Кецмановић: Какав је то протекторат који не може да спријечи да Додик стално побјеђује к`о Перикле?

Пише: Ненад КЕЦМАНОВИЋ

ИМАМ идеју како да се„међународна заједница“ ослободи ноћне море зване Додик.

Још у античкој Грчкој, у демократској Атини, појавио се сличан проблем. Слободни грађани су у Агори непрестано за стратега бирали Перикла, најспособнијег међу њима, по коме је златно доба овог полиса и добило име. Уставотворци атински оцијенили су да избор стално истог угрожава демократски принцип смјењивости, па су увели институт остракизма.

Онај кога би демос бирао више пута био је оптужен да заводи масе. Санкција је била протијеривање из полиса на више од десет година, или чак доживотно, па је таква казна задесила и самог Перикла.

Елем, у Додиковом случају, ПИК би занемарио противљење руског амабасадора и донио једногласну одлуку, а „њемачки туриста“ би га по незаконитим бонским овлашћењима доживотно протјерао у Кантон Сарајево, који би му са задовољством дао азил.

Идеја изгледа смијешна, али нису ли они у ПИК-у, ЦИК-у, ОХР-у још смјешнији са својим ујдурмама не би ли му политички дохакали? Али, на сваким изборима, њега ево опет! Само се укруг премјешта са фукције на функцију.

Ево, сада, послије избора за предсједника Републике открили су у чему је тајна.

У селу бабе Јелене Тривић унука Јела није добила ниједан глас, односно језиком статистике, добила је закључно нула (0) гласова. Зли језици у противничком табору су то објашњавали: „Није ни чудо кад је Јелена оваква, каква ли јој је тек баба, а унуче мора да се бацило на њу“.

Но, предсједник мјесне изборне комисије, као и остали сељани, тврде да су, напротив, сви гласали за унуче. Шта се догодило? Гласове је по патријархалном обичају бројао часни старина у четвртом добу, па је грешком или подсвјесно уписао нулу (0) на немјесту.

Али, није једино то спорно. У другој сеоској изборној јединици појавила се овећа група слабовидих старина у пратњи добровидећих младића. Пошто сами нису били у стању да испуне изборне формуларе, пратиоци су то учинили умјесто њих али, могуће, не по њиховим инструкцијама, него по својим преференцијама.

Мало ли су ова два примјера као повод да се понови бројање како би се утврдило колико су бака и унуче стварно (не)омиљене у свом селу. Као и да слабовиди добију прилику да сами заокружују, наслијепо или са појачаном диоптријом.

Зашто ли су се додиковци сада окомили на ЦИК?

Странци и званично сједе у ОХР-у, ПИК-у, у Уставном суду итд., незванично и у осталим централизованим војним и безбједносним структурама. Није ваљда да је ЦИК једини изузетак!?

Индикативна је коинциденција да је Јеленин изборни штаб прекинуо бројање, прогласио побједу и позвао на улично славље, а ЦИК такође прекинуо бројање при два одсто неизбројаних. Да ли је тиме остављена могућност да се ЦИК самооптужи да због властитог прекршаја процедура није регуларно доведена до краја, те да је зато неопходно изборе поновити?

Важно је поновити јер то је шанса да не побједи Додик.

Нико се и не пита зашто изборе у Српској контролише ЦИК у Сарајеву када се избори одржавају искључиво у ентитетима.

Уз логичну претпоставку да ЦИК, својом независношћу не штрчи из оркестрираног и 30 година увјежбаваног система „међународног“ протектората, није тешко посумњати да се и приликом ових избора радило на Додиковом одласку са политичке сцене.

Разноразни високи, ниски и средњи представници из васцијелог свијета у БиХ, годинама су се утркивали у стигматизацији личности и дјела Милорада Додика, што је већ виђено у случајевима Милошевића, Хусеина, Јануковича, као припрема за политички одстрел.

Да је, не дај боже, Додик киднапован или ликвидиран, како су га „упозоравали“ из западног обавјештајног подземља, да ли би полицијски инспектори прво саслушали Орбана и Милановића, или Шмита и Лиз Трас? Наравно, одмах би на испитивање привели Лиз и Кристијана. Изузев, ако би под утицајем кримића Агате Кристи, у којима је кривац увијек најмање сумњиви, па би у истражни затвор одмах стрпали Виктора и Зорана.

