Кецмановић: Западна и сарајевска сачекуша за Додика и Српску

Пише: Ненад КЕЦМАНОВИЋ

КОЛЕКТИВНИ Запад заоштрава хибридни рат против Српске.

Већ је много коментарисана лакрдија са Кристијаном Шмитом пропалим кандидатом за в.п., који кривично гони све који се оглушују о његове приватне законе, неоколонизатори Српске шире црну листу политички неподобних функционера.

Поред предсједника Републике на списку су се нашли и премијер, спикер парламента, министри и круг ће се ширити и на посланике, иностране пријатеље Српске, све до хапшења народа. Најновије мјере из широког спектра су блокирање платног промета са иностранством и интернет веза институција РС.

„Слиједи ли коначни обрачун са Српском?“ била је тема трибине одржане првих дана октобра у Београду. Одговор учесника је био потврдан, а лајтмотив свих излагања – „оптужују Додика, а суде Српској“.

Позивом Додику да се изјасни о кривици пред судом БиХ у Сарајеву је ето то што слиједи и почело, затим су експресно одбијени аргументовани приговори оптуженог и у најкраћем року заказано суђење. Онда је, притисак на Додика појачан санкцијама за његову дјецу. Сутра биће и унуке.

Ако неком већ и до сада није било јасно, читава историја послијератне БиХ била је историја рушења Дејтонског споразума од странне њених креатора. А циљ је укидање РС и на томе раде муслиманско Сарајево и колективни запад.

Из Сарајева понављају да је Српска геноцидна творевина и привремено окупирана територија. А колективни Запад отима надлежности, јавну имовину, ентитетске границе, право да бирају свог предсједника.

Рекло би се да остаје још само име Република Српска које ће означавати празну љуштуру. Но и то само накратко, јер већ одавно постоји замисао да се укине и име и да се Српска зове „Сјеверо-источна Босна“, као што је и Српско Сарајево преименовано у Источно Сарајево.

Холбрук је одмах послије Дејтона рекао да су САД погрјешиле што нису натјерале Милошевића да се одрекне имена Република Српска. Ешдаун је 2004. изјавио да је „могуће укидање Српске“. Петрич 2014.: „Вријеме је за укидање Српске“. Силајџић 2007: „Циљ ми је укидање РС“. Чак је и Сулејман Тихић тражио пред Уставним судом БиХ укидање РС.

Само тренутно им је на дневном реду предсједник Републике, а онда ће отети и све преостало што је успио да одбрани Додик, подржан изборним повјерењем народа.

Прогноза да ће се послије 10, 20, и, ево, скоро и 30 година грчевитог отпора РС и ХБ, одустати од фатаморгане јединствене Босне без ентитета и кантона, коју неће два од три конститутивна народа, испоставила се нетачна.

Њима се није журило, а Срби су вијековима навикли да издржавају у отпору. Међутим, са глобалним геополитичким промјенама наглог опадања моћи САД и европских сателита, односно успона евроазијских џинова, колективном Западу је почело да се жури па је и Додик одговорио пројектом осамостаљења и споразумног разлаза, који је изазвао нервозу и устоличење в.п. који није добио неопходну сагласност СБ УН.

У лаж их је додатно утјерала Цвијановићева, колективна предсједница БиХ, захтјевом Гутерешу да објелодани записник са сједнице СБ на којој је Шмит наводно изабран за в.п. Нешић, министар безбједности у Савјету министара БиХ утврдио је црно на бијело да је Шмит пријавио боравак у Сарајеву као њемачки дипломата, а не као в.п. УН у БиХ.

Елем „империја лажи“, како их је назвао Путин, а код нас додају „ко лаже, тај и краде“.

Преостаје питање да ли ће одмах ићи до краја и покушати да српском народу у БиХ уз надлежности, опљачкају и јавну имовину, укину ентитетске границе, киднапују демократски изабраног предсједника Републике.

Нема више миц по миц, него све и одмах.

Многи сматрају да им, поред рата на Блиском Истоку и у Украјини, те напетости са Кином око Тајвана није до новог, трећег или четвртог живог или потенцијалног жаришта у БиХ. Да, али им је, док су очи свијета упрте далеко од Балкана, права прилика да лаке поене покупе у Српској на Додику и његовој дјеци.

Ако ово могу да раде предсједнику Републике шта ли ће тек осталим анонимним грађанима Српске?

