KAPLAN BUROVIĆ: Odrali su me živog deset puta!

CENTRALNOM KOMITETU PARTIJE RADA ALBANIJE

– Na znanje i da se dostavi pesniku Ndoc Papleka –

 

                                                                                         T I R A N A

 

Gospodine « pesniče » !

 

Pročitah stihoredušu¹ Vašu PROMENI IME !, štampanu u listu DRITA, Tirana, 8. maj 1988, sa posvetom : Ljudima koji se svugde na svetu bore protiv denacionalizacije. Vi ovde sigurno mislite o imaginarnoj denacionalizaciji Albanaca na Kosovu², dok ste mene, od prve reči prvog reda pa do poslednje reči poslednjeg reda, podsetili na mene samog, život i borbu moju, jer PROMENI IME ! kazali su i kažu i meni. Sve, apsolutno sve te reči i pretnje kazali su mi i kažu. Dan-danas ! Evo trideset godina redom ! Od dana kad sam došao u vašu Albaniju. Rekli su mi ih nacionalisti i šovinisti Vaši, ali ne i albanski komunisti. Rekli su mi ih oficiri Vašeg Ministarstva unutrašnjih poslova, Vaši javni tužioci, Vaše sudije. Rekli su mi ih razbojnici i huligani Vaši, Ili Topalaj 1976. godine, kojega Enver Hodža beše imenovao za predsednika sudske porote. Rekao mi ih je njegov kolega Husen Dema 1987. godine, koga je Ramiz Alija imenovao za šefa Odseka unutrašnjih poslova. Ovako za jedan momenat pomislih da možda niste imali pred očima upravo mene kad ste pisali tu stihoredušu.

Vi možda ne znate, zato Vam kažem : Od kraja godine 1975, pa sve do kraja godine 1976, ovde, u Vašoj Albaniji i u ovom zatvoru, pod zastavom Vašeg Envera Hodže, mene su odrali živog 10 (deset) puta, u doslovnom smislu ove reči, odrali su me do krvi i gnoja, na najdelikatnijem delu tela (glavu penisa), na najprljaviji i najdivljiji nažin, onako kako se do danas nije drao niko ni u ma kom mestu sveta, ni u najdivljijem srednjem veku.

A zašto su me drali ?

Kako se jasno može videti i iz tužbi formuliranih protiv mene (izvolite da se suočite !)³, odrali su me tražeći od mene :

1. Da se odreknem od stvari komunizma i da se izjavim kao neprijatelj komunizma i narodne vlasti.
2. Da se odreknem od moje jugoslovenske nacionalnosti i da se izjavim kao Albanac.
3. Da se odreknem od moje rođene dece i da im poreknem očinstvo.

Ova se deca zovu Dušan i Dušanka, ali razbojnici Albanije (znači nenarodna vlast i Partija albanskih « komunista » !) albanizirali su im imena u ARBEN i ARBANA i ovako su sada poznati ne samo u Albaniji, već i na sve strane sveta.

Što se tiče mog jugoslovenskog imena KAPLAN BUROVIĆ-RESULBEGOVIĆ, albanizirali su ga u KAPLLAN RESULI. Štaviše, izveli su me i na sud i kaznili me doživotnim i najmonstruoznijim zatvorom, jednim tretmanom bez presedana u istoriji čovečanstva (ne dozvoljavaju mi ni da saznam jesu li mi živa deca !) zato što sam JUGOSLOVEN. Znači, u vašem mestu i jugoslovenska nacionalnost smatra se za zločin (jedan ovakav primer do danas ne poznaje svet !), štaviše smatrate je za NAJTEŽI ZLOČIN, jer je ipsissimus Vaš E. Hodža onaj koji je dana 31. januara 1976, na sednici Prezidijuma Narodne Skupštine NR Albanije, izjavio :

 

Za najteže zločine protiv države, kao što su : izdaja domovine, špijunaža, dela terorizma, organiziranje naoružanih bandi ili učešće u njima, diverzija, sabotiranje, genocid i dr. (Znači ne i jugoslovenska nacionalnost !-KB)…kad se krivično delo ne čini u vreme rata…za ličnost koja učini to delo dovoljna je kazna od 3 do 10 godina lišenja slobode.⁴

 

11. februara 1976, znači tačno posle 11 dana, isti ovaj E. Hodža kaznio me doživotnim zatvorom zato što sam Jugosloven, zato što ne pristajem da poreknem ovu nacionalnost i da se izjavim kao Albanac.

