Шта је Ескобар сервирао на тацни
Укратко, Ескобарово огољено обраћање пред спољнoполитичким одбором Представничког дома САД и у интервјуима које је дао протеклих дана, може се сублимирати у четири тачке:
Америка стоји само иза преговора независних држава Србије и Косова и подржаће искључиво дијалога те две равноправне државе.
Америка потпуно отворено подржава све у Републици Српској који ће да се супротставе Милораду Додику и његовој политици против уништења РС и одбране дејтонских овлашћења.
Америка може да утиче на избор функционера у Црној Гори и биће искључиво уз оне снаге које апсолутно бране једино евроатлантске циљеве и НАТО виде као врховни ауторитет и неспорно божанство.
Америка има циљ да потпуно прогна и прокаже било какав, па и најмањи, утицај Руске федерације и Кине у овом делу Европе и са тим неће бити никаквог компромиса.
И то је то. Нема ту више лажи и превара. Нема замаскираних стратегија. Нема дипломатских игрица и читања између редова.
Брутално, искрено, до сржи. Као деведесетих година прошлог века, Американци су јасно и гласно саопштили кога подржавају, ко су лоши момци и кога би требало протерати, забранити, санкционисати, ставити на црни списак. Ко би требало да буде бивши, а ко будући.
Зашто ово нису девeдесете?
Али, разлика између 2021. године и деведесетих више је него видљива и опипљива. Улази сада већ и у сферу емотивног и метафизичког.
Јер, Срби су крајем деведесетих година још у великој мери веровали да их привремено одрицање од прокламованих националних циљева бар води у светлу евроатлантску будућност.
Срби су још масовно веровали да, улазак у амерички вагон, значи и излазак из година беде, ратова, изолације, мрачне епохе, колективне депресије, цивилизацијске атрофије.
Срби су, махом, веровали да их, прихватањем америчког концепта за овај део Европе, чекају брзе интеграције, одбрана државне територије, живот са суседима на миру, равноправно и праведно суочавање са ратном кривицом.
После двадесет година, Србија је отрежњена од тих очигледних историјских заблуда.
Србији се, и после две деценије европског пута и спровођења свих западних реформи, земља и даље распарчава.
Србија се стратешки и смишљено удаљава од Црне Горе и свог народа у тој земљи. Србија се тера да зажмури на фронтални напад на само постајање Републике Српске. Србија се приморава да потпуно одустане од Косова
А не нуди се ништа. Чак ни чланство у ЕУ која, уздрмана од унутрашњих вредносних и цивилизацијских ратова и под притиском енергетске, економске, мигрантске и сваке друге кризе, више и нема никакву привлачност.
У реду за „америчку питу“
Зато је важно што Америка више не саопштава своје циљеве у паковању добронамерности.
Зато хвала Ескобару што је све лепо разложио и сурово сервирао Србима на тацни.
Зато хвала Вашингтону јер, осим што у овај регион шаље потрошене „питбул дипломате“ који прете и машу револверима, више не нема никакву суптилну и деликатну стратегију за наметање америчких интереса.
Зато, хвала америчком званичнику. Сад чак и они који не читају Спутњик знају шта нам се спрема.
Јер, ко од српских лидера прихвати ову понуду, а неки су већ стали у ред за порцију „америчке пите“, неће моћи да измишљају изговоре како нису знали шта им је сервирано да поједу.
