Кецмановић: Снуждили се Комшић и Џаферовић, сакрили се иза много крупнијих Вучића и Додика…
фото: fakti.org
Пише: Ненад КЕЦМАНОВИЋ
НИЈЕ требало пропустити ТВ пренос дочека предсједника Вучића с вакцинама из Србије на писти сарајевског аеродромa Бутмир.
У тих неколико кадрова, рјечју и сликом, сажето је казано много тога о данашњој политичкој Босни и односу Бошњака према Србима у Србији и Српској.
Снуждили се Комшић и Џаферовић, стисли зубе као да им је притужило. Навукли маске и сакрили се иза много крупнијих фигура Вучића и Додика у првом плану.
Добијао се утисак да би најрадије побјегли, као ономад када је требало да чују од Лаврова да Русија остаје при изворном Дејтону. Али, ипак нису могли да допусте да Додик преузме вакцине намијењене Бошњацима и Хрватима у Федерацији.
А онда, када су већ морали да искораче пред камере и нешто кажу, умјесто срдачних израза захвалности дародавцу и поноса што су за своје сународнике у ФБиХ добили на поклон спасоносну вакцину, они као да се неком правдају и извињавају.
Комшић: „Знам да ће бити различитих коментара, али ако ће бити спашен и један живот – вриједило је“.
Неупућени би се у чуду запитао, а ко би могао да му приговори што је примио народу пријеко потребан лијек, а он рачуна да ипак вриједи да истрпи оправдане замјерке.
Џаферовић: „Србија нам је понудила и ми смо прихватили, као што су у првој фази пандемије и бошњачки љекари помогли Србији у Санџаку“.
Бива, нисмо ми из Федерације тражили, а поготово молили за вакцине, него, ето, када је Србија већ толико навалила. Реципроцитет ипак не постоји, јер помоћ из Сарајева није била упућена било ком жаришту заразе у Србији, него национално својима у Санџаку, док је поклон Србије намијењен баш другима у бошњачко-хрватском ентитету.
Како објаснити неприкладне реакције два члана Предсједништва БиХ?
У глобалом контексту Бошњаци себе виде као балканске Јевреје, жртве геноцида, страдалнике којима је крив и дужан сав цивилизовани, читај евро-амерички, свијет. Досљедно томе, очекивали су да ће се ЕУ, а поготово САД побринути за њихову имунизацију, па су комотно каснили са претплатом за програм Ковакс. Но, испоставиће, да је Ковакс свима узео паре, а онда некима саопштио да нема довољно робе, јер у ЕУ постоје приоритети који не станују на западном Балкану.
Чак и запостављене чланице ЕУ, Мађарска, Хрватска, Словачка дигле су руке од Ковакса те траже кинеске и руске вакцине, иако их није одобрио Брисел.
Само „Босна поносна“, прецизније ФБиХ спрам мртве главе од пандемије упорно вјерује у ЕУ, НАТО, САД, СЗО, Ковакс.
Бадава што им је из Брисела хладно саопштено да је аранжман са Коваксом изигран. Џаба што је вољени Џо Бајден изјавио да никоме неће продати вакцине док не пелцује све грађане САД.
Не вриједи ни што је Борис Џонсон исто ћутке учинио, па су Британци највакцинисанији у Европи. Штавише, то што су за вакцине извисили одакле су се, као горљиви Европљани и натовци, „тврдоглави Босанци“ најмање надали, доживјели су као прилику да се покажу као већи поклоници Брисела и Вашингтона него многе чланице ЕУ и НАТО-а.
Радије ће сви помријети од короне него што ће вакцине потражити у „малигној Русији“ и „опасној Кини“. Међутим, како се пандемија у Федерацији распламсавала, тако су и код „обичног тврдоглавог Бошње“ разочарење и страх надвладали љубав и лојалност према западним покровитељима и окренули су се против лидера Бакира и докторице Себије, који чине спој политичког и медицинског дијела кризног штаба.
Важнији дио објашјења за непристојан аеродромски дочек Вучића са вакцинама из Србије за Бошњачко-хрватску федерацију (ФБиХ) везан је за регионално-локални контекст.
Још у првој фази пандемије, понуду Србије да преко Бањалуке у Сарајево пошаље помоћ у медицинском материјалу (респиратори, маске, рукавице, дезинфекциона средства) Комшић и Џаферовић су одбили као цинизам. Биће зато што је требало да стигне преко „геноцидне РС“ и мрског Додика. Сада је, ето, стигла из Београда директно у Сарајево, али опет из Србије, која је „пропустила да спријечи геноцид у Сребреници“.
И, кад хоће белај, Додик се нашао на челу Предсједништва БиХ, па је предводио дочек Вучића на бутмирској писти и тиме је фрустрација увећана.
Пружену рука из Београда Бошњаци увијек доживљавају као покушај Србије да јефтино купи опроштајницу за неопростив гријех подршке сународницима РС током грађанског рата у БиХ и маштају о обнови већ два пута безуспјешно покретане тужбе против Србије „за агресију и геноцид“.
Замишљене баснословне ратне репарације која би Србија морала да плати неупоредиво су веће него све што Србија може да понуди. Али, народ тражи вакцину, откуда год то било.
Показало се да је Комшић основано бринуо због „различитих коментара“. Већ сутрадан су се на њега и Шефика обрушили „благонаклони“ ино-медији.
Популарни политичар Елмедин Конаковић на ТВ Н1: „Наши лидери немају части и поноса, понижавају наше грађане. Вучић их је појефтино постројио на аеродрому“.
Угледни психолог Есад Бајтал на Радио DW: „То није солидарност него псеудосолидарност. Вучић је прво дао вакцине Српској и тако опет дијели Босну“.
Као бибер по пилаву, огласила се и министрица Бисера Турковић, која иначе као навијена просипа мудрости. „Није проблем набавити вакцину AstraZeneca из Индије, а и руски Спутњик је релативно лако набавити. Вакцину коју је Србија донирала БиХ користе сиромашне земље и треба бити опрезан“.
Пуначка мудрица је том изјавом изазвала и народ остављен без икакве вакцине, и елиту која је пред том чињеницом невољко прихватила помоћ из Србије.
Нема сумње да је Вучић са вакцинама Сарајеву поентирао као најевропљанин, иако ван ЕУ. Утолико више што је омекшала срца Шефика и Жељка искористио да им закаже „Велики самит Србија – БиХ„ у Београду.
Нажалост, био је то само тренутак њихове слабости који неће промијенити генералну зловољу Бошњака према Српској и Србији.
Чим се разаберу, одгодиће самит, чекајући да Бајден утјера у суру Додика и Вучића. Тражиће да Србија призна геноцид. Неће хтјети да му иду „на ноге“ у Београд. Можда ће условити да се са Додиком не састаје без присуства друга два копредсједника БиХ итд., итд.
Први тест биће сагласност Сарајева за регионалну сарадњу Србије и РС у изградњи електрана на Дрини, што ЕУ, иначе, снажно подржава. Па хајде да видимо!