Okolo Jugoslavije mi imamo mnogo neprijatelja koji manifestuju najflagrantiji šovinizam, ali do danas ni u jednom mestu sveta niti je kultiviran i niti se kultivira jedan antijugoslpovenski šovinizam ovako prljav, ovako bazdljiv i ovako slep i besan kao u Vašoj zemlji. I pored ovoga, kao što možete videti i iz mojih objavljenih i neobjavljenih dela (romani FANOLA – Priština 1958, IZDAJA – Tirana 1965, zbirka pripovedaka ODJEK KORABA – Tirana 1968, novele ČOVEK BEZ BOJE – Priština 1957, ZMIJA – Tirana 1969. i dr.) ja ne samo što nigde ne govorim o šovinizmu Albanaca protiv mog naroda, već suprotno – govorim i potenciram šovinizam moje jugoslovenske nacije protiv Vaše, albanske nacije⁵. I ne samo što sam pisao u odbrani legitimnih prava Albanaca, već sam se i borio, prolio sam i moju krv i žrtvovao sam sav moj život za njih, pružajući ovako jedan najsjajniji primer proleterskog internacionalizma, jer me ovako učio i vaspitao naš Lenjin, koji kaže :

 

Socijal-šovinizam danas je produkt imperijalizma isto toliko neizbežan, koliko i telegraf bez žice. Borba protiv njega – to je najvažnije sada. Borba protiv šovinizma nacije « TVOJE ».⁶

 

Ponavljam još jedanput : « BORBA PROTIV ŠOVINIZMA NACIJE « TVOJE  » ! » Podvlaka reči TVOJE je Lenjinova.

A Vi gospodine albanski « pesniče », kad pišete protiv jugoslovenskog (srpskog !) šovinizma i ćutite o šovinizmu s bradom i rogovima Vaše nacije, od čega polazite ? Od marksizma-lenjinizma ili od enverizma ? Da možda niste detence i još niste shvatili da se Vašim perom niste stavili u službu albanske radničke klase, već u službu albanske socijal-fašističke bande, koja je uzurpirala narodnu vlast i pretvorila proletersku diktaturu u teror i najfašističkiju, najkriminalniju, najrazbojničkiju diktaturu, jer – kako vidite – ne poštuje nikakve zakone, pravila i principe ? ! Istina je da mi, komunisti, koji se borimo samoodricanjem protiv banditizma i šovinizma NAŠE nacije, nećemo umreti nikada. Ali Vi koji ste se stavili u službu bandita, ma i samo perom Vašim, potpisali ste svoju smrt kao svi Pitigrili⁷ sveta. Ako ste istiniti pesnik i ako želite da živite, treba da se borite protiv šovinizma VAŠE nacije, treba da militirate za jednu književnost socijalističkog realizma, za jednu internacionalnu kulturu i etiku, jer protiv šovinizma drugih nacija imaju za dužnost da se bore (i bore se !) sinovi tih nacija. Niko Vam do sada nije tražio ovu « pomoć », za koju možete pomisliti da im je dajete. Naprotiv, duž čitave Vaše istorije bili ste i jeste i dan-danas nacija koja je više od svake druge nacije na svetu imala potrebu da se pomaže upravo u ovom aspektu. Zato, oplakujte pre svega Vaše tegobe, albanske tegobe, a zatim, ako Vam preostane koja suza, oplakujte i naše tegobe. Ali, obesite kao naušnicu na uvo da protiv šovinizma drugih nacija mogu govoriti samo oni koji su unapred dali žive dokaze u borbi protiv šovinizma svoje nacije.

Verujem da ste svesni da je Vaša stihoreduša, još u podnaslovu ( !) razvila zastavu nacionalizma. Radnička klasa se ne bori za konservaciju ni velikih nacija, a kamoli malih nacija, kao što su konkretno naše nacije. Lenjin kaže da nacije treba da idu k zbližavanju, bratimljenju, ujedinjenju, integraciji i slivanju. SLIVANJU ( !), a ne ASIMILIRANJU !