Зато се Вучић унапријед опрезно оградио: „Нећу се мијешати у изборе у БиХ!“ А, на питање зашто му још није честитао главни у матици, Додик је одговорио: „Вучић је озбиљан политичар и чека званично проглашење побједника“.

То не значи да су Путин, Орбан и Милановић неозбиљни. Напросто, омакло им се јер су повјеровали да је на основу 98 одсто пребројаних Додикова предност недостижна и да могу да честитају побједнику. Нису знали шта је све могуће у „немогућој држави“.

Рецимо, да самозвани в.п. Шмит (колективног) шефа државе БиХ назове малим Путином, што је данас у Европи гора оптужба него за геноцид, да га Борис Џонсон стави под санкције, али и доглавницу Жељку Цвијановић зато што је одбила Ескобарову непристојну понуду („Радо бисмо вас видјели умјесто вашег шефа!“).

Фон дер Лајен је дошла на идеју да се забрани читава СНСД. Зашто не санкционисати и све њихове бираче или читав народ или директно ићи на циљ – укинути Републику Српску? Тако би поступили робусни Американци и питали само колико то кошта, али Европљани уживају у игри мачке и миша.

Зашто не да лажни в.п. по незаконитим бонским овлаштењима још једном промијени изборни закон па да предсједника Српске бирају Бошњаци у Федерацији?

Не оног кога хоће локални бирачи, него оног који је најомиљенији у комшијском ентитету. Или да га, пошто је БиХ нетом добила кандидатски статус, бирају у Бриселу. Уосталом, зашто незаконити Кристијан не би могао да учини било шта незаконито па да укине изборе у Српској. Када већ Срби не умију да направе пожељан избор, не треба им дозволити ни да бирају.

Ако у мањем ентитету дрско наставе да бирају Додика, мораће да нађу неко ефикасније рјешење.

Каква је то демократија у којој бесконачно побјеђује исти?! Какав је то протекторат који то не може да спријечи?!

Али, изгледа да ће то рјешење морати да сачека сљедеће изборе, ако их буде, јер друго пребројавање у највећим градовима (Бијељина, Бањалука, Приједор) није донијело значајне разлике у односу на прво, а Додикова предност је остала неокрњена, тако да посматрачи из СДС/ПДП нису ни отишли у Сарајево да прате рад ЦИК-а.

Пошто атински уставотворац Солон није заштитио ауторско право на остракизам, а ни Грчка га није регистровала у УНЕСКО-у као нематеријалну културну заоставштину, размишљао сам да га ја патентирам и продам у Бриселу. Али, онда сам се сјетио да не ваља.

У агори, сличној савременом парламенту, нису сједили народни посланици него читав демос односно сви грађани града-државе, непосредно гласали и неопозиво одлучивали. Дакле, свако засједање агоре било је референдум.

Жива згода да се на једној сједници скупштине врате све отете надлежности, укине в.п, удаље странци из Уставног суда, ЦИК замијени изборном комисијом РС.

Но, знамо да се „међународна заједница“ јежи и на ријеч референдум. Остракизам који би протјерао Додика из Српске не би им ријешио проблем јер би остао народ у Српској који хоће исто, чак и више него он. Зашто би га иначе стално бирали!?

Зато колективни Запад мора да се служи ситним факинским марифетлуцима. Чим су видјели да поновно бројање неће дати очекивани резултат, ЦИК је прекинула посао бројања листића из преосталих малих општина и латила се бројања гласова из дијаспоре и то по први пут. А тај контингент гласова стиже из земаља колективног Запада (САД, Канада, Њемачка, Француска) и најлакше им је да га преусмјере. Сувишно је да народ у Српској излази на улице или да иде у Сарајево да опсједа зграду ЦИК-а. Довољно је да Народна скупштина РС прогласи Додикову побједу на основу 98 одсто пребројаних гласова коју је објавио ЦИК.

Није Српска Америка па да Гор добије највише гласова, а предсједник постане Буш јуниор.