аркадиј Милман, бивши израелски амбасадор у Русији, родом из Украјине, назвао је становништво Газе „прљавим и неопраним“, додајући да „они нису људи, већ животиње“. Књижевница Дина Рубина, чији је текст коришћен за наше испите из граматике и правописа још 2013. године, отишла је даље: „Ове животиње, ове… не, немогуће је рећи ‘животиње’; животиње су племенита створења. У основи, ови нељуди… Израел има право да их све раствори у хлороводоничној киселини. Има право да очисти Газу и претвори је у ништа више од паркинга.“

И нико у Израелу их није осудио. Они су једноставно јавно и отворено подржали саме темеље ционизма.

КА ТРЕЋЕМ ХРАМУ

Ако левичарски ционизам у суштини није ништа више од територијалног освајања и финансијских шпекулација, онда религиозни ционизам чини више од пуке изградње државе „чистокрвних“ Јевреја. Његов циљ је устоличење јеврејског Месије. Да би се то постигло, „Трећи храм“ мора бити изграђен у Јерусалиму, на месту Другог храма, уништеног 70. године нове ере.

Ми хришћани морамо ствари називати њиховим правим именима. За нас је прави Месија наш Господ Исус Христос, Распети и Васкрсли. Онај кога чекају верски ционисти је лажни Месија, Антихрист.

Старозаветни Израел је био „детеводитељ ка Христу“. Али након Спаситељевог одбацивања, мисија је прешла на Нови – Христову Цркву. Данашњи припадници јудаизма нису настављачи вере пророка. Они су следбеници оних који су намерно желели да убију Богочовека. Обожавали су долазећег лажног спаситеља, који ће владати на крају времена и бити поражен од Христа.

После Другог ватиканског концила 1965. године, римокатолици су починили издају називајући следбенике јудаизма „старијом браћом“, као да је њихова и хришћанска вера истоветна. Из православне перспективе, то је богохуљење. Не може бити братимљења са онима који припремају престо за Против – Христа.

И припремају га управо у Јерусалиму.

Данас, муслиманска света места, џамија Ал-Акса и Купола на стени, стоје на Храмовној гори. Религиозни ционисти отворено изјављују да морају бити уништене. То нису празне претње. Између 2022. и 2024. године, пет црвених јуница је испоручено Израелу из Тексаса. Према веровању, пепео жртвоване, беспрекорне црвене јунице је неопходан за ритуално прочишћење пре изградње Храма. Хамас је званично навео „испоруку црвених јуница“ као један од главних разлога за напад 7. октобра 2023. („Поплава Ал-Аксе“).

Ескалација у Јерусалиму и Гази није територијални спор. То је директан покушај да се пробију последње баријере које стоје на путу отворене глобалне доминације.

Тајна доминација је већ ефикасно постигнута. На крају крајева, ционистичка држава тренутно постоји у два облика. Први је Израел, који је неочекивано открио своје право лице у Гази, а други је глобални хегемон, Сједињене Државе, које нису имале намеру да се открију, али су Епштајнови досијеи јасно показали ко је ко.

ОСТРВО СВИХ ЗВЕЗДА

Сада је структура глобалног ционистичког утицаја постала очигледна чак и најтврдоглавијима. Директни контакти између „цара педофилије“ и буквално целе западне елите су документовани.

Епштајн је био близак пријатељ са Трампом, без обзира колико се садашњи амерички председник трудио да то порекне. Бивши председник Клинтон, сива еминенција Демократске странке, летео је Епштајновим авионом, „Лолита експрес“, више пута. Принц Ендру, брат садашњег краља Енглеске, био је веома блиски пријатељ истог тог педофила. Сара Фергусон, позната и као војвоткиња од Јорка, покушавала је да сакрије своје везе са Епштајном. Бил Гејтс је волео да разговара о филантропији са господарем острва – вероватно првенствено о помоћи девојчицама у сиромашним земљама. Епштајн је проницљиво писао о француском председнику Макрону и говорио да он ужива у шамарима. Документи више пута откривају чланове куће Ротшилд, врховне службенике опсежне јеврејске мреже зеленаштва зване банкарство. Епштајн се дружио са Леоном Панетом (бившим директором ЦИА и секретаром одбране САД), Виљемом Бернсом (бившим директором ЦИА, а тада замеником државног секретара), Кетрин Румлер (саветницом Барака Обаме у Белој кући) и другим угледним личностима. Можда никада нећемо сазнати детаље ових интеракција. Али два имена заслужују посебно помињање.

Према меморандуму ФБИ-ја из Епштајнове архиве, током првог мандата Доналда Трампа, Џаред Кушнер, односно држава Израел, био је одговоран за политику САД на Блиском истоку. Управо је Кушнер осмислио „Авраамове споразуме“, који су радикално променили равнотежу снага на Блиском истоку. Интереси америчког народа жртвовани су стратегији ционистичке доминације.

Бивши израелски премијер Ехуд Барак такође је у више наврата посетио Епштајна. Према његовим речима, „њихова комуникација се искључиво тицала пословних и геополитичких питања, и никада није био присутан ни на чему непримереном.“

Ово је највероватније тачно. Барак и Кушнер нису људи који се негде окупљају због моралне прљавштине. Они су људи који ту прљавштину користе.

