КИНА – ДРЖАВА И НАРОД ЗА ДИВЉЕЊЕ

„Ономе ко зна чекати, вријеме отвара врата.“ (Кинеска мудрост)

„Када је очигледно да циљеви не могу бити постигнути, немојте мијењати циљеве, мијењајте кораке.“
(Конфуције, 551-479, кинески филозоф и друштвени  реформатор)

„Није важно да ли је мачка црна или бијела, важно је да лови мишеве.“
(Денг Сјаопинг,1904-1997, кинески политичар, државник  и дипломата, отац кинеског привредног чуда)

 

Кина, као држава, непрекидно траје више од 2200 година. Кинези своју државу називају Чонгуо (Чонг-гуо  – Средиште свијета) или Чонгхуа. Ти називи потичу још из античких времена и вјеровања да је та држава центар планете.

Вјерује се да је садашње име „Кина“ настало у вријеме ратова за уједињење, захваљујући трговини између државе Ћин и Индије. Та кинеска држава из које је долазила скупоцјена свила, у Индији је постала позната као „Цина“, од имена династије која је њом владала. Када је та династија покорила остале кинеске државе, име се пренијело на цијелу уједињену државу.

Кинески дух је уобличен световним филозофијама, прије свега конфучијанизмом, који се заснива на дужностима, а не на правима. Конфуције, или Конфучије (кин. Кунг Фу Тсу – „Поштовани учитељ Кунг“) је проучавао оно што је исправно и прикладно, што је у складу са моралним законом. Његова  етика се заснива на: начелу друштвеног реда, племенитости и исправности. Идеал му је био племенити човјек који савјесно и предано обавља своје дужности за добробит заједнице чији је члан.

Као човјек велике мудрости и друштвени и морални реформатор, Конфуције је настојао да се његов етички идеал оствари и на нивоу друштва – државе у цјелини, као етички државни поредак. Сматрао је да се државом добро управља ако сваки појединац предано обавља своје дужности. Најважнију улогу у томе има примјер који даје владар. Идеалан владар дјелује снагом сопствене врлине, без наметања силе. Однос између владара и поданика заснива се на праведности и добронамјерном управљању.

. Конфуције је говорио:

_ Када владаш, зашто прибјегавати убијању? Када тежиш добром, људи ће бити добри…

Конфучијанизам карактерише и трудољубивост, штедљивост, правичност, оданост колективу и спремност на жртвовање за добробит заједнице, те поштовање друштвене хијерархије и приоритета општих над појединачним интересима.

Иначе, кинески идеограм – „светац, мудар човјек“, који је неспорно Конфуцијев атрибут, састоји се из знакова за уво, уста и владара. Значи да је то човјек који контролише оно што прима преко уха и оно што му излази из уста, то јест, човјек који влада својим мислима и ријечима.

Кинеска животна филозофија и поглед на сопствену државу заснива се и на брижљивом планирању,  стрпљивости  и поступности у приступању промјенама  и у оцјени прошлости.

У прилог томе, навешћу двије анегдоте:

Кад је, почетком 70-тих година 20.вијека, француски министар упитао тадашњег кинеског премијера Џу Енлаја шта мисли о Француској револуцији, премијер је одговорио:

-Прошло је само двјеста година од тада и рано је за закључке?!

Денг Сјаопинг је доживио прогон и протјеривање у унутрашњост Кине, од стране Мао Цедунгове власти. Када је из „унутрашњег изгнанства“ дошао на власт, није извршио „демаоизацију“ и спријечио је политичке подјеле и расипање друштвене енергије, ријечима:

-Мао је био у праву 70 одсто, а гријешио је 30 одсто!

На тим основама, Кина поново постаје најмоћнија држава на свијету, као што је то била и раније, у дугом временском периоду. Око 1820.године, у свјетском бруто друштвеном производу (БДП) Кина је учествовала са 32,4 одсто, Европа са 26,6 одсто, а САД са свега 1,8 одсто!

Од краја седамдесетих година прошлог вијека Кина доживљава економски бум. Годишњи раст њеног БДП-а био је, просјечно, око 10 одсто. За разлику од западног „казино“ и „рентијерског“ капитализма и виртуелне економије, Кина унапређује производни (индустријски) капитализам и реалну економију.

Отац кинеског привредног чуда је Денг Сјаопинг, са својим доктринама о „социјализму с кинеским карактеристикама“, „социјалистичкој тржишној економији“ и „једнопартијском капитализму“. Карактеристика кинеске економије је  и „усмјерена импровизација“, што значи експериментисање на локалном нивоу, по директивама централне владе. Тек након тога, оно што је дало добре резултате примјењује се на ширем подручју и на крају на цијелу државу.

Кинеско државно руководство је на вријеме схватило да је банкарство изузетно важно јавно добро и да га треба задржати у државном власништву. Кинеске банке позајмљују новац привреди за развој и не баве се, као западне банке, искључиво профитно мотивисаним, ризичним  шпекулативним пословима са хартијама од вриједности, шпекулативним трговањем некретнинама и слично.

И велики енглески економиста, Џон Мајнард Кејнс, казао је „…нека банкарски систем у свему битном буде националан“.

Јер циљ страних (западних) банака, углавном, није улагање у развој земље домаћина, већ остваривање већег профита захваљујући нижим трошковима радне снаге и репатријација односно изношење профита на шпекулативно профитабилније дестинације у иностранству.

БДП Кине, у 2020.години, износио је 14,72 хиљада милијарди америчких долара (USD), док је БДП САД износио 20,94 хиљада милијарди USD. И ако се самјерава БДП по глави становника, за 2020.годину, још увијек је велика разлика: у САД је био 63.543,58, а у Кини 10.500,40 USD.

Међутим, треба сагледати и БДП исказан по паритету куповне моћи. То је БДП, обрачунат по тржишном валутном курсу, расходном (потрошном) методом и коригован статистичким техникама зависно од нивоа  потрошачких цијена и броја становника, прије свега. По том показатељу, Кина је већ престигла САД: у 2019.години, кинески БДП је био 23,4 хиљада милијарди, а БДП САД 21,4 хиљада милијарди USD.

То показује да кинеска привреда годишње произведе више производа и услуга него САД, те да се у Кини за одређени износ јуана може купити више производа и користити више услуга, него у САД за  одговарајући паритетни  доларски износ.

Кина је највећи свјетски индустријски произвођач и највећи свјетски извозник. Кључни фактор њеног привредног раста су инвестиције, чији је удио био између 40 и 50 одсто БДП-а. Штедња у Кини износи огромних око 25.000 милијарди USD! Ова земља је постала водећа и у савременим технологијама (информатика, телекомуникације, вјештачка интелигенција…)

Према прогнозама, кинески БДП ће у овој години порасти за 8,4 одсто. Економски стручњаци предвиђају да ће, већ 2028.године, и кинески БДП по тржишном курсу валута, превазићи амерички.