Шмит и Марфи су, опет, толико закували у БиХ да је логично очекивати да их врате кући. Да, али ако Шмита повуку више неће моћи регуларно да изаберу другог.

У својој бахатости погријешили су што Инцка нису оставили за доживотног в.п. Он је био прошао процедуру у Савјета безбједности УН.

Изгледа да нам 30 година рушења Дејтона није било довољно да схватимо да није требало попуштати ни у детаљу, не правити концесије, компромисе, преговарати о стварима које су већ написмено договорене. Али, најгоре је сада се међусобно оптуживати гдје је ко погријешио па попустио, отварати унутрашњи међустраначки фронт и тиме ићи на руку заједничком непријатељу у Сарајеву у Бриселу и прије свега у Лондну и Вашингтону.

Не треба се заваравати да је Париз бољи од Берлина, Брисел гори од Вашингтона, Лондон најгори од свих. Колективни Запад, бар када је ријеч о Србима, има јединствен колонијални однос, па и Срби морају да буду јединствени у одбрани националне слободе.

Запад је у БиХ јасно заузео једну страну у БиХ јер су Бошњаци показали традиционалну послушност окупаторима, османлијама, хабсбурговцима, хитлеровцима.

Суд и Тужилаштво БиХ су нека врста „малог Хага“ за који је и прије процеса Додику одавно назван „суд за Србе“, и не треба заборавити да је Хашки трибунал по завршетку рад, своју комплетну архиву послао на чување и поступање у Сарајево.

Федерални министар унурашњих послова Рамо Исак изразио је спремност – ако Суд тако одлучи – да ухапси Додика већ на сљедећем рочишту у Сарајеву. Ипак, није све тако црно …

Или, док једнима не омркне другима не сване. Изненада је избио је рат на Блиском истоку и карте су се нагло измијешале у бошњачком дијелу БиХ. Сукоб Израела и Палестине, као што смо прије двије недеље и предвидјели, Бошњаке је разапео између оријенталне душе и окциденталне калкулације. Подјела не иде између њих него кроз сваког од њих.

У први мах су не само „грађанска коалиција“ на власти, него чак и Мешихат, демонстрирали лојалност Американцима, имплиците Јеврејима, али након прекорачења нужне самоодбране и сурове одмазде у Гази, дошло је до експлозије не само хуманитарне него и исламске солидарности са Палестинцима против САД, коју ће проамеричка власт у Сарајеву тешко обуздати.

Џевад Галијашевић је навео десетине пунктова исламског тероризма у бошњачким кантонима. А да се антисемитизам можда већ увукао и у институције ФБиХ, указује прекјучерашња одлука Агенције за банкарство ФБиХ да без образложења затвори Микрокредитну банку коју је 2017. формирала Јеврејска општина.

Откуд баш сада?!

Златко Лагумџија, актуелни амабасадор БиХ у Вашингтону морао би своје шефове да упозори на посљедице фетве.

Када је својевремено био на власти запало га је да на захтјев САД, упркос уличним протестима, изручи алжирску групу муџахедина у Гвантанамо због сумње да су рушили куле близнакиње Свјетског трговинског центра у Њујорку. Након тога је не само изгубио изборе него и чело и данас најјаче опозиције Изетбеговићевој СДА.

О превирањима у бошњачком корпусу свједочи и шокантан интервју угледног професора Златка Хаџидедића на ТВ Фејс. Говорио је да су САД изгубиле рат у Украјини, о томе да бошњчки медији то крију, о бошњачком поданичком менталитету, о потреби да се Бошњаци пресаберу и уздају у се, те афирмативно цитирао Путина.

Елем, Марфи и Шмит су у великом белају, јер погрешна процјена ситуације у БиХ може да их кошта добро плаћеног радног мјеста. Овај потоњи је већ дискретно објелоданио свој шестомјесечни извјештај за сједницу СБ УН под радним наловом „Додик је за све крив“. Али у Њујорку га, са контра-извјештајем из Српске, чека руски амбасадор Бенземија.

А што се тиче оних који понављају ноторну чињеницу да Додик није исто што и Српска, нека замисле како би изгледала Мађарска без Орбана, Русија без Путина, Кина без Сија! Или, нека погледају шта се десило са Њемачком послије одласка Меркелове! А онда нека закључе шта би било са Српском без Додика.

Ако им се чини да би било исто, или чак боље, нека размисле зашто су се наши западни неоколонизатори окомили лично и породично баш на њега.

Ваљда они знају.