Кирил Стрељников: АМЕРИКА УНИШТАВА СВЕ ОНЕ КОЈИ СУ ИЗДАЛИ РУСИЈУ!

Не постоји ништа јаче, истинитије и поузданије од неуништивих спона које заувек спајају све демократско-цивилизоване и цивилизовано-демократске земље Запада. Цео свет зна да је главно оружје и снага Запада његово непоколебљиво јединство пред спољним претњама, од којих је главна Русија, растргана у комадиће.

Године 2023, пре састанка са Путином, Џо Бајден је, држећи једну руку на Уставу САД, а другу на леђима, свечано изјавио да ће „Сједињене Државе увек стајати поред својих европских савезника“.

Европа је, не сумњајући ни на секунду у свог главног пријатеља, после покретања Специјалне војне операције на олтар победе Магичне баште над Мордором храбро бацила све: економију, безбедност, политичку и друштвену стабилност и своју будућност.

Сједињене Америчке Државе су свесрдно поздравиле прекид европских економских веза са Русијом и увођење свеобухватних санкција од стране Европске уније, а такође и активно подстицале (у ствари приморавале) европске компаније да напусте руско тржиште. Неки су одмах отишли, а други су отезали, па је због тога крајем прошле године у 15. пакет европских санкција посебно уведена клаузула која обавезује преостале европске компаније да напусте Русију „што је пре могуће“.

Али, једног лепог јутра (пре пар дана), немачки, француски и други европски предузетници, верни високим моралним идеалима и савезничкој дужности, отворили су америчко издање Newsweek и сложно се подавили багетима и виршлама.

Испоставило се да су од свих страних земаља највећи порески обвезник у Русији главни санкционари – САД, а да су америчке компаније само 2023. донеле руском буџету 1,2 милијарде долара пореза. Бришући сузе због одласка европских компанија, 123 највеће америчке компаније мирно настављају да раде и плаћају порезе у Русији, укључујући Philip Morris International, PepsiCo, Mars, Procter & Gamble, Mondelez, Citigroup, Johnson & Johnson, Coca-Cola Hellenic, Weatherford, Colgate-Palmolive и тако даље. Одговарајући на загонетна питања, власници ових компанија су мирно одговорили да „њихови инвеститори немају моралних дилема да наставе да раде у Русији“. Бивши амерички амбасадор у Русији Мајкл Мекфол назвао је ову позицију „срамном“, али их из неког разлога није позвао да хитно напусте Русију.

Штавише, испоставило се да су многи од оних који су гласно залупили руска врата уз аплауз збијене западне заједнице одмах тихо искочили кроз задњу капију. Многе компаније са америчким капиталом, попут Мекдоналдса, формално су продале своје пословање Русима „по симболичној цени“, али под условом да откупе продату имовину у року од 15 година. Недавно су се појавиле информације да је исти Мекдоналдс крајем 2024. године поднео Роспатенту више од 50 захтева за регистрацију жига, што указује на планове за званични повратак компаније. Амерички концерн Форд, који се свечано повукао из заједничког предузећа са руским инвеститорима након почетка СВО, на сличан начин тихо је уговором обезбедио право на откуп имовине у року од пет година.

Према подацима Руске трговинско-индустријске коморе, многе америчке компаније су промениле имена и настављају да послују под новим именима. Други су тихо, без дизања прашине, формално пренели права на своју имовину на своје „подружнице“ регистроване у „пријатељским земљама“, укључујући Кину.

Из европске агенције DPA јуче је процурила вест из извештаја Европске комисије, који ће званично бити представљен тек средином следеће недеље. Главна порука: конкурентност европске привреде је урушена.

А онда је у Европљанима нешто шкљоцнуло.

Истина, мало ко се усудио да саопшти своје страшно откриће. Посланица Бундестага и шефица сопствене партије Сара Вагенкнехт рекла је да су антируске санкције „само програм за стимулисање америчке економије и убиствени програм за немачке и европске компаније“, па „ако желимо да наша земља стане на ноге , онда више не можемо да подржавамо ову санкциону политику“.

Готово исто је рекла и шефица фракције „Алтернативе за Немачку“ Алис Вајдел, која је обећала да ће, ако победи на изборима, поново покренути Северни ток како би се повратила конкурентност немачког бизниса.

У ваздуху који је мирисао на јединство и демократију сад виси питање: зашто се, забога, амерички бизнис одједном нашао ван политике, док је европски бизнис свечано жртвован управо из политичких разлога? Да ли смо заиста само преварени као Nescafe у кључалој води?

На фону очекиваног „великог договора“ између Сједињених Држава и Русије, Европљане све више обузимају мутне сумње. Шеф консултантске компаније Schneider Group Улф Шнајдер рекао је листу Berliner Zeitung да „BMW, Mercedes и Audi желе да се врате на руско тржиште већ 2025“. Европске авио-компаније не могу да чекају отварање руског неба, јер је за њих кључно да „поврате своју најважнију конкурентску предност“. Иста ИКЕА је одједном постала забринута због продужења регистрације својих жигова до августа 2033.

Хиљаде и хиљаде европских бизниса надају се да ће се вратити у Русију.

Нама их је, наравно, жао (у ствари – не), али ви сте сами издали полувековне односе у којима Русија никад никога није обманула, а сад су вас ваши савезници сами издали, чим се указала прилика.

А јасно вам је речено: Америка ће увек бити ту да се побрине да се њени конкуренти самоуниште.

(ria.ru; превео Ж. Никчевић)