Кецмановић: Бошњаци пате од несигурног идентитета

Универзитетски професор Ненад Кецмановић оцијенио је да је код Срба и Хрвата колективно сјећање на средњовјековну Краљевину Босну изблиједило у прилог идентификацији са националним матицама, са којима постоји историјски и територијални континуитет, а код Бошњака се јавља као „пренатална меморија“ или „метафизичка компензација за недовршени идентитет“.

Реагујући на тврдње професора Факултета политичких наука у Сарајеву Сенадина Лавића да су „Бошњаци у Босни основа из које су временом постали данашњи Бошњаци, босански Хрвати и Срби“ и да „ни Срби ни Хрвати нису постојали на овим просторима све до перфидног превођења бошњачких православаца и католика у српске и хрватске редове“, Кецмановић истиче да, ако иједан од три народа у БиХ полаже право на континуитет са средњовјековним коријеном, онда су то понајмање управо Бошњаци, који зато пате од несигурног идентитета.

Говорећи о Лавићевим оптужбама упућеним Србима за „деструкцију Босне“, Кецмановић напомиње да Срби, истина, не воле онај дио БиХ у којем их више готово и нема, али зато толико воле њену мању половину, под именом Република Српска, да су за њу и гинули.

„При томе, и Срби, а колико знам и Хрвати, немају баш никакве претензије на пет бошњачких кантона. Бошњаци, напротив, сматрају да им припада цијела БиХ, и то је оно што нам срећу квари. До те мјере да Хрвати траже обнову `Херцег-Босне`, док Срби наглас размишљају о осамостаљењу Српске“, појашњава Кецмановић.

Он је рекао да познаје више обичних, а и славних људи муслиманског имена који се поносе својим српским поријеклом, поручујући Лавићу да сврати у Андрићград да види групну скулптуру браће Соколовић, Мехмед-паше и патријарха Макарија.

„Везири на Порти нису заборављали ко су и шта су били прије данка у крви и нису то крили као своју срамоту. Једни су то сјећање потискивали доказујући да је `потурица гори од Турчина`, а други су покушавали добрим дјелима да искупе душу“, подсјетио је Кецмановић.

Он је рекао Срни да су тезу да „не постоје Бошњаци без ислама“ понављали многи муслимански вјерски и секуларни ауторитети.

„Али, ако су Бошњаци већ постојали прије исламизације, не знам зашто сте се онда педесетак година лажно представљали као муслимани у националном смислу. Чак и онда када је дошла посткомунистичка слобода, Алија Изетбеговић је одбијао да се муслимани преименују у Бошњаке, што је предлагао /Адил/ Зулфикарпашић, јер ваш национално неосвијешћени национални лидер, по сопственим ријечима, није правио разлику између муслимана од Марока до Индонезије“, поручио је Кецмановић у полемичком стилу.

Кецмановић каже да тврдњу да је „Турска матица Бошњака“ није лансирао он, већ Мустафа ефендија Церић, врховни поглавар Исламске заједнице у БиХ током рата и двије деценије послије рата.

„Не сјећам се да сте ви или било ко од бошњачких интелектуалаца тим поводом полемисали са реисом. Ја сам само констатовао да реис ефендијина теза није без основа – један дио хришћанског народа у БиХ под Османлијама се конвертовао у ислам и током вишевјековне окупације створио специфичну оријенталну културу у БиХ, на коју је у 20. вијеку надограђена муслиманска нација. Не разумијем шта је у томе тако лоше да вас толико срди“, истакао је Кецмановић.

Он је поручио Лавићу да нема ништа против Бошњака, и муслимана и атеиста, наводећи да је то народ са којим је пола живота проживио, сарађивао и друговао.

„И не спорим вам право да будете шта год хоћете и како год хоћете и колико год хоћете, али под условом да то исто дозволите и Србима у Српској /и Хрватима у `Херцег-Босни`/ и да не умишљате да је цијела БиХ само ваша. Проблем деструкције БиХ и аутодеструкције нације долази од муслиманско-бошњачке политичке елите и њене политике“, упозорава Кецмановић.

Он је рекао да је Твртко Котроманић ипак био српски краљ Босне, те да је већ у Повељи Кулина бана јасно наглашено да је Босна српска земља.

„Тврткови Котроманићи су били Срби и у сродству са Немањићима. Растко Немањић је као дјечак од оца Стефана Немање добио Захумље, данашњу Херцеговину, као племићки посјед и она је била под његовом управом све док није отишао на Хиландар и замонашио се. Херцег Стефан Вукчић Косача, по коме је Херцеговина добила име, сам себе је ословљавао као херцега од Светог Саве, што ваљда указује на његову српску припадност и српско осјећање“, истакао је Кецмановић.

Он је навео да се за минули „фртаљ вијека“ на власти у Босни измијенило десетак партија и лидера, а односи се не мијењају.

„Ево, ономад, Бакир Изетбеговић открива да `Драган Човић у спору око Пељешког моста заступа другу државу`. Није му ваљда оволико дуго требало да схвати да је готово сваком `Херцег-Босанцу` ближи и дражи Загреб него Сарајево. Његов рахметли бабо Алија знао се вајкати – `Нема Босне ако је неће и Срби и Хрвати`, али Бакир `држи на столу` и чита само `Исламску декларацију`“, навео је Кецмановић.

Он каже да „не стоји“ Лавићева прича да су Срби и Хрвати у ствари манипулацијама интелектуалаца из Београда и Загреба постали „разрођени Босанци“.

„Великодушно су вам Срби препустили и босанство, и бошњаштво, и бошњанство, и бошњаклук, као и Хрватима херцег-босанство, и своју републику зову Српска. Можда су у криву, али тако напросто мисле, тако осјећају, тако хоће. А то што их називате злим, подмуклим, опаким, пакосним, злочинцима, геноцидним, животињама и слично само ојачава њихово увјерење да им је Српска сигурна кућа пред навалом муслиманско-босанско-бошњачке асимилације и опредјељење да је по сваку цијену бране и од много јачих који вас соколе“, закључио је Кецмановић.