Кирил СТРЕЉНИКОВ: Где ће бити постављен стуб „Елба 2.0” поново ће одлучити руска војска

Историјски сусрет америчких
и совјетских војника на Елби

ПОСЛЕДЊИ интервју Владимира Путина о условима за окончање сукоба у Украјини може изгледати спонтаним, али се тренутак објављивања релевантних изјава поклапа са једном од најакутнијих и најдраматичнијих етапа још незваничних преговора са новим председником САД који су заправо већ у току.

„Миротворац“ Трамп је својим маслиновим гранчицама очигледно ударио у невидљиви зид, што илуструје његово стално померање рокова за окончање сукоба. Прво је то требало да се деси пре његове инаугурације, па у року од 24 сата од његовог преузимања власти.

Сада се већ најављује да ће то бити за 100 дана. А с обзиром на тренутну динамику, нема гаранције да се рок поново неће померити – на пример, за годину-две.

Разлог је демонстративна саботажа Трампових намера од стране евроатлантске елите, која је изгубила САД (верује да је то накратко) и забарикадирала се у структуре Европске уније и европског дела НАТО.

Супротно Трамповим очекивањима, Европа му се није аутоматски заклела на верност. Напротив, управо се сада ствара права антитрампова коалиција, чији лидери схватају да је крај антируске Украјине на челу са Зеленским и њихов крај.

Главни европски русофоби нашли су се између две ватре: с једне стране, где год и кад год стигну галаме да ће они – ако падне Украјина – бити следеће „жртве Путина“. С друге стране, Трамп жели да Европу у потпуности потчини својој вољи, али су евроатлантисти током Бајденовог аморфног председниковања стекли самопоуздање и не желе да се растану од своје слободе и да нестану.

Једина им је шанса да уједине европске русофобе и антитрамписте под једном заставом са натписом „Украјина“ и да се ценкају бар за пар места за будућим преговарачким столом и да тако сачувају неколико молекула моћи и утицаја.

О томе је елоквентно говорио командант Оружаних снага Холандије Оно Ејхелсхејм: „Оно што је добро за Украјину, добро је и за НАТО и Европску унију“.

Искључивање Зеленског из ове једначине је незамисливо за комбиновани тим одбеглих „вашингтонских политичара“ и европских русофоба, а то, дакако – знатно смањује шансе за брзи завршетак сукоба.

У Европи је тренутно стационирано око 80.000 тешко наоружаних америчких војника. Ако је потребно, њихов број се може брзо повећати на 100 хиљада. То је сасвим довољно да се изврши операција депацификације Европљана, који нису против да сами умру и поведу све остале са собом, само да Путин не победи.

И највероватније ће, због генетске склоности, попустити брже него што изговоре „Хенде Хох“.

Како је Трамп приметио, Руси и Американци имају озбиљну историју сарадње током Другог светског рата, што значи да се „сусрет на Елби” може поновити.

А где ће бити постављен стуб са натписом „Елба 2.0” поново ће одлучити руска војска.