КЕЦМАНОВИЋ: Бошњаци су урадили све да Србе и Хрвате одбију од БиХ

Универзитетски професор Ненад Кецмановић оцијенио је да су Бошњаци од Алије до Бакира Изетбеговића све радили да Србе и Хрвате одбију од пројекта заједничке државе БиХ и поручио да Република Српска више није спремна да трпи пријетње, уцјене, подвале и кршења Дејтона.

„Од Алијиног надгласавања у парламенту БиХ и референдума 1992. до Бакирове интерпелације поводом датума Дана Републике 2016. године, Бошњаци су демонстрирали досљедну одлучност да на основу бројчане премоћи наметну Србима централизовану и унитарну БиХ“, навео је Кецмановић у ауторском тексту за „Политику“.

Реагујући на текст под насловом „Мирни разлаз Ненада Кецмановића“ историчара из Сарајева Сеада Туруље, Кецмановић је истакао да исту политику Бошњаци спроводе и у односу на Хрвате у Федерацији због чега и они траже трећи ентитет.

Он каже да је природно да је због тога временом само порасло комшијско неповјерење према бошњачкој националној елити и опала ионако танка идентификација Срба и Хрвата са БиХ.

Кецмановић је навео да се територијално-етничка слика БиХ током и послије рата толико промијенила да више не личи на „шару леопардове коже“, него се свела на три национално једнобојна поља по линији ентитетских и кантоналних граница.

„Резултати пописа становништва свједоче да се проценат Срба у Федерацији свео на једва два одсто, нетрпељивост или чак мржња прије свега Бошњака према Србима и Хрватима зато што неће јединствену БиХ је у порасту, бошњачке политичке елите су бескомпромисне у очекивању да Турска и Саудијска Арабија ријеше проблем“, наводи Кецмановић.

Он је нагласио да „апсолутно није тачна“ Туруљина теза да ентитетске границе не би могле да функционишу као државне и указао да се „претварањем тих ентитетсих граница у државне не би морало ништа промијенити са становишта економије, комуникација, трговине, саобраћаја, културне размјене и слично“.

„Није ли се то исто догодило и приликом претварања републичких граница у државне током распада бивше СФРЈ, па то муслимане тада није бринуло. Напротив, борили су се да се сецесијом то `живо ткиво` пресијече државним границама. Међутим, везе су обновљене чим је рат престао, а многе су трајале и током рата“, навео је Кецмановић.

Поводом Туруљине оцјене да би мирни разлаз БиХ значио „војну граничну окупацију Сарајева од Срба“ између осталог и зато што се извори воде и већи дио далековода за струју налазе у Републици Српској, Кецмановић подсјећа да се и Дубровник снабдијева струјом из ХЕ „Требишњица“ иако је она у Републици Српској, а не у Хрватској.

„Република Српска је референдумом показала да ће радити на враћању ентитетских надлежности и за то има упориште у изворној верзији Дејтонског споразума, коју су потписали и бошњачки лидери и гарантовале САД и ЕУ, а појединачно још и Велика Британија, Францука, Њемачка и Русија“, навео је Кецмановић.

Он је подсјетио да је то изазвало нову салву јалових пријетњи из Сарајева, укључујући и најаву „петнаестодневног рата против другог ентитета“ /генерал Сефер Халиловић/, и то „уз помоћ Ал каиде“ /академик Ибрахим Бушатлија/.

Кецмановић истиче како је одлично то што Туруља сматра да би умјесто „мирног разлаза“ требало тражити начина да се „смање тензије, нађу практична рјешења, отворе перспективе развоја за све“.

„Нека само, умјесто мени, пошаље писмо Бакиру Изетбеговићу. Али, нека пожури, јер послије 25 година Република Српска није спремна да трпи још четврт вијека пријетње, уцјене, подвале и кршења Дејтона“, закључио је Кецмановић.

Тагови: Бакир Изетбеговић, БиХ