Константин Кисин: Велика Британија у пламену протеста

Десница се теши да је оно што се дешава у Британији (аутор мисли на насилне протесте против миграната и контра-протесте против деснице; прим. НС) повезано са новоизабраним премијером Киром Стармером. Левица се теши да би се за оно што се дешава могла окривити „крајња десница“. Стварност је много, много гора.

Она нема никакве везе са садашњом владом и неколико расистичких идиота који лупају наоколо су најмања међу нашим бригама. Да, насилни преступници требало би да буду процесуирани и да им се одреде строге казне. И да, Стармер и виши полицијски службеници су се заиста лоше носили са овом ситуацијом. Али основа из које проистиче ова ситуација је нешто од чега се не може побећи.

Британија има стагнантну економију која се ослања на јефтину страну радну снагу и становништво коме је доста масовне имиграције. Наша економија се заправо не ослања на јефтину радну снагу, али уколико бисмо обуставили њен прилив, наши политичари би морали да признају истину: да економија заправо не расте. То је разлог због чега наш бруто домаћи производ расте, иако једва приметно, док је наш БДП „по глави становника“ шокантно низак за развијене државе.

Привилеговане заједнице

Ми имамо отворену границу. Не, то није претеривање. Када сам дошао у Британију 1996. године, законита нето имиграција била је око педесет пет хиљада људи годишње. Данас толико број људи долази илегално сваке године.

Имамо муслиманско становништво, које као и сваку велику групу чине свакојаки људи. Већина њих су пристојни и поштују закон. Ипак, као популација муслиманска заједница се не интегрише: више британских муслимана придружило се Исламској држави и Ал Нусри него британској војсци, према наводима Гардијана и Њујорк тајмса. Потражите ово на Гуглу.

Закон о равноправности (Equalities Act) увеo је „заштићена својства“ која су заправо учинила припаднике извесних расних, етничких и верских група привилегованим. Делимично као исходиште овога, а делимично због ширег увођења идеја „разноврсности и укључености“, полиција, социјални радници и сви други владини службеници претварају се да не виде злочине које су починили припадници одређених расних и верских скупина.

Добар пример би биле такозване „силоватељске банде“, што су групе које доминантно чине пакистански и бангладешки мушкарци који као мете одабирају беле девојке и девојке Сике за групно силовање. Према проценама постоји неколико стотина хиљада жртава. Ови злочини чињени су током више од четрдесет година, а данас се и даље дешавају.

Демографски пад

Белачка британска популација је у демографском опадању. Они немају довољно деце, док имигранти и етничке мањине имају пуно деце. Заједно са масовном имиграцијом од око шестсто или седамсто хиљада људи годишње, већина британских градова је сада непрепознатљива.

Бели Британци већ су мањина у Лондону и у другим великим градовима и постаће мањина у самој земљи за време наших живота. Потребно је разумети да Британија није као Америка. Све донедавно (2001. година), белачко британско становништво чинило је и до 90 одсто укупне популације. Британија није и никада није ни била „нација имиграната“, али ће ускоро постати.

Упркос чињеници да је британски народ гласао против овога у свакој прилици која му се пружила. Гласали су против овога 2010, 2015, 2016. (Брегзит), 2017. и 2019. године, када су људи које су изгласали обећавали да ће зауставити масовну имиграцију и окончати илегалне уласке у земљу. На последњим изборима они су одустали од гласања за конзервативце и одабрали су или антиимигрантску Реформистичку странку Најџела Фаража или уопште нису гласали, због чега је забележена најнижа излазност за више од једног века.

То је један од разлога због којег видите појачани ниво цензуре и полицијског надзора мишљења у Великој Британији. Како су људи почели да изражавају своје неслагање са успостављеним стањем, одржавање овог стања ствари захтева све више и више репресије. То је разлог због чега су се [британски званичници] устремили и на Илона Маска – који је створио платформу на којој сопственим очима можемо да видимо да је, како то пословица каже, „цар го“.

Нереди које видите имају много дубоких узрока. Многи људи који пале имовину и харају по продавницама су само силеџије који су у потрази за јефтиним узбуђењем. Власти ће се њима са правом поступити у складу са законом. Али оно чиме се неће позабавити јесте узрок напетости које нарастају испод површине. Оне ће наставити да и даље одлажу суочавање са проблемом у неодређену будућност. Надам се да се ово појединачно распламсавање насиља може примирити, али заваравате се уколико мислите да ће то бити његов крај.

PS
Било је много храбрих људи који су нас упозоравали шта ће се десити. Сви они били су демонизовани и игнорисани.

Константин Вадимович Кисин је руско-британски сатиричар, либератаријански коментатор и коуредник (са Френсисом Фостером) подкаста Тригерометрија

Наслов и опрема текста: Нови Стандард

Извор: konstantinkisin.com

Превод: Милош Милојевић/Нови Стандард

Насловна фотографија: Hollie Adams/Reuters