Кецмановић: Ви, колега Сервер, у ствари преко Додика нападате Трампа и нову политику САД

Фото: Медија центар Београд

„БОГ си ове хефте!“, говорило се у сарајевском жаргону за некога ко избије у центар пажње јавности. То је не само једне хефте него већ читав мјесец Данијел Сервер, професор међународних односа на Џон Хопкинс универзитету и екс специјални изасланик САД за Балкан.

Радио, ТВ, штампа, мреже у Сарајеву интервјуишу га и преносе не би ли добили ријеч утјехе из Трампових САД које су их се одрекле и, што је још горе, спасиле од оног шејтана из Лакташа.

Најзанимљивији је разговор који је Амир Зукић (Пресинг, Н1) водио са Сервером и Аднаном Хадровићем, савјетником у Институту за глобалну политику још мање познатом од њега самог, можемо и занемарити јер се углавном слагао са оним што кажу Амир и професор и није био сигуран да ли је муслиман, Бошњак, Босанац, грађанин или Американац, иако су га само због овог потоњег и позвали.

Сервер је, опет, више саучествовао у Амировој боли што им је Додик опет измакао него што је као некад ауторитативно прогнозирао надолазак унитарне БиХ.

Данијел Сервер у афекту упада у контрадикцију. Са једне стране тврди да је Додик платио Трампову подршку, а са друге да је подршку добио зато што се његови ставови уклапају у политику Трампове администрације.

О чему се ради?

Ако се „уклапа“, није било потребе да плаћа, а ако је платио, није важно да ли се уклапа. Ради се, рекло би се о томе, што је Север један од најгорљивијих заговорика „повратка САД незавршеним пословима у Босни“ окупљених у Стејт департменту из времена Клинтонових, Обаме и Бајдена, па се са доласком Трампа повукао у дубоку државу и опструише свог актуелног предсједника.

Ако то не ради за паре као лобиста, него из искрених политичких увјерења, онда ОК. Али, он је истовремено и најговорљивији амерички гост у медијима бошњачког Сарајева, гдје већ деценијама навија за Бошњаке против Срба, прориче скори крај Додику и Српској. А како се тај крај отегао већ деценијама, онда храбри Бошњаке: „Биће, биће, иншалах!“

Ако ни то не ради за стални хонорар, него као типичан Јеврејин из чисте љубави према муслиманима и мржње Србима, опет је ОК, али мало вјероватно.

Најзад, у уводнику новинара Н1 на Серверову причу је накалемљено „али му је и даље загонетно зашто је политика САД према Вучићу хладна“.

Ко је тај „му“? Сервер Вучића у читавој изјави није ни споменуо, Додик такође. „Му“ је, дакле, новинар Н1 који је написао уводну биљешку. А њега не мучи толико та загонетка колико га весели наводни раскорак између Београда и Бањалуке у односу према Трампу.

Да ли тај новинар, као и Сервер, мисли да Србија неће или нема да плати лобисте у Вашингтону и по Европи? Вучић је само ставио тежиште на ЕУ јер су Срби не само географски на Старом континенту. Чему, иначе, Тони Блер, који годинама званично савјетује власт у Београду.

Та прича о лобирању коју је, поводом Додика, као нечасну работу споменуо Сервер, у данашње вријеме је комична, поготово када се јавља из Америке, гдје је лобирање одавно озакоњено, а није било непознато ни на Балкану, само се другачије звало.

Још за османске окупације и турског вакта у Босанском вилајету звало се хавала, у СР БиХ се звало вип (веза и протекција) или поспрдно „рад по ућинку: ућиниш ти мени – ућиним ја теби“.

Ту пракса су у БиХ унаприједили разноразни инострани представници, посредници, извјестиоци које је ваљало придобити да тамо горе, гдје се одлучује, пренесу да Срби и нису тако лоши момци, односно да су Бошњаци бољи него што јесу.

Агенција „Рудер и Фин“ је одлично одрадила посао за муслимане, а наши су се доцније вајкали да су побиједили у грађанском рату али изгубили медијску битку.

Америчка агенција је измишљала српске злочине у Сарајеву, пласирала фотомонтаже концлогора у Трнопољу, још и награђене Пулицером, закупљивала странице у Њујорк тајмсу и Вашингтон посту. За чије бабе здравље су то радили? Дакако, лобирали су за паре.

Крив је и ко даје и ко узима, али људи су пријавили фирму, плаћају порез и сви се у ланцу намире, и агенција, и клијент, и онај горе ко треба, и државни буџет у који се слива лова из цијелог свијета. Још један начин како суперсила музе мале и нејаке.

