Кларк: Да је Милошевић прихватио Рамбује, НАТО не би реаговао

Кларк такође сматра да „посао још није завршен”, јер и даље постоје тензије између Београда и Приштине
Да је некадашње југословенско руководство прихватило споразум у Рамбујеу вероватно не би дошлом до тога да акција НАТО под називом „Савезничка снага” буде спроведена, изјавио је за Глас Америке пензионисани генерал Весли Кларк, главнокомандујући европских снага НАТО у време интервенције у СР Југославији.

Кларк је рекао да је интервенцијом окончано, како тврди, етничко чишћење које се догађало у том тренутку, а да је грађанима Косова пружена прилика да успоставе сигурност и демократију.

Кларк, међутим, сматра да „посао још није завршен”, јер и даље постоје тензије између Србије и Косова, а како каже, напетости постоје и између Бугарске и Северне Македоније, као и на Балкану.

Кларк тврди да је „споразум понуђен председнику Слободану Милошевићу у основи био идентичан споразуму предвиђеном за Босну и Херцеговину”. Он оцењује да се Милошевић „уобразио”.

„Када је 1995. требало пребацити НАТО трупе до БиХ, Милошевић се сагласио и поручио да се то може учинити преко територије Србије. Четири године касније променио је мишљење – одбацивши све понуђено. Саботирао је односе, преговоре и заправо сукоб учинио неизбежним. И тврдоглаво је истрајавао у томе”, тврди Кларк.

Он тврди и да су ваздушни напади „били уперени против тадашњег политичког режима.”

Каже да се Милошевић није предомислио и да је прибегао оружаном сукобу.

„Његове трупе су починиле бројне бруталности на Косову – тако да је он исход учинио неизбежним”, сматра Кларк и додаје да је после свега неколико дана Алијанси постало јасно да се Милошевић мора одрећи Косова.

„Да се није окренуо оружју можда би помирење било могуће, данас би можда било више мира, не би било актуелне напетости”, сматра Кларк и додаје да су се српске војне и полицијске снаге повукле са Косова, али да је у Србији, каже, и даље свеприсутно незадовољство исходом.

На питање новинара Гласа Америке – да ли постоје речи утехе за грађане које нису имале никакве везе са Милошевићем, али су они и њихове породице страдале, Кларк каже да су „деведесете биле тешке године за Србе”.

Кларк каже и да се осећао „ужасно” због цивилних жртава чији је узроком било њихово погрешно циљање. Он наводи да је било ствари које су чинили погрешно током кампање и људи су губили животе.

Интервенција НАТО је почела 24. марта, окончана 10. јуна 1999. године, а одлука о интервенцији, без сагласности Уједињених нација, донета је након неуспешних преговора у Рамбујеу и Паризу, фебруара и марта 1999.

Izvor Politika, 10. jun 2021.