Кирил Стрељников: СВАКО ПЕТО ПАРЧЕ ХЛЕБА

Русија је пронашла ново моћно оружје – у земљи.

Недавно је Министарство пољопривреде САД кроз зубе признало да је његова прогноза за извоз пшенице из Русије и даље висока – на нивоу од 43,5 милиона тона. У ствари, према руском Министарству пољопривреде, очекује се да ће извоз пшенице у сезони 2022–2023. бити знатно већи – на нивоу од 55–60 милиона тона (у односу на 32,6 милиона тона у 2021–2022), што је највиша цифра у последњих пет година. Али чак и ако поверујем на реч нашим непартнерима (који у прорачун стидљиво нису укључили могућности Крима), очигледно је да је Русија чврсто овладала моћном полугом утицаја на светску политику и економију, чији ће значај из године у годину само расти.

Као што је Владимир Путин већ напоменуо у својој недавној поруци, 2022. година санкција била је историјски рекордна година за Русију: у земљи је пожњевено најмање 150 милиона тона житарица и махунарки (скоро трећина више него годину дана раније), а извоз житарица у вредносном смислу повећан је за 15 одсто. Само у јануару и фебруару 2023. обим испорука пшенице из Русије готово се удвостручио у односу на исти период прошле године. Истовремено, због релативно малог броја становника у поређењу са највећим засејаним површинама у свету, унутрашње потребе Русије за потрошњом житарица износе само око 75–80 милиона тона годишње. Са нашим извозним цифрама, гарантовано ће нам остати огромне резерве од преко 17 милиона тона пшенице и преко 25 милиона тона свих житарица. То се никад раније није десило, што значи да ће хлебне картице, којима нам прете аутори санкција, у блиској будућности највероватније добро доћи њима самима.

Пшеница, кукуруз и јечам чине 94 одсто светских усева житарица, а за становништво многих земаља хлеб је основа исхране, што, с обзиром на негативне светске трендове, јача позицију Русије као глобалне банке хране која не штампа папирне кредите, него обезбеђује глобалну прехрамбену сигурност у више од 130 држава.

Русија је тренутно светски лидер у извозу пшенице и заузима око 19 одсто светског тржишта. Нашег жита нема само на два континента – на Антарктику и у Аустралији, а свако пето парче хлеба у свету је руског порекла. Сваки покушај да се смањи утицај Русије у снабдевању планете храном одмах ће изазвати катаклизме гигантских размера, које ће захватити и САД и ЕУ – а колективни Запад је тога добро свестан. Због тога је руски извоз житарица и ђубрива скинут са санкционих спискова, а управо сада западне земље грозничаво покушавају да продуже договор о житу, док сам генерални секретар УН лично јури светом да руски извоз ђубрива не буде ометан.

Објашњење такве великодушности, мекоће и љубазности лежи на површини: свету прети велика прехрамбена криза, чији крај не виде ни најдалековидији ангажовани стручњаци. Светске залихе пшенице и јечма су на најнижем нивоу у последњих пет година, док је потрошња житарица достигла вишегодишњи максимум. Стручњаци очекују још једну оскудну сезону за пшеницу и јечам у свету, што ће неминовно довести до смањења залиха житарица. Званичници Светске банке и Светског економског форума признају да је 349 милиона људи у 79 земаља на ивици глади и да ће се ситуација само погоршавати због прогнозираног глобалног пада производње хране у 2023. на најнижи ниво у последње три године. Примера ради, у 170-милионском Бангладешу цене пшенице су прошле године удвостручене, због чега хитно прелазе на јефтинији пиринач. „Светска башта“ коју представљају државе еврозоне није стајала по страни и осетила је опасност: инфлација хране у јануару 2023. износила је 14,1 одсто – а ово је само почетак. Почетак кризе приближавају стабилан раст становништва, сточног фонда, неповољне климатске промене, као и пад производње хране у земљама које су раније биле међу лидерима: на пример, жетва пшенице у Украјини, која је заузела друго место у производњи пшенице и јечма после Русије, са уделом од 28 односно 29 одсто, према неким проценама, смањиће се за трећину, а њен извоз неколико пута. Суше ће довести до пада извоза пшенице из Аргентине, а лоше вести стижу из Аустралије, Индије и ЕУ.

Консолидовани став експерата из пријатељских, непријатељских и неутралних земаља је веома прост: тренутно се не виде услови за значајан пад светских цена житарица у односу на јул-август 2022. године; због смањења профитабилности у неким земљама, пад жетве у 2023. години може бити скоро један и по пута; општа ситуација на светском тржишту подстиче даља поскупљења.

Владимир Путин је још 2018. рекао да Русија већ од хране не зарађује мање него од извоза оружја. Слично стање видимо и сада: према отвореним подацима, руски портфељ извозних одбрамбених налога износи најмање 50 милијарди долара, а минимални предвиђени приход од продаје хране у 2023. процењује се на 40 милијарди долара.

За разлику од оружја које се прави алатним машинама, на тржишту хране које рађа земља Русију нема ко и нема чиме да замени, што значи да ће се утицај наше земље на глобално тржиште и глобалну политику само повећавати.

Наши непријатељи могу из подлости и зависти да укину „Лабудово језеро“ или руски језик, али не могу да укину руски хлеб.

Русофобија је одличан производ, али не можете на хлеб да је намажете. А увек желите да једете.

(РИА Новости; превео Ж. Никчевић)