Кецмановић: Вучићеве вакцине руше бошњачки мит да „Босни увијек сво зло долази из Београда“

Пише: Ненад КЕЦМАНОВИЋ

КАДА у Сарајево стигне довољна количина вакцине са Запада, Бошњаци, који су је примили у Србији, мораће да крију да су „издали Босну“.

Они који су остали у Босни и преживјели пандемију понашаће се као мирнодопски хероји одбране „суверене, цјеловите и јединствене“ државе. А Србија ће можда морати да се извињава што је понизила и увриједила Босну.

Како сад то?

„Срби користе и болест да Бошњаке претворе у народ без државе, у њихове просјаке, а наше посрбице им помажу у томе“ – објашњава Мухамед Бороговац, један од оснивача СДА, на сајту Гласник Бошњачког конгреса, који у БиХ и у иностранству има 25 хиљада посјетилаца.

Револтиран прихватањем Вучићевог поклона и бјесан због колона аутобуса и приватних возила којим је бошњачки народ кренуо у Србију да бесплатно прими вакцину, утицајни екс-реис Мустафа Церић то назива „срамотом вијека“ и „понижењем које је превршило сваку мјеру“.

Отвореним писмом се обраћа се Бакиру Изетбеговићу: „Како ико у босанској власти може мирно да спава док гледа редове босанских грађана како хрле у Србију, која им је толико зла нанијела на тијелу и души, која негира геноцид, која нема емпатију за њихов бол и патњу, али има сажаљење за њихов страх од короне, па их вакцинише“.

На крају га екс-реис-ефендија пита: „Да ли је ико из Босне од босанских љекара провјерио садржај и квалитет тих вакцина, које Бошњаци примају у Србији“, иако је министрица Бисера Турковић већ утврдила: „То су вакцине пред истеком рока употребе и прављене су за сиромашне народе“.

Било је, истина, и одмјереније негативних, па и само уздржаних реакција.

Већ при дочеку вакцина на сарајевском аеродрому, Џаферовић и „резервни бошњачки“ Комшић, уз срамежљиву захвалност Вучићу испољили су нескривену нелагоду због „контроверзних реакција у јавности“.

Новинарска ТВ звијезда Сенад Хаџифејзовић линком у јутарњем програму београдској ТВ Прва, уз комплименте за Вучића, али би више волио да је Додик од Руса добијене вакцине подијелио са ФБиХ. А на питање водитељке: „Да ли сте лично већ били или планирате доћи у Београд на вакцинацију?“, одговорио је да ипак неће због босанског патриотског поноса.

„Ја сматрам да вакцину треба да је примим у својој земљи Босни!“

Овим својим јавним домољубљем постидио је све оне који су по вакцину ишли у мрску Србији, па већ сада треба да крију да су „издајници“.

Ахмед Бурић, новинар ветеран сарајевског Ослобођења, изјавио је за београдску РТС да замјера Вучићу што је „поклон-пакете вакцина уручио Џаферовићу и Комшићу на аеродромској писти, умјесто да је дошао у град, у зграду Предсједништва на кафу и тако указао поштовање домаћину“.

Неко га је који дан раније допунио циничном опаском да је „Вучић са пакетићем вакцина на Бутмиру постројио комплетно Предсједништво БиХ.

Угледни бошњачки интелектуалац др Есад Бајтал је у више медијских иступа изјавио да „Вучић, дајући предност Српској у односу на ФБиХ у испоруци вакцина, дијели БиХ“. Није му, међутим, засметало што је сљедећа пошиљка из Београда била адресирана на ФБиХ. Нити је из чињенице да су сви пунктови за вакцинацију у Србији били једнако отворени за све грађане оба ентитета, по аналогији закључио да Вучић уједињује БиХ.

Како објаснити ову скандалозну реакцију бошњачке политичке, вјерске, медијске и интелектуалне елите на хуман акт комшијске солидарости у невољи?

Одњеговани анимозитет према Србима потиче још времена два српска устанка којим су Турци и „потурице“ протјерани из Србије“.

Ватиканско-бечку стратегија завађања муслимана и Срба, коју је развио Калај, надживила је неуспјехе не само свога творца, него и насљедника Анте Павелића, Кардеља и Микулића, Алије и сина, Инцка и претходника.

Грађански рат, али још и више хашко конструисање и предимензионирање српских злочина у Хагу и мистификација Сребренице – дефинитивно су затровали односе два по много чему блиска народа.

Како бошњачком народу, коме два Изетбеговића већ четврт вијека понављају мантру да „Босна неће бити мирна све док Србија није довољно слаба“, да је „Босни и Бошњацима увијек сво зло долазило из Београда“, да је „Србија агресор“, а „Српска геноцидна творевина“, сада рећи да тај исти „лош народ“спашава бошњачке животе.

Да, десетина хиљада Бошњака лично свједочи „о савршеној организацији, ефикасности и љубазности у српским центрима за вакцинацију“. Али, они су ипак мала мањина која је зарад живота и здравља пристала на „национално понижење и срамоту“ и због владајућег дискурса србомржње мораће пред околином да крију да су „кукавички“ ишли по вакцину у Београд.

Импресивна хумана мисија Србије наишла је на велику захвалност у Српској, Црној Гори и Македонији, те признања у свијету, и то је довољна сатисфакција. Једино је у бошњачким кантонима наишла на незахвалност.

Да ли актуелној бошњачкој власти више било шта нудити јер није споран њихов реални интерес него став да неће ништа од Србије и из Србије?

Да је Вучић умјесто „пакетића“у Сарајево донио и све расположиве вакцине – посумњали би да се ради о хемијском оружју за помор Бошњака.

Да је са њима послао и све своје медицинаре да изврше масовну вакцинацију, ко бих их увјерио да се не ради о инвазији на Босну?

ЕУ их је изиграла за Ковакс програм, САД и Британије вакцинишу најприје све своје, неће малигне вакцине из Русије и Кине, а ето гадљиви су и на „српске“.

Треба ли Срби да повлађују том безобразлуку?

Да ли и Србија послије толико одбијених добрих намјера може да се осјети понижена и увријеђена?

Не би ли и Срби и Хрвати који живе на 75 одсто БиХ могли да замјере што се Србија толико титра око Бошњака на мање од 25 одсто Босне, јер умишљају да је 100 одсто њихова, да у томе имају западну подршку и да читав свијет према њима има комплекс кривице.

Додик им је ономад поновио рационалан приједлог: „Или да још једном покушамо да се договоримо или да се мирно разиђемо“.

Није ли послије скандала са вакцинама вријеме да им и Вучић каже: „Убудуће, ако вам нешто затреба, јавите се на 00381 и лепо замолите, па ћемо размотрити!“.

Тако ће више цијенити „агресорску Србију“, „геноцидну Српску“ и „лош српски народ“.