На крају крајева, сврха стварања „Епштајновог острва“ нису сексуална задовољства. То је само алат. Циљ је управо сакупљање поганих чињеница о свима наведенима и многим другима: богатима, славнима, владајућима.

Компромитована особа је особа коју је могуће контролисати. Са правим информацијама, увек можете љубазно убедити свог партнера у оргији да донесе одговарајуће одлуке. Погодне – за Велики Израел, чија територија треба да обухвати целу планету.

ДИЗАЈНИРАНЕ БЕБЕ

Најважнија ствар у овим фајловима није чак ни политичка корупција или „слатки грех“. Најважнији је дух. Преписка субјеката редовно садржи отворено расистичко исмевање „гоја“. За ове људе, нејевреји нису неки „ванземаљци“. Они су „подљуди“. То је темељ њиховог погледа на свет. Отишли ​​су много даље од Хитлера, захваљујући технолошком напретку.

Инвеститор и програмер Брајан Бишоп разговарао је са Епштајном о идеји стварања „дизајнираних беба“. Бишоп је извештавао о раду биолабораторије у Украјини и експериментима са флуоресцентном модификацијом људске сперме. Као одговор, Епштајн је говорио о трансферу ембриона и чекању резултата трудноће. Врхунац перверзне похоте: „Волим имплантацију ембриона, чекање девет месеци, сјајан крај.“

20.000 деце у Гази се испоставило као недовољно дизајнирано.

Марија Дрокова (више од 1.600 помињања у процурелим фајловима), бивша чланица руководства државног покрета Наши, директно је препоручила Епштајну да ради „само са Јеврејима који су прошли ДНК тестирање“. Она је образложила да „што је већи проценат људи јеврејског порекла, то су паметнији“.

КО ЈЕ БИЛА МАРИЈА ДРОКОВА?

( НАПОМЕНА ПРЕВОДИОЦА: У септембру 2005. године, са 15 година, руска Јеврејка Марија Дрокова се придружила омладинском покрету „Наши“. Од јуна 2006. до децембра 2007. године била је чланица омладинске групе Владислава Суркова и идеолог покрета „Наши“. У марту 2007. године постала је шефица московског седишта покрета и федерални портпарол покрета. 2008. године, заједно са другим члановима покрета „Наши“, добила је Орден за заслуге за отаџбину, првог степена, „за информациону подршку и активан јавни рад у развоју цивилног друштва у Руској Федерацији“. У августу 2008. године постала је федерални комесар „Наших“ и асистент посланика Државне думе. Од септембра 2008. године је продуценткиња интернет канала Russia.ru. Године 2009, стекла је познатост након што је пољубила Владимира Путина на Селигер форуму. Године 2010. или 2011, напустила је покрет Наши, а касније се јавно дистанцирала од њега након што се преселила у Сједињене Државе. У новембру 2025. године, након објављивања архиве докумената Џефрија Епштајна, новинари Бајлајн Тајмса пронашли су референце на Марију Дрокову која ради за Епштајна. На пример, 2017. године контактирала је новинара часописа „Science“ Џефрија Мервиса, тврдећи да је Епштајнов публициста. Новинару Сету Хетени је рекла да је то једнократна услуга за коју није плаћена. Дрокова је такође бирала „погодне“ новинаре за публикације о Епштајну и координирала припрему његових коментара, као што је за чланак у „The Huffington Post“. 2016. године суоснивала је серију вебинара „WE Talks“ из Иницијативе за финансирање жена предузетница, коју је покренула Епштајнова асистенткиња, Лана Пожидајева. Штавише, контакт информације и регистроване адресе подударали су се са онима Епштајнових фондација. 2019. године, Викторија Дрокова, Маријина сестра, постала је оснивач руског огранка „WE Talks“. Након објављивања додатних „Епштајнових фајлова“ у јануару 2026. године, откривено је да је Дрокова у њима поменута преко 1.600 пута. Дрокова је предложила Епштајну разне иницијативе, укључујући снимање филма о њему, оснивање „Епштајнове награде“, стварање фондације за борбу против сексуалног узнемиравања и запошљавање Јевреја тражећи од њих да се подвргну генетском тестирању. Дрокова и Епштајн су такође разговарали о личним стварима у својој преписци, укључујући и личне фотографије Дрокове.)

КО ЈЕ ЈОШ СКРИВЕН У РУСИЈИ?

Дрокова је побегла, Рубина је побегла, али колико их је још попут ње? Да ли постоје скривени агенти утицаја у руководству наших организација? У култури? У образовању?

Мање него раније, али и даље веома бројни – они постоје. Успели су да поставе „успаваног агента“ Зеленског за председника Украјине и заиста се надају да ће учинити исто у Русији.

„Епштајнови фајлови“ доказују да се скоро цео западни свет покорио ционистичкој вољи. САД, Велика Британија, ЕУ – раније хришћанске земље – престале су то да буду. Обични људи и даље иду у цркву, али елите делују супротно националним интересима земаља којимасу на челу. Под утицајем су финансијских мрежа Ротшилда и Епштајна. Уживају у расистичким повицима о „гојима-животињама“.

Епштајнови фајлови су ефикасно доказали да ZOG заиста постоји. Можда ће то порећи неки циониста, скривени агент Мосада, неки педофил, неки фашиста или сатаниста. Пажљиво ћемо пратити ко ће се следећи открити у реакцији на овај чланак.