Но, по узору на наше америчке учитеље демократије, то је и овдје уграђено у закон под именом лобирање (договори у лобију прије изласка у јавност). Зна то Сервер све из личног искуства, али „Данијел се прави Тоша“.

Штавише, у реченом интервјуу објашњава како он никад не прихвата то нечасно лобирање, него ради дирекно са заинтересованим за његово утицајно мишљење. Хтио би да каже како је у њега све поштено, а може да се схвати и као да не воли да плаћа посредничку провизију. Или чак да је било мало пара па мало и музике. Ко би га знао.

Најзад, и сами бошњачки коментатори и опозициони политичари пребацују својој власти што прича како им је Додик измакао зато што је платио, умјесто да се питају како они сами нису знали и умјели гдје и коме треба.

Опозициони Фахрудин Радончић (СББ): „Можемо ми мислити о Додику шта год хоћемо, али када неко за пет мјесеци стигне од америчких санкција до пријема у Бијелу кућу, онда је то историјски рекорд и заслужује дивљење.“

У чему је ствар?

До сада је Сервер, биће за паушал, као нико други у евро-америчким и, посебно, бошњачким медијима, за Додика понављао „Готов је готов“ и, када прогон западне у кризу, ауторитативно храбрио муслиманско Сарајево: Мало стрпљења, само што није, иншалах. Сада је, међутим, и лично бијесан на Додика јер му је измакао када је ваљда требало да добије конкретну захвалност за помоћ.

У том разумљивом бијесу, прешао је на „запаљиву реторику“ и сада Додика назива „противмуслиманским расистом“ и препознаје га као „безбједносни и политички поблем“.

Ајте, колега професоре, не претјерујте, молим вас! Ваша кажа асоцира на већ отрцане неолибералне обавезе на „толеранцију“, „политичку коректност“, „кажњивост говора мржње“, од којих сте ви и ваши, када се ради о Србима, изузети.

Жак Ширак, из коалиције која је бомбардовала Српску и Србију, говорио је да су „Срби су народ звијери без вјере и закона“, а Роберт Купер је писао: „У џунгли морате да се понашате по законима џунгле, и ту су дозвољене лажи, преваре, превентивни удари ..“ Најзад, о заштити хришћанског свијета, биће од муслимана, говорио је ваш предсједник Трамп, а не изабрани предсједник мањег ентитета у сјенци.

Ви, колега Сервер, у ствари преко Додика нападате Трампа, а медије муслиманског Сарајева користите за лобирање против републиканске већине у оба дома Когреса и нове политике САД.

Незадовољан атмосфером у емисији у којој се Хадровић снебивао да каже неко своје мишљење, или га није ни имао, а Сервер се понашао као на парастосу, тужно, замишљено, одсутно, водитељ Зукић је цитирао гласовитог Раму Исака, министра полиције ФБиХ. „Нека Додик само покуша да отцијепи Републику Српску, па ће видјети свог бога ….“ – изјавио је овај рафинирани бошњачки политичар племенитог лика, коме само фали црни повез преко једног ока и сабља димискија да га дјеца препознају као гусарског капетана из цртаних филмова.

Можда зато господин министар Рамо Исак и стиче све већу популарност у бошњачким масама.

„Аааа, шта сад кажете на ово!?“ ускликнуо је водитељ, увјерен да ће коначно подићи температуру у студију. Међутим, мирољубиви бошњако-амерички саговорник Хадровић са индигнацијом је одмахнуо руком на ратну опцију, а Сервер се прећутно сложио, чак су и на иначе пословично агресивног водитеља пренијели апатично расположење.

Већ у самом финишу, водитељ Зукић је схватио да нема ништа од планиране емисије високог напона, па је завршио готово паничним апелима да се „хитно сакупе паре за лобирање – државне, приватне, кредитне, самодоприносом грађана… Када је у питању опстанак државе, сви треба да се одричу и жртвују“.

У патриотском заносу само што још није затражио да се у акцију спасавања БиХ укључе и Српска и Херцег-Босна.

Ипак, било је и свијетлих тренутака у емисији када су се сва три актера сложила да је једини рационалан излаз дијалог три националне стране. Невјероватно! Ниједан од њих се, наиме, није сјетио да им је Додик то предлагао још прије двије године са писменом понудом: или изворни Дејтон, или нови договор, или миран разлаз. Они су ту иницијативу игнорисали, али када је Трамп поновио (равноправан дијалог), одмах су схватили да је баш то права ствар.

Да би био бог и неке од будућих хефти, Сервер ће морати мало да живне или да га Сарајево боље мотивише.