Кецмановић: Украјина у Босни и Босна у Украјини, спрема ли Бајден рат преко муслимана – Шиптара и Бошњака

Пише: Ненад КЕЦМАНОВИЋ

НАЈПРИЈЕ се постављало питање да ли ће рат у Украјини имати било какав  утицај на БиХ, да би се данас Република Српска и ФБиХ разврстале на двије стране у руско-украјинском рату.

„Мали Руси“ контра „малих Украјинаца“, односно, „малих Европљана“, које Американцу вуку за нос.

Најзад, испоставила се упадљива сличност између рата ’92-’95 у БиХ и рата у Украјини, односно показало се да је Босна тада била полигон за тестирање рјешења за Украјину, индиректно за Русију.

Са дворишног терена за игру на мале голове, прешло се на велики олимпијски фудбалски стадион. Најприје је требало разбити СФРЈ као и СССР, Руси и проруски Украјинци у Украјини представљају пандан за Србе и пројугословенске муслимане у БиХ.

Уочи рата у сарајевском таблоиду изашао је непотписан текст са списком не само истакнутих Срба него и истакнутих пројугословенских Муслимана који ће преузети власт у БиХ послије очекиване јогурт револуције. На њему су били пописана чак и имена пјесника Изета Сарајлића и Хусеина Тахмишчића.

Оно што је урадио амабасадор Ворен Цимерман у БиХ урадиће амбасадорица Викторија Нуланд.  Она је рекла „ко ј… ЕУ“ зато што су Европљани били против америчке обојене револуције на Мајдану, тако је он рекао „ко ј…“ Карингтон-Кутијеров европски план, само не тим простачким ријечима јер је био дипломатски углађен.

Претходно је у Бошњака требало „гљивама лударама“ изазвати халуцинације о цјеловитој и  јединственој Босни против воље друга два конститутивна народа и обнови беговата у коме  се хришћанска раја неће ништа питати.

По даљој аналогији, и у Босни су САД водиле рат до посљедњег Муслимана, као и сада до посљедњег Украјинца. Гурнуле су Муслимане у рат против два јача противника и помагале им да одрже главу изнад воде, а онда интервенисале када је АБиХ већ била пред капитулацијом.

У Дејтону су Муслимани, у складу са ситуацијом на терену, добили свега 25 одсто БиХ, колико ће вјероватно задржати и Украјинци у односу на предратну територију. Оно што преостане када се намире и Пољаци, биће НАТО база попут Бондстила на Косову, а цивилне објекте обнављаће Штрабаг из кредита код америчких банака и дужничког ропства.

Алија је, баш као и сада Зеленски са великом контраофанзивом одложеном на неодређено вријеме, тврдио да побјеђује и када је држао свега 10 одсто територије, а на улазу у зграду Предсједништва БиХ је варничила унакрсна ватра. Да би се у књизи „Сјећања“ подсјећао на то вријеме „Мој народ био се дословно нашао опкољен са свих страна. Био је наступио потпуни  мрак. Није било више никакве наде, а чинило се да је отпор изгубио сваки смисао и да се настављао само још по инерцији.“

Нешто слично, слиједи бившем глумцу Володомиру: фртаљ државе.

Сличност је и у медијској подршци продукцијом лажних вијести. Руси су, тако, наводно, сами срушили брану и поплавили територију под својом контролом, као што су Срби пуштали америчке новинаре да снимају сабирни центар у Трнопољу да би свијет видио да се, у ствари, ради о српском концлогору за заробљене Муслимане.

Како су касније експерти маркетиншке агенције Рудер и Фин објашњавали успјех кампање: „Бодљикава жица и мршава тијела асоцирали су на конц-логоре, Аушвиц, холокауст и примали се код утицајне јеврејске заједнице у САД“.

Није изостала ни инсценација догађаја. Српске, као и руске мете обавезно, била су породилишта, школе, болнице – у Украјини као и у Босни. Ради се заправо о томе што су породиље и бебе, медицинско особље и пацијенти, наставници и ученици, пресељени у сутерене и подруме, а умјесто њих постављена артиљеријска гњезда тако да противник узвраћа по њима. Сутрадан на ЦНН-у: „Путин убија новорођенчад!“.