Ovoliko, koliko da znate Vi, banditi koji se maskiraju Vašim perom i svi oni koji se u Albaniji busaju u prsa za marskizam-lenjinizam i proleterski internacionalizam, derući živog jugoslovenskog komunističkog književnika i naučnika Kaplana Burovića, bez sumnje u znak zahvalnosti za moj najznačajniji doprinos i moja vrhovna žrtvovanja za dobro albanskog naroda.⁸

Smrt fašizmu ! Živeo komunizam !⁹

 

Zatvor u Burelju,

Albanija, 9. maja 1988.

 

Književnik i naučnik

(Prof. dr Kaplan BUROVIČ)

 

______________

1) U originalu VËRRESHTA, moja kovanica. : VË RRESHTA = “stavljam, ređam redove”, po zvuku slična sa « vjersha » = « pesma ». Na naš jezik je neprevodiva, pa zato stvorih još jednu novu kovanicu – STIHOREDUŠA.

2) Na Kosovu i ostalim delovima Jugoslavije ne samo da se ne denacionaliziraju Albanci, već se denacionaliziraju i albaniziraju muslimani srpske, makedonske i crnogorske nacionalnosti. Ja sam gotov da o ovome pružim činjenice, dokaze. Ko mi može dokazati da se u Jugoslaviji denacionalizirao bilo i jedan jedini Albanac ? Istovremeno mogu vam činjenicama dokazati da su se u Albaniji denacionalizirali, albanizirali, Jugosloveni (Srbi, Makedonci i Crnogorci), ali se nijedan Albanac nije jugoslovenizirao.

3) Ta sam dokumenta već objavio u reviji YLBERI, brojevi 1, 2-3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10 Ženeva 1993-1999, što do danas nije učinio niko na svetu. Sami oni koji su me osudili, bazirajući se na ta dokumenta, nisu se usudili ni najmanju belešku o mom kažnjavanju da daju preko štampe, jer su bili svesni zločina koji su činili nadamnom. Sada mi je albanska vlada priznala punu nevinost, pa i pravo na oštetu, koju mi ni dan-danas ne isplaćuje. Naprotiv, upotrebljava oštetu da huška moju decu protiv mene.

4) HOXHA Enver : VEPRA, tom 56, Tirana 1987, str. 340.

5) Albanski nacionalisti, iako neprijateljski raspoloženi prema meni, prinuđeni su da priznaju moj sasvim korektan odnos prema Albancima. Tako albanski pesnik Jakup Ceraja, u reviji KOHA, Skoplje, 15. novembar 1995, piše : « Književno delo Kaplana Resulia, kako u prozi tako i u stihu, ne samo da ne negira Albanca u vremenu i istoriji, ne samo da ne vređa njegov dinjitet, već ovaj dinjitet, kako u famoznom romanu « FANOLA »…ili u još famoznijem romanu « IZDAJA »… potvrđuje sa svim dobrima… »

6) LENIN V. I. : VEPRAT, tom 39, Tirana 1985, str. 859.

7) Italijanski književnik u službi tajne policije Musolinija.

8) Albanski pesnik Džemal Ahmeti piše meni i preko štampe : « Vi za albansku svest ostaćete nezaboravnim, za reč i doprinos koji ste dali u njegovoj kulturi, koja do sada preživljava krizu i nepokretnost sa mesta. Niko me ne može ubediti da niste Albanac, u najmanju ruku da niste dali albanskom jeziku toliko mnogo, da ste upropastili sebe. Pa napišite još koji veliki roman kao « IZDAJA » i još koju lepu poemu kao « BOJANA » ! »

9) Po aršivama Albanije Enverovci nalaze nekakve « rukopise », tobože moje (A koji se sada pišu, falsifikuju i registriraju se po tim aršivama kao od vremena), ali ne nalaze ova originalna pisma, koja su naterala Envera Hodžu da prizna da oni, « koji danas upravljaju partijom i vlastima Albanije su jedn crna banda, krvava i omražena od svih ».