Била је вијест да Караџић гранатира сарајевску клинику „Зехра Мујдовић“ и иста манипулација се понавља у Кијеву, Харкову, Одеси.

Методе и технике су мање-више исте, уз ситније разлике. Док је Запад за подршку Алији,  у ратно Сарајеву слао свјетске музичке и интелектуалне звијезде Џоан Баез, Боно вокса, Сузан Зионтаг и Анри Левија, као и својевремено глумачке ведете у Вијетнам, Зеленског водају по европским парламентима. Вјероватно је одлучило што већ времешни Изетбеговић није имао потребну кондицију, естрадни таленат и знање енгеског, док је Володимир професионални шоумен, диже европосланике на ноге.

Више аналитичара сматра да то није иреверзибилан процес и да ће се Американци, послије неуспјеха у Украјини, са великог терена вратити на мали босански терен, и у сусрету са неизбјежном мултиполаризацијом настојати да консолидују и заокруже свој западни пол илити своју интересну зону у Европи.

Њемачка, Француска, Италија и мање земље западне Европе су се упркос великој штети, зачудо без већег отпоре упрегнуле као магарци у америчка кола. Са новим Европљанима на рубном подручју према Русији, попут Балтичких земља, Пољске, Чешке, Словачке, са изузетком Мађарске, било је још лакше јер им је било довољно предочити да се Путин неће ограничити на Украјину, те оживјети њихове страхове из времена СССР, блоковске подјеле и Хладног рата, када су биле сателити Москве као што су сада сателити Брисела, односно Лондона у дилу са Вашингтоном.

Остале европске земље на Балкану постројене експресним пријемом у НАТО: Румунија, Бугарска, Албанија, Црна Гора и С. Македонија.

У затвореном обручу преостале су као двије црне рупе двије спске земље и Запад управо интензивно ради на њиховом затрпавању, по обавјештајним инструкцијама Британаца. За опасне физичке радове предвиђени су муслимани-Шиптари и муслимани-Бошњаци, са мотивом „независно Косово“ и „унитарна Босна“ и већ годинама индукованом мржњом према Србима.

Пошто Вучића нису успјели  да натјерају да уведе санкције Русији, фокус су пренијели на признање Косова. Тренутно, Шиптари систематски дневно хапсе, пребијају, па и убијају комшије Србе, уз прећутну сагласност УМНИК-а, е не би ли испровоцирали војну интервенцију Србије, а онда приредили војну вјежбу НАТО-а бојевом муницијом, на којој би новопечени чланови Црногорци, Македонци и Бугари демонстрирали лојалност највећем војном савезу у историји против словенске и православне браће.

У Српској, такође, лажни в.п. Шмит мијења законе, а Уставни суд БиХ, у коме одлучују странци, отима ентитетске шуме, ријеке и земљу, па га у Бањалуци не признају.

Бећировић иде у Лондон да тражи уклањање предсједника Српске, што у РС исмијавају.

Цвијановићевој блокирају комуникацију са Гутерешом, па их Бањалука хвата у лажи.

Бошњаци се, као и Шиптари, бусају у нејака прса, али иза америчких леђа. А САД се, међутим, измичу са потенцијалног жаришта на врелом З. Балкану: ЕУФОР попуњавају Британци, а сада их и у УМНИК-у замјењују Турци.

Ердоган једва чека да своју улогу велесиле потврди посредовањем у руско-украјинским одосима, као и српско-шиптарским и бошњачко-српским. Као прагматичан политичар хоће добре односе са Србима, поготово са Русијом и Кином иако обје у СБ понављају: Резолуција 1244 и Дејтонски споразум. Али, султан Тајип је и неоосманиста и панисламиста, признао је Косово, у Босни препоручује „османску власт као успјешну причу коју ваља поновити“.

Да ли ће се Бајден, односно дубока држава САД, задовољити српском војном неутралношћу, протекторатом у БиХ и Бондстилом на КиМ? Или ће преко муслимана – Шиптара и Бошњака – повести још један прокси рат у Европи и игру са великог украјинског терену вратити на мали у Србији и БиХ ради незавршених послова из ’90-их? Били су рекли „ко није с нама тај је против нас“, али како се ствари брзо мијењају можда им ускоро добро дођу и они који само нису против њих.